Erdogan, opozicija i srpsko-turski odnosi: Istražujemo šta izbori u Turskoj znače za Srbiju i Balkan

Opšti izbori u Turskoj zakazani za nedelju, 14. maj, verovatno će biti najneizvesniji u toj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Aktuelnom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu na crtu će izaći iskusni sedamdesetčetvorogodišnji lider opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu.

Kao neupitni lider Turske još od 2002. godine, Erdogan ju je okrenuo od njene tradicionalne prozapadne i proameričke politike i od nje načinio pravu regionalnu silu, koja svoje nacionalne interese stavlja ispred vašingtonskog i briselskog pravoverja. Ipak, visoka inflacija u toj zemlji koja je makar delom izazvana nekonvencionalnom monetarnom politikom turske Vlade i Centralne banke dovela je do osetnog pada njegove popularnosti i pobedu opozicije učinila zamislivom, ako ne i izvesnom.

Da će izbori biti tesni smatra nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ i ambasador u Turskoj Vladislav Jovanović.

"Republikanska partija nikada nije bila bliže pobedi, ali njima je na putu jedna značajna politička figura kakav je Erdogan. Ključni činilac koji može da odluči pobednika je geopolitički interes Amerike, pošto ona nije zadovoljna turskom politikom i želi da je promeni. To ipak nije moguće ako većina Turaka veruje da aktuelni predsednik može da izvuče zemlju iz trenutnih problema", kaže Jovanović za RT Balkan.

Da izbori ipak neće biti toliko tesni, kao što se na prvi pogled čini, smatra Bojan Budimac, novinar i analitičar koji u Turskoj živi više od 20 godina.

"Situacija nije toliko neizvesna koliko izgleda i koliko Zapad i opozicija predstavljaju. Kada Rojters napiše članak o anketama, i navede 5-6 agencija, ja kao neko ko prati tursku politiku 25 godina prepoznam ime samo jedne, i to notorno netačne agencije. To vam dosta govori o njima", smatra Budimac.

Odnosi Srbije i Turske – od "najboljih u novijoj istoriji" do čestih trzavica

Odnosi Turske i Srbije poslednjih godina nalaze se u usponu, ali uz nekoliko upadljivih i značajnih mrlja.

Erdogan je Srbiju poslednji put posetio u septembru prošle godine, kada je sa sobom poveo i veliki broj turskih privrednika. On je u Beogradu dočekan srdačno, a osim o ekonomiji govorilo se čak i o omogućavanju putovanja između dve zemlje samo sa ličnom kartom. Vučić je tom prilikom rekao da su odnosi Srbije i Turske "na najvišem nivou u modernoj istoriji", dok je Erdogan odnose nazvao "odličnim" i dodao da se oni i dalje razvijaju.

Slične stavove izneo je i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je Tursku posetio krajem januara ove godine.

"Reč je o izuzetno otvorenom i prijateljskom odnosu, odnosu poverenja, koji se zasniva i na poverenju dvojice predsednika Vučića i Erdogana i nas dvojice kao ministara spoljnih poslova", poručio je Dačić.

Bliski odnosi Srbije i Turske zasnovani su pre svega na ekonomskoj saradnji, pošto je ukupna spoljnotrgovinska razmena dve zemlje u 2022. godini iznosila gotovo 2,5 milijarde evra. To Tursku čini jednim od 10 najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je Ankara 6. uvozni i 21. izvozni partner Beograda. Ta trgovinska razmena je ipak značajno neuravnotežena, pošto je uvoz iz Turske u Srbiju čak pet puta veći od izvoza.

Turska, takođe, igra značajnu ulogu i u izgradnji infrastrukture širom Srbije i Balkana, pre svega kada je reč o projektima auto-puteva koji će spajati Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom.

Kosovo kao rak rana srpsko-turskih odnosa

Svojevrsnu "tabu temu" u odnosima dve zemlje, ipak, predstavlja stav Ankare prema Kosovu i Metohiji. Turska je bila jedna od osam zemalja koje su nezavisnost "Kosova" priznale već 18. februara 2008. godine, samo dan nakon njenog jednostranog proglašenja. Erdogan je u tom trenutku bio na čelu turske Vlade.

Ostala je zapamćena i Erdoganova izjava da je "Kosovo Turska", koju je oktobra 2013. godine izrekao pred nekoliko desetina hiljada ljudi u Prizrenu, u društvu premijera Albanije Edija Rame i tadašnjeg prištinskog premijera Hašima Tačija.

"Draga braćo i prijatelji, imamo zajedničku istoriju kulture i civilizacije. Nemojte zaboraviti, Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski tako da je i autor turske himne, Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Peći", rekao je Erdogan.

Da se odnos Erdogana prema KiM do danas nije značajno promenio pokazuje i njegova nedavna podrška članstvu tzv. Kosova u NATO-u, Savetu Evrope i Evropskoj uniji, koju je izrekao tokom sastanka sa prištinskim premijerom Aljbinom Kurtijem u februaru ove godine.

