Svet
Velika laž savremene Ukrajine: Zašto Kijev odbija da istraži pokolj na Majdanu?
Ni posle skoro deset godina, kijevski zvaničnici ne žele da pronađu prave krivce, uprkos mnoštvu dokaza i brojnim iskazima svedoka
Neprijateljstava u Ukrajini traju više od 500 dana. Poginule su desetine, a možda i stotine hiljada ljudi. Jedan od važnih razloga za sve ono što se danas dešava u Ukrajini je to što zvaničnici nikad nisu istražili pokolj počinjen na glavnom trgu u Kijevu, uključujući i ubijanje policajaca snajperskom vatrom, što su prikupljeni dokazi o tome zataškavani i što niko nije kažnjen za ovaj zločin, ukazuje politikolog sa Univerziteta u Otavi Ivan Kačanovski u tekstu za "RT internešenel".
Kako tvrdi Kačanovski, pravi uzrok tragičnih događaja u Ukrajini nalazi se u masovnim protestima u Kijevu, koji su kasnije postali poznati kao "Evromajdan".
Počev od 18. februara, u Kijevu je, uglavnom snajperskom vatrom, ubijeno više od 100 ljudi, uključujući i policajce i demonstrante. Ukrajinsko rukovodstvo, zapadni političari i mediji su za to okrivili specijalne policijske snage Berkut, ali mnoge činjenice pokazuju da su demonstrante ubili tadašnji opozicionari.
U članku "Suđenje za masakr na Majdanu i otkrića iz istrage: Implikacije na rat i odnose između Ukrajine i Rusije", Kačanovski dokazuje da je neuspeh Kijeva da istraži ovaj zločin, star skoro jednu deceniju, odgovoran i za trenutno loše stanje u međunarodnim odnosima.
Majdanski pokolj iz 2014.
Događaji o kojima je reč započeli su 21. novembra 2013. godine, kada je ukrajinska vlada odustala od zaključivanja sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. Istog dana, oko 22 sata, na glavnom trgu u Kijevu započeli su protesti, koje su smesta podržali opozicioni lideri.
U početku, ovaj skup nije privukao mnogo ljudi. Prvog dana bilo je prisutno između 1.000 i 1.500 ljudi, ali su radikalni demonstranti, posle svega nekoliko dana, podigli šatore na trgu. Nešto kasnije, oni su zauzeli i nekoliko administrativnih zgrada, formirali oružane "snage samoodbrane" i otpočeli direktne sukobe sa ukrajinskim organima reda.
Ovi događaji kulminirali su između 18. i 20. februara 2014, kada su neidentifikovani snajperisti otvorili vatru na masu okupljenu na trgu. Više od stotinu ljudi je tada pobijeno, uključujući i demonstrante i pripadnike specijalne policije Berkut, koja se nalazila u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine.
Prema podacima Generalnog tužilaštva Ukrajine, tokom Evromajdana povređene su ukupno 2.442 osobe. Neko je morao da odgovara za ovaj zločin, primećuje Kačanski, a oni koji su pučem došli na vlast brzo su pronašli navodne počinioce.
Pokrenut je krivični postupak protiv bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, koji je optužen za masovno ubistvo civila. Snage specijalne policije Berkut okrivljene su za ove zločine, uključujući i upotrebu oružja protiv civila.
U februaru 2015. godine, tužioci su saopštili da je 25 pripadnika Berkuta i drugih "neidentifikovanih pojedinaca" učestvovalo u otvaranju vatre na demonstrante. Dve godine kasnije, šef Odeljenja za specijalne istrage Generalnog tužilaštva Sergej Gorbatjuk je izjavio da su pripadnici Berkuta nezakonito primili bonuse u iznosu od 3.000 do 5.000 grivni (u to vreme 337, odnosno 562 dolara) kako bi upotrebili silu protiv demonstranata.
