Brisel odobrio: Špijunski softver za telefone i laptopove novinara

Brisel će dozvoliti instalaciju špijunskog softvera na telefone i laptopove novinara.

Odluka Evropske unije da da zeleno svetlo za "nametljiv nadzor" novinara dovela je njihove izvore u opasnost da budu identifikovani.

Ove izmene tražila je Francuska, a ambasadori u Briselu složili su se da bi špijunski softver mogao da se instalira na računar ili telefon novinara koji radi u EU kao deo bilo koje krivične istrage u rasponu od terorizma do muzičke piraterije ili krađe bicikla, piše "Tajms".

Prošlog meseca Francuska je kritikovala imunitet, koji je predložila Evropska komisija, a koji bi novinarima omogućio izuzeće od "presretanja, nadzora ili pretresu i zapleni", osim ako to nije "opravdano najvažnijim zahtevom u javnom interesu".

"Naročito velika priroda ovog imuniteta (novinara) treba da bude dovedena u pitanje", navodi se u poverljivom francuskom diplomatskom dokumentu koji je procurio na portal "Politiko".

Francuska je dobila podršku za novo pravilo, koje je predstavljeno kao "suštinsko za uspostavljanje prave ravnoteže između potrebe da se zaštiti poverljivost izvora novinara i potrebe da se zaštite građani i država od ozbiljnih pretnji, ko god da su počinioci".

Kao deo izuzeća, obim zločina definisanih kao teški trebalo bi da se proširi izvan terorizma ili pretnji nacionalnoj bezbednosti kako bi uključio 32 krivična dela navedena u nalogu za hapšenje EU, kao i "preovlađujući zahtev u javnom interesu".

Ova krivična dela se kreću od ubistva ili ozbiljnog nasilja do krađe, piratske muzike ili videa, lažnih potraživanja za finansiranje iz Brisela i bilo kog zločina koji bi mogao da izazove zatvorsku kaznu od pet godina. Promene su podržale Nemačka, Holandija, Grčka i drugi.

U pokušaju da se prikrije njihova kontroverzna priroda, termin "špijunski softver" se sada u zakonodavstvu naziva "nametljivim softverom za nadzor", nakon brojnih skandala visokog profila koji uključuju upotrebu "malvera" Pegasus i Predator.

Tanasis Kukakis, grčki novinar, dao je tajnim službama u Grčkoj da instaliraju softver za prisluškivanje Predator na svoj pametni telefon iz razloga nacionalne bezbednosti u leto 2021. godine, dok je istraživao pranje novca i korupciju u "Pireus banci".

"Važno je imati jake mere zaštite. U mom slučaju nije bilo čak ni pismenog opravdanja od strane obaveštajnih službi. Moj slučaj pokazuje koliko je lako iskoristiti nacionalnu bezbednost kao izgovor za pretnju novinarima i njihovim izvorima", rekao je Kukakis.

Predlozi Evropske komisije prošlog septembra predstavljeni su kao "novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija", ali su izazvali kontroverze, jer stvaraju "regulatorni nadzor" i nove rupe u zakonu.

Pismo koje su prošog meseca uputili evropski izdavači, emiteri i novinarski sindikati upozorilo je da su predlozi, u smislu zabrane nadzora i zaštite izvora i komunikacija, "u stvari korak unazad".

"Zaštita medija, uključujući novinare i njihove izvore, od bilo kakve pretnje njihovoj nezavisnosti i bezbednosti je uslov o kojem se ne može pregovarati za efikasno novinarstvo i uređivačku slobodu", navodi se u pismu.

Zastupnička grupa "Juropijan Didžital Rajts" rekla je da "široki i nedefinisani obim" izuzeća od nadzora "rizikuje legalizaciju rutinske primene špijunskog softvera i drugih represivnih mera protiv novinara".