Pogled iz Vašingtona: Krivci za događaje na Balkanu nisu SAD, ni EU već "srpski" i "ruski svet"

Ne postoji važniji faktor u određivanju onog šta će se dešavati u narednih nekoliko godina u Prištini, Sarajevu ili Podgorici od ishoda sukoba u Ukrajini, tvrdi nekadašnji američki diplomata i višedecenijski albanski lobista Danijel Server, u tekstu na svom blogu (peacefare.net).

Ukoliko Rusija pobedi, dodaje Sever, treba očekivati da Srbija udvostruči svoje napore u stvaranju "srpskog sveta", kao što to očekuju u Beogradu i Banjaluci.

Upravo su šef srpske Bezbednosno-informativne Aleksandar Vulin i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, nastavlja Server, prošle nedelje posetili Moskvu, iz čega on zaključuje da su "tamo dobili naređenja za blokiranje daljih uspeha Zapada u regionu."

U međuvremenu, miting predsednika Vučića pokazao je da Srbija nastavlja da okuplja Srbe, u saradnji sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i njihovim saveznicima u Crnoj Gori.

Reakcija Beograda na postavljanje albanskih gradonačelnika na severu Kosova, smatra Server, nesumnjivo "pokazuje njegove hegemonističke teritorijalne ambicije". "Srpski svet" i "ruski svet" su u osnovi jedno te isto: nijedan Srbin ili Rus ne treba da prihvati liberalno-demokratski poredak u kome drugi mogu da nad njima steknu većinu.

"Etnička autokratija na definisanoj, jedinstvenoj teritoriji", zaključuje ovaj albanski lobista, "zajednički je cilj Rusije i Srbije." A upravo "to je nespojivo sa postojećim državnim strukturama na Balkanu i u Ukrajini, koje uključuju široku zaštitu manjina."

Sankcije, sankcije, i opet sankcije

Šta u vezi sa tim mogu da urade SAD i EU, pita se Server. Prvi potez je deklarativan i očekivan: Vašington i Brisel su bili dovoljno jasni u pogledu svoje retoričke podrške nepromenjivosti granica na Balkanu.

Međutim, ta posvećenost je već neko vreme dovedena u pitanje. Na primer, pet država članica EU koje ne priznaju takozvano Kosovo slabe efikasnost Unije na Balkanu.

EU bi, nastavlja bivši američki diplomata, postala efikasnija ukoliko bi uvela sankcije Dodiku i njegovim saradnicima u Republici Srpskoj. SAD i EU treba da pripreme sankcije i političkim snagama u Crnoj Gori ukoliko one nastave da idu u ruskom pravcu.

"Takođe, američka posvećenost suverenitetu i teritorijalnom integritetu na Balkanu je dovedena pod znak pitanja. Vašington je u petak podržao Srbe, osudom odluke premijera Kurtija da novi gradonačelnici zauzmu mesta silom, a nije osudio raspoređivanje srpskih oružanih snaga na administrativnim prelazima. Priština, imamo problem!", upozorava Server.

Server posve razume, pa čak i saoseća sa željom Kurtija da nastavi sa "sprovođenjem izbornih rezultata". On želi da ostvari suverenitet Kosova na celoj teritoriji. Ipak, pita se ovaj lobista, ima li on plan šta da zaista da uradi pošto Beograd bez sumnje kontroliše Srbe na severu pokrajine?

Poseban problem je u međunarodnom i lokalnom - srpskom prihvatanju. Takozvanom Kosovu su potrebni "prijatelji": SAD i EU. U ovom slučaju, Kurti ih nema na svojoj strani.

Server ne želi da kaže da je Kurti napravio grešku, jer će to zavisiti od budućeg toka događaja. Ipak, ukoliko jasno identifikujemo problem, taj problem je, podvlači on, nesumnjivo otpor Srba.

Ciljevi Kosova i ciljevi Ukrajine identični

Nažalost, ciljevi Beograda su jasni: Beograd želi da podeli takozvano Kosovo i Bosnu, de fakto ili de jure, kao i da proguta celu Crnu Goru. Rusija podržava te ciljeve, kako bi oslabila NATO i EU.

Prištinski ciljevi treba da budu isto toliko jasni: da Priština potvrdi svoj suverenitet i teritorijalni integritet, i da celu zemlju što pre uvede u NATO i EU.

To su, prema mišljenju Servera, i ciljevi Ukrajine. Server se nada da će se sve dobro razvijati po Kurtija. Ipak, Priština nigde neće stići bez podrške SAD i EU, kao ni bez prihvatanja lokalnog srpskog stanovništva.

Kako zaključuje Server, rekonstrukcija i jednog i drugog sada treba da postane glavni cilj rukovodstva takozvanog Kosova.