Neizvesna izborna trka za danski parlament

Pobednik izbora za danski parlament mogao bi biti nekadašnji premijer ove zemlje Lars Loke Rasmunsen za kojeg se procenjuje da će biti ključan za formiranje nove vlade, budući da ni stranke desnog ni levog centra neće uspeti da osvoje većinu od 90 mesta u parlamentu koji ima 179 poslanika.

Više od četiri miliona glasača biraće između 14 stranaka, a kako u svojoj analizi piše agencija AP očekuje se da će posle izbora biti promenjena politička slika, sa novim partijama koje se nadaju da će ući u parlament, ali i da će pregovori o formiranju vlade verovatno potrajati.

Raspisujući početkom oktobra prevremene izbore, premijerka Danske Mete Frederiksen rekla je da želi široku koaliciju u vladi, ali i političko jedinstvo u donošenju zakonodavnih odluka u teškim vremenima.

Prevremene izbore ili glasanje o poverenju vladi zatražili su Socijalni liberali, koalicioni partneri manjinske vlade predvođene Socijaldemokratama Frederiksenove. Oni su kritikovali odluku iz 2020. godine, u jeku pandemije virusa korona, da se cela populacija kuna u Danskoj odstreli zbog rizika od širenja mutiranog virusa na ljudsku populaciju.

Krajnje kontroverzna odluka sa vrlo upitnom zakonodavnom podlogom, osim što je dovela do ostavke nekoliko ministara, naterala je premijerku da se suoči sa političkim posledicama – opredelila se za izbore.

Tokom predizborne kampanje, međutim, kune su pale u zasenak, a glasačima su važnije postale teme poput poreskih olakšica, zapošljavanja medicinskih sestara, novčane podrške Dancima usled inflacije, visokih cena energenata.

Osim kuna, ni imigracija više nije među "vrućim" predizbornim pitanjima, konstatuje AP.

"Podnosioci" ultimatuma, Socijalni liberali, mogli bi pretpreti poraz na ovim izborima jer su izgubili podršku glasača kada je vođa stranke Sofi Karsten Nilsen objavila da će stranka, ipak, podržati Frederiksenovu za premijera.

Osim nje, prema predizbornim analizama, još najmanje dvoje političara viđeno je za novog premijera: Jakob Jensen, vođa liberala i konzervativac Soren Pulsen.

Nekadašnji vođa liberala, Lars Loke Rasmunsen, koji je izgubio od Frederiksonove 2019. i oformio novu stranku umerenih prema istraživanjima mogao bi osvojiti 10 odsto glasova. On je nagovestio post-izbornu koaliciju sa Socijaldemokratama, pa bi i on tako mogao da dođe u obzir za premijera.

Stranke desnog centra, prema predizbornim anketama mogu računati na jednocifren procenat podrške birača.

Danske demokrate, stranka koju je u junu osnovala nekadašnja ministarka za imigraciju Inger Stojberg, poznata po svojim čvrstim anti-imigracionim stavovima, mogla bi dobiti oko sedam odsto glasova.

Takav izborni rezultat mogao bi da ugrozi nekada uticajnu Dansku narodnu stranku, čija popularnost drastično opada dok se članstvo osipa. Od 21 odsto glasova koliko su dobili 2015, prema predizbornim anketama na ovim izborima kreću se negde oko cenzusa za ulazak u parlament, odnosno oko dva odsto.