Počelo je krivično gonjenje policajaca širom zemlje, što je navelo mnoge službenike Berkuta da se presele u Rusiju. Ovaj narativ, kojim se za ubistva na Majdanu u februaru 2014. optužuje Berkut, ukrajinski zvaničnici i njihovi zapadni sponzori nikada nisu doveli u pitanje.
Istraga ovog zločina se nastavlja i danas. U februaru prošle godine, generalni tužilac Irina Venediktova izjavila je da je ukupno optuženo 518 lica, da je podignuto 248 optužnica i da je 372 lica proglašeno krivim.
Ko su bili kijevski snajperisti
Ipak, mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
Nisu ostala nerazjašnjena samo ubistva učesnika Majdana ili policajaca. Nije objašnjeno ni ko su bili snajperisti, koji su pucali na demonstrante i policajce. Zločini protiv policajaca se čak i ne istražuju, iako je, prema podacima tužilaštva, tokom ovih događaja povređen 721 policajac.
"Dominantni narativ u Ukrajini i na Zapadu masakr demonstranata na Majdanu pripisuje vladi Janukoviča, sasvim ignorišući ubistva policajaca. Uz neke izuzetke, ni zapadni ni ukrajinski mediji nisu izveštavali o suđenjima za pokolj na Majdanu, ni o otkrićima istrage u vezi sa snajperistima", ističe Kačanovski.
Tvrdi se da za ovu verziju događaja na Majdanu nedostaju dokazi. Advokat Aleksandar Gorošinski izjavio je 2019. za "RIA Novosti" da je 20. februara 2014, rano ujutro, ranjeno 39 policajaca i vojnika, a četvoro poginulo. Do večeri istog dana ranjene su 63 osobe. "Neko je metodično pucao na oficire Berkuta i na vojnike i starešine unutrašnjih trupa", objasnio je Gorošinski.
U aprilu 2014, nemački državni kanal ARD zaključio je da narativ koji podržava ukrajinsko tužilaštvo nije dosledan. Novinar Stefan Štulik izneo je dokaze koji pokazuju da su demonstrantima u leđa pucali njihovi saborci:
"Nekoliko važnih pitanja ostaje otvoreno. Jedno od njih je da li su opozicionarima 20. februara zaista pucali u leđa. To je veoma važno, jer se iza njih nalazio hotel `Ukrajina`, koji je kontrolisala opozicija. O ovom važnom pitanju razgovarali smo sa svedocima, stručnjacima za vatreno oružje i balističarima. I svi su se složili da je tim ljudima neko pucao u leđa", rekao je tada nemački novinar.
Dokaza o ubijanju policajaca ima u izobilju
Ovu mogućnost, da je masakr počeo u trenutku kada su demonstranti otvorili vatru na policiju, navodi i istraživanje Bi-Bi-Sija. Muškarac koji se predstavio kao Sergej priznao je Bi-Bi-Siju da je, zajedno sa još jednim saborcem, pucao na policajce iz zgrade koja se nalazila pod kontrolom demonstranata.
Američki Istraživački centar SITU saopštio je da je "forenzički dokazi jasno pokazuju da su ovi ljudi pogođeni u leđa" i da je "neko pucao sa krovova".
Ove izveštaje potvrdio je i aktivista Majdana Ivan Bubenčik 2016. godine, koji je u dokumentarnom filmu "Zarobljenici" reditelja Vladimira Tihija priznao da je on pucao na policajce Ministarstva unutrašnjih poslova: "Kažu da sam ih ubio pucajući im u potiljak, i to je istina. Bili su mi okrenuti leđima. Nisam čekao da se okrenu ka meni. Pucao sam sa prozora, iza stubova na trećem spratu. Odatle sam jasno mogao da vidim policajce sa štitovima", rekao je Bubenčik.
Ovo su samo neki od javno dostupnih iskaza očevidaca. Kačanovski je svoju istragu zasnovao na oko 1.000 sati zvaničnih video-snimaka suđenja za masakr u Kijevu koji se mogu naći u zvaničnoj onlajn bazi podataka.