Otvorena podrška Turske Prištini ni u jednim trenutku nije dovedena u pitanje, a poslednji primer te saradnje predstavlja nedavno objavljena informacija da su Kosovske bezbednosne snage dobile pet ranije naručenih dronova "barjaktar". Jedan od direktora kompanije proizvodi te letelice je i Erdoganov zet Selčuk Bajraktar.

Ipak, možemo zaključiti da otvorena podrška koju Turska pruža tzv. Kosovu ipak nije drastičnije uticala na odnose sa zvaničnim Beogradom, pošto je očigledno da srpsko rukovodstvo ima razumevanja za poziciju Turske.

"Turska se ponašala u skladu sa svojim interesima, a mi da delimo packe ne možemo. Naši interesi po tom pitanju nisu isti, ali hvala Erdoganu što je prihvatio da je i za Tursku prihvatljivo rešenje koje mi i Priština pronađemo", rekao je Vučić tokom sastanka sa turskim predsednikom u oktobru 2019. godine.

Erdogan se tokom prethodne decenije nametnuo kao možda i jedini svetski lider koji uživa poštovanje i neguje bliske odnose sa manje-više svim relevantnim balkanskim liderima, od Aleksandra Vučića i Edija Rame do Bakira Izetbegovića, Milorada Dodika i Aljbina Kurtija. To turskom lideru na Balkanu daje posebnu političku težinu.

Jovanović: Odnosi Srbije i Turske neće se značajnije menjati

Da su odnosi između Srbije i Turske kompleksni smatra i Vladislav Jovanović.

"Turska je u celoj svojoj modernoj istoriji davala prednost Srbiji u odnosu na druge balkanske zemlje iz ekonomskih razloga, zato što ih Srbija povezuje sa Zapadnom Evropom. Oni su uvek gledali ili da drže Balkan pod svojom kontrolom, ili da gaje dobre odnose sa zemljama u našem regionu", rekao je Jovanović.

"Kao trajna neprijatnost ostaje to što je Turska učestvovala u raspadu SFRJ i to što je pomagala i pomaže Kosovo. Te stvari pomućuju naše odnose, ali ne previše. Naš je interes da imamo dobre ili makar korektne odnose sa Turskom. Problem Kosova, ipak, ne dozvoljava razvoj nekih širih odnosa", dodaje on.

Naš sagovornik smatra da će odnosi Srbije i Turske nastaviti da se razvijaju na sličan način čak i u slučaju da Erdogan i njegova partija budu poraženi na opštim izborima.

"Ne očekujem promenu od strane nove vlasti, ako bude došlo do promena rukovodstva. Republikanska narodna partija je Ataturkova partija, sa kojim je Jugoslavija imala dobre odnose", rekao je on, podsećajući na bliske odnose prvog turskog predsednika sa jugoslovenskim kraljem Aleksandrom Karađorđevićem u međuratnom periodu.

"Ta partija jeste atlantistička, i verovatno će voditi aktivniju politiku u okviru tok saveza. Sigurno će biti lojalnija NATO-u, ali bez napuštanja dobiti od bliže saradnje sa drugim silama, poput Rusije i Kine", naglašava Jovanović.

On dodaje da se položaj Turske u svetu značajno promenio tokom poslednje dve decenije, kao i da je malo verovatno da će se njena spoljna politika vraćati na "normalu" od pre nekoliko decenija.

"Turska nije više ono što je bila pre 10-15 godina, ona je izrasla iz 'NATO pantalonica' i postala regionalna sila, kao i značajna kao parter za sve druge velike sile. Ni jedna vlast u vlast u Turskoj to ne može i ne želi da promeni."

Bojan Budimac, s druge strane, smatra da bi pobeda opozicije dovela do značajnog približavanja Turske NATO-u, kao i da bi se radilo na napuštanju pojedinih spoljnopolitičkih prioriteta koje je Erdogan gajio u poslednjih 20 godina.

"Opozicija želi da restaurira nekadašnji režim, odnosno 'vazalski' odnos, zato se na zapadu govori o 'restauraciji demokratije'. Zapadu je interes razbijanje politike ravnoteže prema Rusiji, uvođenje sankcija, okončanje sukoba sa Radničkom partijom Kurdistana, smanjenje podrške Azerbejdžanu… Sve što Amerika želi, to opozicija i obećava. Ukoliko se desi promena režima, to će pogoditi sve regione u kojima Turska ima neki uticaj, pa tako i Balkan", smatra Budimac.

On naglašava i da opozicioni kandidat Kiličdaroglu u kampanji nije pokazao neki koherentni plan i program, kao i da je svoje stavove menjao u skladu sa stavovima javnog mnjenja. Zbog toga kaže da je teško reći kako bi njegova politika zapravo mogla da izgleda, osim nekog uopštenog okretanja zapadu.

"Turska je kao vazal decenijama vođena pod ručnom kočnicom. Ta ručna kočnica je puštena 2002. godine. AK partija ima slogan da je u Turskoj za 20 godina urađeno više nago za jedan vek", kaže naš sagovornik iz Turske.

Ko god bude odneo pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima u nedelju, nesumnjivo je da se Turska sa Balkana neće "povlačiti", kao i da će njen politički i ekonomski uticaj nastaviti da igra značajnu ulogu u regionu.