Svet
Turska odlučuje: Hoće li Erdogan ući u treću deceniju svoje vladavine?
Optimizam u opozicionom taboru opada, Erdogan sve bliži osvajanju novog mandata
Zapad navija na Kemala Kiličdaroglua, istok drži palčeve Redžepu Tajipu Erdoganu, ali ko će od dvojice kandidata dobiti priliku da u narednih pet godina odlučuje o sudbini Turske, sutra, u drugom krugu izbora, odlučuju građani te zemlje.
Da je odluka samo na Turcima, ističe i Erdogan, reagujući na skandalozne naslove medija poput britanskog "Ekonomista" u kojima se širi kampanja protiv njega naslovima : "Spasimo demokratiju", i "Erdogan mora da ode".
"Nećete vi sa Zapada odlučivati, već će moja nacija odlučiti o tome", ističe turski lider.
Dosadašnji predsednik Turske uspeo je da u prvoj rundi ostvari prednost koja bi sutra mogla pokazati kao ključna, budući da njegov izazivač kome su (zapadne) ankete predviđale ubedljivu pobedu nije uspeo da "dobaci" do Erdoganove popularnosti, odnosno izbornog rezultata od oko 49, 5 odsto glasova.
Takav bilans, međutim, iznenadio je, izgleda samo Zapad, budući da za istraživača i saradnika Instituta za evropske studije Srboljub Peovića, rezultati izbora u Turskoj nisu bili preterano iznenađujući.
"Bilo je očekivano da će Erdogan dobiti više glasova, zato što su ankete u Turskoj dosta nepouzdane. One imaju tendenciju da izostave određene grupe stanovnika, poput dijaspore, birokrata i nacionalista, koji nemaju poverenja u ankete. Dobra lekcija su izbori 2018. godine, kada su one promašile skoro sve", rekao je on nedavno za RT Balkan.
Drugog vikenda maja, kada su Turci prvi put birali budućeg lidera zemlje, pokazalo se dakle, da ni najave da će inflacija i zakasneli odgovor države na razorne zemljotrese koštati Erdogana funkcije, jednostavno nisu bile tačne. Baza Erdoganove podrške, videlo se, baš je u ruralnim delovima zemlje koji su i najviše pogođeni ovom katastrofom.
Zanimljivo je da je Erdogan ostvario ubedljivu pobedu u oblastima poput Gazijantepa u kom je dobio oko 60, odnosno Kahramanmaraša gde je dobio čak 72 odsto glasova.
Sa pobedom koja mu je izmakla bukvalno za dlaku (budući da se, po zakonima te zemlje, drugi krug glasanja ne bi ni održao da je osvojio još 0,5 procenata, odnosno ukupno 50 odsto glasova) Erdogan je dobio novi vetar u leđa, a opozicija je, kako pojedini analitičari predviđaju, ostala demoralisana.
Na šok Zapada.
Ko je čiji kandidat?
Ali, šta se, naime, Erdoganu zemera u tom delu sveta i zašto ga nazivaju Putinovim kandidatom?
Problem je u tome što je turski predsednik zemlju, koja je članica NATO-a transformisao iz vazala zapadnih politika u regionalnu silu i značajnog partnera svim drugim svetskim silama.
Reč je o državi koja ne igra kako Zapad svira, i koja se vodi isključivo svojim interesima, čak i kad oni, na zgražavanje Zapada podrazumevaju održavanje dobrih odnosa sa Rusijom.
I dok Erdogan grabi ka ulasku u treću deceniju svoje vlasti, narod s njim zna na čemu je. U vremenima geopolitičke krize, pa i loše ekonomske situacije u samoj državi i periodu dok se zemlja tek oporavlja od teških posledica zemljotresa, Erdogan je, ipak, poznat put.
Kiličdaroglu, kako možda najbolje sumira "Skaj njuz", u svom zalaganju za članstvo Turske u EU, vodi je "u drugom i nepredvidivom pravcu".
"Erdoganizam je oblik postkemalizma. Težiti zapadnjaštvu značilo je bojati se da nikada nećemo biti dovoljno zapadnjački. Očajnički tražiti članstvo u EU značilo je rizikovati da nikada ne bude prihvaćeni kao Evropljani i kompromitovati deo turskog identiteta podelivpi nacionalni suverenitet", objasnio je pre nekoliko dana francuski "Mond".
Sumirajući rezultate prvog kruga izbora list navodi da je tokom tog glasanja, turski "osećaj (nacionalnog) ponosa koji je ponovo stečen u poslednjih 20 godina nadmašio strah od neizvesne budućnosti".
Erdoganov poraz u drugom krugu bi, kako veruje "Skaj njuz" na Zapadu bio dobrodošao kao nagoveštaj promena i "pad jednog populističkog moćnika", kog bi drugi možda mogli da slede. Nade da će se to desiti su, kako ocenjuju oni - "splasnule". Pozicija sadašnjeg predsednika je, kako konstatuju - jača uoči drugog kruga izbora, pogotovo zbog toga što je 14. maja uspeo da osvoji i vlast u parlamentu.
Šta kažu prognoze?
Da Ergogana čeka još jedan mandat, pokazuju i trenutna predizborna istraživanja, koja prognoziraju da će dosadašnji predsednik Kiličdaroglua nadmašiti za najmanje pet procenata glasova. U prilog takvim anketama ide i činjenica da je trećeplasirani u prvom krugu izbora, Sinan Ogan, koji je osvojio oko pet odsto podrške, u drugoj rundi podržati sadašnjeg lidera.
"Predsednik Tajip Erdogan pobio je prognoze o svojoj političkoj propasti na izborima u Turskoj, okupivši glasače snažnom mešavinom verskog konzervativizma i nacionalizma koji će u nedelju njegovu vladavinu uvesti u treću deceniju. Erdogan za to prvo mora da pobedi Kemala Kiličdaroglua u drugom krugu – ali zalet mu je sve veći od kako je sa solidnim vođstvom izašao iz prvog kruga, dok i analitičari u potpunosti očekuju njegovu pobedu", predvideo je uoči druge runde Rojters.
Najgori scenario mogao bi, međutim, da se dogodi, ako razlika između pobednika i gubitnika bude tesna. To bi, kako je analitičar Peović ocenio za naš portal, moglo da izazove i jednu i drugu stranu da ospore rezultate.
"Ukoliko se bude brojao svaki glas, opozicija će biti u iskušenju da to ne prizna, a isto važi i za vlast, pa Tursku od nemira može spasiti velika pobeda jednog ili drugog kandidata. Kampanja je već obilovala nasiljem, tako da nije isključeno da će atmosfera biti užarena. Opozicija je glasnija nego inače, nije isključeno da u slučaju male razlike dođe do nemira", naglasio je on.
Da je "čista" pobeda najbolja opcija za mir u toj državi, pokazuje i Kiličdarogluova nedavna najava da neće rezultate prihvatiti u duhu fer pleja.
On je, naime, rekao da ne namerava da preda zemlju aktuelnom lideru Redžepu Tajipu Erdoganu, nazvavši ga lažnim lidrom orijentisanim na Rusiju. Moskvu je optužio da se meša u održavanje izbora u toj zemlji.
Da turska opozicija neće tako lako prihvatiti izbornu volju građana, vidi se i iz toga što je nakon prvog kruga, na više hiljada izbornih mesta podnela pritužbe protiv navodnih nepravilnosti budući da je aktuelni predsednik Redžep Tajiip Erdogan na glasanju ostvario rezultat bolji od očekivanog.