Kačanovski napominje da je na suđenju pokazan snimak na kojem se vidi kako pripadnici Berkuta pucaju na demonstrante. Međutim, vreme i pravac hitaca zabeleženi na snimku ne poklapaju se sa vremenom pucnjave na Majdanu. On smatra da video-snimci, kao i drugi dokazi predstavljeni tokom suđenja, potvrđuju da su trojica demonstranata ubijena u Ulici Institutskaja pre nego što je policija otvorila vatru.
Takođe, advokati Berkuta su istakli da se vreme i pravac hica, koga je demonstrant ispalio iz lovačke puške, poklapa sa vremenom i smerom hica koji je usmrtio specijalca, što su utvrdili državni forenzičari. Kačanovski dodaje da je strelac sa Majdana identifikovan, ali da nije optužen za zločin.
Na suđenju je prikazan i ranije neobjavljeni video-snimak, koji je snimio belgijski kanal VRT, na kome se vidi kako jedan demonstrant upozorava ostale da ne idu dalje, jer su unutar hotela "Ukrajina" postavljeni snajperisti. Demonstranti se potom okreću prema hotelu i viču snajperistima da ne pucaju.
Neki snajperisti nisu bili Ukrajinci
Pedeset i jedan, od ukupno 72 ranjenih demonstranta sa Majdana, za koje se tvrdi da ih je 20. februara napala jedinica Berkut, u istrazi i na suđenju tvrdilo je da su na njih pucali snajperisti iz zgrada ili sa prostora koje su kontrolisali aktivisti Majdana.
Oni su svedočili ili da su lično videli snajperiste, ili da su za njih čuli od drugih demonstranata. Ukupno 31 ranjeni demonstrant rekao je da su napadnuti iz hotela "Ukrajina", banke "Arkada", Oktobarske palate, zgrada u Ulici Muzejni i Ulici Gorodeckog, a sve su to zgrade i teritorije koje su kontrolisale opozicione snage.
Postoje i tvrdnje da neki snajperisti nisu bili državljani Ukrajine, već strani plaćenici, uključujući i gruzijske. Ovo je prvi izjavio bivši komandant elitne gruzijske jedinice armije "Avaz" general Tristan Citelašvili, koji je tvrdio da pouzdano zna da su Gruzijci učestvovali u događajima na Majdanu.
U februaru 2018, u intervjuu za "RIA Novosti", nekolicina gruzijskih državljana priznala je da su pucali u demonstrante. Bivši pripadnik gruzijske vojske Koba Nergadze rekao je da su snajperisti u Kijev došli uz pomoć Mamuke Mamulašvilija, savetnika bivšeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija.
Nergadze i njegova grupa dobili su po 10.000 dolara i obećano im je još po 50.000 dolara kada se vrate iz Kijeva. U Ukrajinu su ušli sa lažnim pasošima. U Kijevu grupa se nalazila u Ulici Ušinskog i svakodnevno je učestvovala u događajima na Majdanu.
U svojoj istrazi, Kačanovski je prikupio priznanja gruzijskih snajperista, data u intervjuima za američke, italijanske, izraelske, makedonske i ruske medije, koji su tvrdili da su, zajedno sa snajperstima iz baltičkih država i Ukrajine, dobili naređenje da pucaju na demonstrante i na policiju, kako bi sprečili Janukoviča i lidere Evromajdana da potpišu sporazum.
Ko sprečava istragu o ubijanju policajaca
Kako je primetio Kačanovski, uprkos brojnim činjenicama, ispitivanju dokaza, video-zapisima i iskazima svedoka, još niko nije osuđen ni uhapšen za ubistvo i ranjavanje policajaca.
