Vrhovni sud SAD odlučuje: Da li elitni fakulteti favorizuju tamnopute studente?

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država počeo je u ponedeljak da saslušava argumente u dva velika slučaja koji uključuju Univerzitet Harvard i Univerzitet Severne Karoline, a koji bi, kako prenosi "Rojters", mogli da ugroze decenijama staru praksu "pozitivne diskriminacije".

Reč je o takozvanoj "afirmativnoj akciji" prilikom upisa na američke univerzitete, koja  uzima u obzir rasu studenata, ne bi li se na taj način povećao broj crnih i lationameričkih akademaca u kampusima.

Sud razmatra žalbe grupe za antiafirmativne akcije aktiviste Edvarda Bluma, na presude nižeg suda koje su podržale programe za negovanje različitosti učenika na ova dva univerziteta.

Pitanje koje bi trebalo da razreši sud, kako se očekuje trebalo bi da izazove nove podele, i to nakon što su uzbunu digle i ranije presude- o ograničavanju prava na abortus i proširenju prava na oružje.

Ovi slučajevi daju sudu priliku da poništi prethodne presude i dozvoli prijem određenog broj tamnoputih studenta. 

Ali su i šansa za sud da prihvati tumačenje koje favorizuju konzervativci, a koje obećava 14. amandman na Ustav SAD, o jednakoj zaštiti pred zakonom i zabrani vladi i drugim institucijama da koriste politike svesne rase, pa čak i one u korist diskriminisanih.

Prema pisanju Rojtersa, od konzervativne većine suda očekuje se ipak da će biti saosećajna sa univerzitetima.

Tužbe su inače podnete 2014.godine, odvojeno protiv dve škole.

Harvard je optužen za kršenje Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu rase, boje kože ili nacionalnog porekla u okviru bilo kog programa ili aktivnosti kojima se primaju federalne finansijske pomoći.

Univerzitet Severna Karolina optužen je za kršenje 14. amandmana.

Blumova grupa je rekla da potonji diskriminiše bele i azijsko-američke kandidate, a da Harvard diskriminiše kandidate iz Amerike.