Mračna senka Henrija Kisindžera: Stoti rođendan arhitekte američkih ratova

Američki napadi bombarderima na Kambodžu, između 1969. i 1973. godine, prilično su dobro dokumentovani, ali njihov glavni arhitekta, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar Henri Kisindžer, koji je upravo navršio 100 godina, sve do danas ostao je nekažnjen, piše "Intersept".

Istraživanje dokumenata iz vojnih arhiva, koje je preduzeo "Intersept", pruža nepobitne dokaze o američkim napadima u kojima su ubijene ili ranjene hiljade civila iz Kamobodže.

Mnogi preživeli u Kambodži i danas se pitaju zašto su ih uopšte bombardovali.

Upitan za svoju umešanost u ove događaje, Kisindžer je odbio da pruži bilo kakav komentar.

Međutim, arhiva američkih vojnih dokumenata, koja se sastoji od dosijea tajne operativne grupe Pentagona nastalih još tokom 70-ih godina, pruža obilje dokaza o civilnim žrtvama u Kambodži.

Takođe, ovi dokumenti nude i mnoštvo dokaza o kopnenim napadima na ovu zemlju. Američke trupe su bombardovale, gađale iz helikoptera, palile i pljačkale sela u Kambodži tokom sve četiri godine ovog "malog" i prljavog rata.

Savršen izraz američkog militarizma

O ovim napadima do sada se samo iznimno retko pisalo u američkoj štampi. Oni ostaju tajna i za najveći deo američkih istoričara.

Vojni dosijei i razgovori sa preživelima iz Kambodže, sa američkim vojnim osobljem, kao i Kisindžerovim ljudima od poverenja, pokazuju da se kazne izbegli ne samo odgovorni u Beloj kući već i američki oficiri na terenu.

Ova politika zamaglila je stvarne posledice sukoba u Kambodži, kao što je omogućila nekontrolisana ubistva civila u američkom "ratu protiv terorizma", od Avganistana i Iraka, sve od Sirije i Somalije.

"Zapravo, ovu liniju možete pratiti sve do danas", tvrdi Greg Grendin, autor knjige "Kisindžerova senka".

Kisindžer je pravi tvorac ove politike, dodao je Gendin: "Opravdanja za ilegalno bombardovanje Kambodže postala su putokaz za američke napade bespilotnim letelicama, kao i za `večni rat`. To je savršeni izraz američkog militarizma."

Kisindžer snosi neposrednu odgovornost za napade u Kambodži, u kojima je ubijeno čak 150.000 civila, smatra Ben Kirnan, bivši direktor Programa za istraživanje genocida na Univerzitetu Jejl.

To je, otprilike, šest puta više od broja civila za koje se smatra da su poginuli tokom prvih 20 godina američkog "rata protiv terorizma", u vazdušnim napadima u Avganistanu, Iraku, Libiji, Pakistanu, Somaliji, Siriji ili Jemenu.

Procenjuje se da su potezi Kisindžera produžili Vijetnamski rat i i da su omogućili genocid u Kambodži, Istočnom Timoru i Bangladešu, kao i da su podstakli rasplamsavanje građanskih ratova na jugu Afrike.

Kisindžer je neposredno upravljao izvođenjem državnih udara u Čileu i širom Latinske Amerike. Sve u svemu, on je, kako tvrdi "Intersept", odgovoran, direktno ili indirektno, za smrt oko tri miliona ljudi.

Najintenzivnija vazdušna kampanja u istoriji

Kisindžer je decenijama otvoreno lagao o svojim zločinima u Kambodži.

Godine 1973, tokom saslušanja u Senatu, Kisindžer je podržao zahtev da dokumenti o napadu na Kambodžu zadrže oznaku tajnosti.

"Želeo bih da razjasnim da to nije bilo bombardovanje Kambodže", izjavio je tada, "već bombardovanje Severnog Vijetnama u Kambodži." Dokazi iz američke vojne evidencije i svedočenja očevidaca direktno protivureče Kisindžerovoj tvrdnji.

