Volstrit se priprema za posledice neplaćanja američkog duga

Dok se nastavljaju pregovori o podizanju gornje granice duga američke vlade od 31,4 hiljada milijardi dolara, banke i menadžeri sa Volstrita se pripremaju za posledice do kojih mogu dovesti moguće obustave plaćanja, prenosi Rojters.

Banke i finansijske institucije su se i ranije pripremale za slične krize, poslednji put u septembru 2021. godine. Međutim, ovog puta relativno kratak rok za postizanje kompromisa dovodi bankare u izrazito neprijatnu poziciju, rekao je jedan visoki vladin zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

Manje od dve nedelje ostalo je do 1. juna, kada savezna vlada možda više neće moći da plaća svoje dugove. Ovaj rok je nedavno potvrdila američka ministarka finansija Dženet Jelen.

Džejn Frejzer, generalna direktorka "Sitigrup", izjavila je da je ova debata o gornjoj granici duga "mnogo više zabrinjava" od prethodnih.

Generalni direktor "Dži Pi Morgan" Džejmi Dejmon saopštio je da ova banka saziva nedeljne sastanke na kojima se raspravlja o mogućim posledicama obustave plaćanja.

Novi skok kamatnih stopa i pad cena akcija

Državne obveznice SAD važan su deo današnjeg globalnog finansijskog sistema. Teško je u potpunosti proceniti štetu koju bi prouzrokovalo neizvršavanje obaveza američke vlade, ali menadžeri očekuju velika kolebanja na tržištu kapitala. Trgovanje sa državnim obveznicama bilo bi dovedeno u pitanje.

Menadžeri sa Volstrita – saveznici za trezorske operacije, upozorili su da će se rasulo na tržištima trezora brzo proširiti na tržišta derivata, hipoteka i roba. Investitori bi doveli u pitanje i samu validnost Trezora. Finansijske institucije bi pokušale da se reše državnih obveznica, tvrde analitičari.

Čak i kratkotrajno prekoračenje limita duga može dovesti do naglog skoka kamatnih stopa, pada cena akcija i kršenja ugovora o zajmovima. Sličan je problem i sa kratkoročnim pozajmicama.

Banke i brokeri se pripremaju za poremećaje na tržištu državnim obveznicama, kao i za snažne oscilacije na ostalim tržištima.

Veliki investitori u obveznice upozorili su da je održavanje visokog nivoa likvidnosti važno da bi se izdržali udari na cene imovine i prodaja u najgorem trenutku.

Mogući scenariji

Udruženje za hartije od vrednosti i finansijska tržišta (SIFMA) pripremilo je priručnik u kojem se detaljno opisuje kako će reagovati zainteresovane strane na tržištu trezora - Banka federalnih rezervi Njujorka, Klirinška korporacija sa fiksnim prihodima (FICC), klirinške banke, kao i trgovci akcijama Trezora.

SIFMA razmotra nekoliko mogućih scenarija. Verovatno je da će Trezor pokušati da kupi vreme tako što bi produžio rokove za isplate, a to bi omogućilo tržištu da funkcioniše neko vreme.

U najopasnijem scenariju, ukoliko Trezor odbije da plaća glavnicu i produži rokove dospeća, neisplaćenim obveznicama više ne bi moglo da se trguje i one više ne bi bile prenosive na "Fedvajr sekjuritis servis" (FSS), koji se upotrebljava za poravnanje Trezora.

Svaki scenario bi verovatno doveo do značajnih operativnih problema i zahtevao dnevna prilagođavanja u procesima trgovanja.

"Teško je prognozirati, jer je ovo slučaj bez presedana. Pokušavamo da napravimo plan koji bi našim članovima pomogao da se snađu u ovoj situaciji", rekao je Rob Tumi, generalni direktor SIFMA.

U proteklim debatama o gornjoj granici duga, do kojih je došlo 2011. i 2013, FED i kreatori politike pripremili su priručnik koji daje početnu tačku, pri čemu je najosetljiviji korak bilo uklanjanje neisplaćenih hartija sa tržišta.