Rusija i Kina opet zabrinule Zapad: Posle 163 godine Vladivostok ponovo otvoren za Peking

Nedavno je Generalna uprava carina Kine (GACC) pristala da luku Vladivostok u Rusiji doda kao tranzitnu luku za domaći transport robe u provinciji Jilin, što je privuklo pažnju i domaćeg i međunarodnog javnog mnjenja.

Provincija Heilongđijang i provincija Jilin nemaju morske luke i dugo se oslanjaju na luku Dalian u provinciji Liaoning za pomorski transport robe.

Ako ubuduće prođu kroz luku Vladivostok, to će skratiti razdaljinu kopnenog transporta za više od stotine kilometara, a trošak će biti znatno smanjen.

Za Vladivostok i širi dalekoistočni region Rusije, dublja i bliža veza sa severoistočnim regionom Kine nesumnjivo će doneti više razvojnih mogućnosti. Sve ovo ima velika očekivanja i Kine i Rusije.

Prema izveštajima nekih medija, to znači da je Rusija posle 163 godine ponovo otvorila Vladivostok za Kinu.

Strani mediji iskoristili su priliku da tvrde da "Rusija možda postaje vazalna država Kine", u pokušaju da izazovu zabrinutost što je Kina u ruskom društvu.

"Ovo je namerno omalovažavanje Rusije i zlonamerna težnja da se unese razdor u novu vrstu odnosa između Kine i Rusije", piše "Global tajms".

Ne bi trebalo previše da tumačimo učešće Vladivostoka kao tranzitne luke u unutrašnjem transportu robe, niti treba da opterećujemo tu temu nepotrebnim implikacijama.

Vladivostok nije jedina strana luka koja se koristi kao tranzitna luka za unutrašnju trgovinu u Kini. Od 2007. godine uključen je u pilot-projekat "prekograničnog transporta domaće robe" u Kini zajedno sa lukom Vostočni i lukom Nahodka.

Od tada, Kina je takođe obavljala tranzite u severnokorejskoj luci Radžin i ruskoj luci Zarubino. Sada, sa stalnim napretkom odnosa dve zemlje, posebno akcentom na "olakšavanju prekogranične logistike i transporta" u zajedničkoj izjavi lidera dve zemlje u martu, sve je veća uloga koju ima Vladivostok kao najveća ruska luka. 

Učešće luke Vladivostok u kineskom trgovinskom sistemu predstavlja oličenje kontinuiranog napretka kinesko-ruske pogranične trgovinske saradnje poslednjih godina. Svakog dana brodski kontejneri koji prevoze robu i turiste iz obe zemlje voze napred-nazad duž duge granice između Kine i Rusije, stvarajući prelep pejzaž.

Kao što svi znamo, u mnogim zemljama granica je strogo čuvana, uz napetost, konfrontaciju, pa čak i oružane sukobe. Nasuprot tome, vitalnost i mir demonstrirani na kinesko-ruskoj granici čine sve to najdragocenijim.

Od početka ovog veka, brzi razvoj azijsko-pacifičke ekonomije podstakao je Rusiju da se fokusira na promovisanje nove runde strategije razvoja Dalekog istoka. Poslednjih godina se ubrzao ekonomski razvoj regiona Dalekog istoka, a napravljen je novi napredak u izgradnji slobodnih luka, što ga čini spremnim da dostigne sledeći nivo saradnje.

Ovo takođe ukazuje na to da komercijalna saradnja Kine i Rusije na Dalekom istoku odražava ne samo međusobno poverenje i prijateljstvo dveju zemalja, već i prati tržišna pravila. Takođe treba napomenuti da je sadašnja saradnja Kine i Rusije na Dalekom istoku još uvek potcenjena i da ima veliki potencijal. S tim u vezi, potrebno je dodatno raščistiti neke specifične prepreke u bilateralnoj pograničnoj trgovinskoj saradnji, kao što su niska efikasnost carinjenja ruske strane i neadekvatna implementacija razvojne politike Dalekog istoka, što je u izvesnoj meri uticalo na spremnost za investiranje kineskih preduzeća u prošlosti.

Ako dve zemlje mogu da rade zajedno da pretvore istočni kraj evroazijskog kontinenta u ogromno tržište i oblast snabdevanja i proizvodnje energije, to ne samo da će koristiti obema zemljama i njihovim narodima, već će biti i pozitivno sredstvo za stabilnost globalnog lanca snabdevanja i ekonomski razvoj u azijsko-pacifičkom regionu, pa čak i u svetu, zaključuje se u tekstu.