U knjizi iz 2003. "Kraj rata u Vijetnamu", Kisindžer je procenio da su napadi na Kambodžu prouzrokovali 50.000 civilnih žrtava. Dokumenti do kojih je došao "Intersept" pokazuju da je ova procena doslovce izmišljena.

U stvarnosti, američko bombardovanje Kambodže spada među najintenzivnije vazdušne kampanje u istoriji. Između 1965. i 1973. godine na Kambodžu je izvršeno više od 231.000 napada bombarderima.

Između 1969. i 1973. godine, dok je Kisindžer bio savetnik za nacionalnu bezbednost, američki avioni bacili su najmanje 500.000 tona eksploziva. Tokom celog Drugog svetskog rata SAD su na Japan bacile oko 160.000 tona.

Pucajte na sve što se kreće

Sve je počelo u decembru 1970, kada je Nikson pozvao Kisindžera. Transkript ovog razgovora je sačuvan. Nikson mu je tada rekao: "Želim da sve što može da leti uđe unutra (u Kambodžu)! Skini mi ih sa d**eta. Želim da gađaju doslovno sve."

Svega pet minuta kasnije, Kisindžer je telefonom pozvao generala Aleksandra Hejga i preneo mu zapovest. "To je naređenje," dodao je Kisindžer, "to mora da se uradi. Pucajte na sve što leti, na sve što se kreće."

Dve godine ranije, Nikson je pobedio u Beloj kući obećavajući da će okončati američki rat u Vijetnamu, ali, umesto toga, on je proširio sukob na susednu Kambodžu.

Verujući da Kongres ne bi odobrio napad na neutralnu zemlju, Kisindžer i Hejg su, nekih mesec dana nakon što je Nikson preuzeo dužnost, počeli da planiraju operaciju skrivenu od očiju američkog naroda, od Kongresa, pa čak i od visokih zvaničnika Pentagona.

"Moć je vrhunski afrodizijak"

Za ove operacije uvedene su kodirane poruke i dvostruki sistemi evidencije, koji su napade u Kambodži prikazivali kao napade na Južni Vijetnam. Pukovnik Rej Siton je listu meta svakog jutra donosio na odobrenje direktno Kisindžeru. Pri tome, pukovnik je menjao koordinate, zaobilazeći lanac komandovanja. Autentični dokumenti o napadima su spaljeni, a falsifikovani podaci su dostavljani Pentagonu.

Konačno je Kisindžer, koji je nastavio da služi kao državni sekretar u administracijama predsednika Niksona i Džeralda Forda, 1973. dobio Nobelovu nagradu za mir i 1977. predsedničku medalju slobode. Tokom narednih decenija, on je nastavio da savetuje predsednike SAD, od kojih je poslednji Donald Tramp. Služio je u brojnim korporativnim i vladinim savetodavnim odborima, a postao je autor čitave biblioteke knjiga o istoriji i diplomatiji.

Zahvaljujući kombinaciji nemilosrdne ambicije, svoje veštine sa medijima i jedinstvenoj sposobnosti da sakriva istinu, Kisindžer je postao "najslavniji američki diplomata 20. veka". Čak i iz afere "Votergejt", koja je 1974. dovela do pada Niksona, Kisindžer je izašao neozleđen. Tokom života, primećuje ovaj list, on je uspeđno sledio moto: "Moć je vrhunski afrodizijak."

Kisindžer je bio glavni arhitekta američke ratne politike u jugoistočnoj Aziji, koji je, zajedno sa Niksonom, odgovoran za napade u kojima je ubijeno, ranjeno ili raseljeno na stotine hiljada ljudi.

Osim toga, ovaj dvojac je toliko destabilizovao Kambodžu da ju je 1975. preuzeo Pol Potov pokret Crvenih Kmera.

Svrgnuti monarh Kambodže princ Norodom Sihanuk je 70-tih godina rekao: "Postoje samo dva čoveka odgovorna za tragediju u Kambodži: Nikson i Kisindžer."