Kačanovski smatra da je pravi razlog za to što su Kancelariju generalnog tužioca vodili ili političari iz krajnje desnih partija "Svoboda" i Narodni front, koji su bili direktni učesnici u ovim događajima, ili su bliski saradnici predsednika Petra Porošenka i Vladimira Zelenskog.
"Činjenica da su vodeći članovi partija `Svoboda` i Narodni front izabrani na čelo tužilaštva, iako su ove stranke drugi aktivisti Majdana optužili za direktnu umešanost u pokolj”, rekao je Kačanovski.
On je istakao i da su tokom suđenja otkriveni slučajevi manipulisanja sa dokazima. Meci i njihovi fragmenti prikupljeni tokom istrage su se pojavljivali i nestajali bez ikakve dokumentacije. Na primer, u izveštaju sa obdukcije Maksima Šimka navodi se da su pronađeni jedan žuti i tri siva fragmenta metka, ali je tokom forenzičkog balističkog pregleda sivi fragment zamenjen sa žutim, koji je bio mnogo veći. Zatim je ovaj novi fragment metka uparen sa puškom "kalašnjikov", koju je koristio Berkut.
Katastrofalne posledice majdanskog pokolja
Prema rečima Kačanovskog, ovi zaključci su važni ne samo da bismo pravilno razumeli događaje u Kijevu iz 2014, već i za razumevanje uzroka sukoba u Ukrajini, sukoba Rusije i Ukrajine, kao i sukoba Rusije i Zapada.
Kačanovski podseća da je ovaj pokolj, izveden pod "lažnom zastavom", doveo do nasilnog svrgavanja ukrajinske vlade koja se odvijala uz podršku Zapada. Potom je Krim postao deo Rusije, a u Ukrajini je počeo oružani sukob. Konačno, Majdan je u februaru 2022. doveo do ruske Specijalne vojne operacije.
"Suđenja i otkrića do kojih se došlo u istrazi pokazuju da nisu protesti na Majdanu, već inscenirana masovna ubistva, bila odlučujuća za svrgavanje Janukoviča. Ova otkrića pokazuju da je, suprotno dominantnim narativu u Ukrajini i na Zapadu, politička tranzicija posle Evromajdana bila nedemokratska. Takođe, masovno ubistvo demonstranata i policajaca bilo je jedan od najvećih političkih zločina i kršenja ljudskih prava u istoriji nezavisne Ukrajine", rekao je Kačanovski.
On smatra da je neuspeh ukrajinskih organa za sprovođenje zakona i pravosudnog sistema da reše ove zločine potkopalo vladavinu prava i izglede za pomirenje u ukrajinskom društvu.
Malo je verovatno i da će presuda suda za pokolj na Majdanu biti pravedna zbog politizacije celog slučaja i nedostatka nezavisnosti u ukrajinskom pravosudnom sistemu.
Ovi narativi o masakru onemogućili su mirno rešavanje situacije na Krimu i Donbasu, mirno rešavanje sukoba Zapada i Rusije, kao što su zatrovali odnose između Rusije i Ukrajine.
"Privođenje pravdi stvarnih počinilaca pokolja na Majdanu je težak, ali neophodan korak u rešavanju ovih opasnih sukoba", zaključuje autor.
Kačanovski je potpuno svestan da je podrška Zapada nasilnom rušenju demokratski izabrane vlade u Ukrajini dovela do sukoba na Krimu i u Donbasu, potom i do sukoba između Rusije i Ukrajine i, najzad, Rusije i Zapada. Kao rezultat Majdana, Ukrajina je postala "država klijent" Sjedinjenih Država, piše Kačanovski, dodajući da je upravo to dovelo do neprijateljstva Ukrajine i Rusije i do trenutnog rata Zapada i Rusije.
Masakr na Majdanu i neuspeh Ukrajine da obezbedi poštenu istragu proizveli su ozbiljne globalne posledice. Kačanovski upozorava da je moguće da ovaj sukob eskalira u direktni rat NATO-a i Rusije, koji bi mogao da se pretvori u nuklearni.