Flagrantne laži

U knjizi "Suđenje Henriju Kisindžeru" iz 2001. godine autor Kristofer Hičens zatražio je da Kisindžer krivično goni zbog "ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i krivičnih dela protiv opšteg i međunarodnog prava, uključujući i zaveru da se počini ubistvo, kidnapovanje i mučenje", i to "od Argentine, preko Bangladeša i Čilea, sve do Istočnog Timora, Laosa ili Urugvaja."

Hičens posebno ističe Kisindžerovu ulogu u Kambodži: "Kampanja bombardovanja," napisao je on, "počela je sa potpunom svešću o njenim posledicama po civile i sa flagrantnim lažima Kisindžera."

Neki su pokušali da odu korak dalje. Piter Tačel, aktivista za ljudska prava iz Australije, podneo je zahtev za hapšenje Kisindžera u Londonu, u skladu sa Ženevskim konvencijama iz 1957. godine. U svom zahtevu on navodi da je Kisindžer "bio savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD od 1969. do 1975. i državni sekretar SAD od 1973. do 1977, te da je za sve to vreme naručivao i podržavao ratne zločine u Vijetnamu, Laosu i Kambodži."

Sudija Nikolas Evans odbacio je njegov zahtev, uz objašnjenje da "trenutno" nije u stanju da sastavi "preciznu optužnicu".

Tačel je potom pokušao da zainteresuje međunarodne humanitarne organizacije za slučaj Kisindžer, ali one to "nisu videle kao prioritet". Bezuspešno je pokušao da animira i američke grupe za ljudska prava.

Kisindžer je za rat u Kambodži okrivio trupe Severnog Vijetnama i gerilce iz Južnog Vijetnama, koji su, navodno, koristili ovu zemlju kao logističko središte.

Čnjenice govore drugačije. Između 1962. i 1969, vlada Kambodže je zabeležila 1.864 povrede granica, 6.149 povreda vazdušnog prostora od strane američkih i snaga Južnog Vijetnama, kao i skoro 1.000 civilnih žrtava.

Za Niksona i Kisindžera, Kambodža je bila samo sporedna predstava: mali, skoro privatni rat, vođen u senci mnogo većeg sukoba u Vijetnamu.

Međutim, za civile u Kambodži rat je bio stvarni užas. Ni decenijama kasnije preživeli ne razumeju zašto je toliko mnogo ljudi osakaćeno ili ubijeno.

Oni nisu imali pojma ni da su njihove patnje  delo čoveka koji se odaziva na ime Henri Kisindžer. On je tada imao planove da postigne "časni kraj rata u Vijetnamu", i to putem širenja, eskalacije i produžavanja sukoba.

Od Vijetnama i Kambodže sve do Sirije i Jemena

Istraživanje iz 2020, o događajima posle 11. septembra, otkrila je da je većina američkih zločina protiv civila ostala neistražena. U onim slučajevima koji su dospeli pod lupu javnosti, prema istraživačima Centra za civile u sukobu i Instituta za ljudska prava iz Kolumbije, američki istražitelji su potpuno ignorisali civile, "ozbiljno ugrožavajući sprovođenje istraga."

Tokom poslednje dve decenije, grupe za ljudska prava su dokumentovale sistematska ubijanja civila, propuste u odgovornosti, kao i potpuni izostanak procesuiranja krivaca. Ministarstvo odbrane nije zainteresovano ni za slučajeve u kojima su korišćeni dronovi, a još manje za odgovornost glavnih arhitekata američkih ratova u 21. veku, poput ratova u Libiji, Somaliji, Siriji ili Jemenu.

Mogućnost da Ministarstvo odbrane istraži događaje u Kambodži od pre 50 godina praktično ne postoji. Pedeset godina kasnije, čak i oni napadi koje je američka vojska potvrdila, ignorisani su ili zaboravljeni, bačeni na đubrište istorije.