Hrvatski mediji: NATO se ponaša prema Kini isto kao prema Rusiji

Na nedavnom samitu NATO-a u Vilnjusu doneseno je nekoliko važnih odluka ne samo o Rusiji i aktuelnom konfliktu u Ukrajini, već i o Kini, piše hrvatski geopolitičar Zoran Meter za sajt "Geopolitika njuz".

Samit je trebalo da bude relaksiran i slavodobitan, jer je tada Zapad očekivao velike uspehe ukrajinske kontraofanzive, ali to je u potpunosti izostalo.

Jedna od veoma važnih odluka ovog samita je odluka o širenju NATO-a na azijski prostor. Severnoatlantska alijansa je počela da se prema Kini odnosi na isti način kao i prema Rusiji.

U pitanju su pokušaji obuzdavanja širenja globalnog uticaja i ekonomskog rasta Kine i Rusije.

O azijskim apetitima Alijanse svedoči činjenica da su prvi put na samit bili pozvani čelnici Japana i Južne Koreje, što je jasan znak namere širenja politike i infrastrukture NATO-a na dalekoistočni prostor.

Ne bez razloga, Kina je prošle nedelje oštro upozorila Alijansu da će se suprotstaviti svim pokušajima širenja NATO saveza na prostor Azije, pa je jasno da je prerastanje Kine u neprijatelja Zapada "ruskoga tipa" samo pitanje vremena.

Uostalom, kao u slučaju Rusije, sada je očigledno da politički i ekonomski pritisak Zapada neće dati očekivane rezultate i da SAD pripremaju scenario vojnog rešenja "kineskog problema", bilo posredstvom Tajvana, bilo nekog drugog kriznog žarišta, koje ima veliku važnost za kineske nacionalne interese.

Totalni geopolitički obračun Zapada sa Rusijom

Odluka NATO-a da ne primi Ukrajinu nikoga nije iznenadila. Ipak, NATO je odbio da Ukrajini pruži vremenske okvire za prijem, kao što je odbio i da joj ponudi "bezbednosne garancije."

Što se tiče članstva Ukrajine u NATO-u, Ukrajina će ući u NATO tek ukoliko se oko toga slože sve zemlje članice.

Drugi važni momenat je da Kijev mora da ispuni sve uslove za prijem. Jedan od tih uslova je da prijem nove članice u NATO mora osnažiti bezbednost samog saveza, umesto njegovog uvlačenja u rizične sukobe.

Jasno je da Ukrajina neće ući u NATO dok Kijev ne završi ratni sukob, što su Bajdenove reči, i dok ne postigne mirovni sporazum sa Rusijom. Dakle, Ukrajina mora sa Rusijom sklopiti ne samo sporazum o završetku oružanog sukoba, već i sporazum o granicama, a one sigurno neće ostati iste kao pre početka konflikta u februaru 2022. godine.

Svi koji tvrde da će ukrajinska vojska proterati rusku sa svih teritorija, uključujući i Krim, ili polaze isključivo od svojih želja, ili to čine u svrhu propagande, primećuje Meter.

Uostalom, više i ne postoje nekakvi posebni ukrajinski interesi, niti njih Zapad uzima u obzir.

Jednom rečju, Zapad se odlučio na totalni geopolitički obračun sa Rusijom posredstvom Ukrajine.

Kijev je ostavljen na cedilu

Zelenski bi trebalo da bude svestan da je ovim Ukrajina osuđena da unedogled produžava sukob sa Rusijom i da se NATO neće u to neposredno umešati. Umesto toga, NATO će Kijevu i dalje pružati isključivo vojnu i finansijsku pomoć.

Na linijama fronta i dalje će ginuti samo Ukrajinci, a to je ono što je Zelenski želeo da promeni. Zelenski je pokušao da teret rata ravnomerno rasporedi na sve članice NATO-a u Evropi, jer on smatra da Evropu Ukrajinci spasavaju od "ruske agresije."

Jasno je ko je u toj "igri nadmudrivanja" Kijeva i Zapada jači. Zapad će, u slučaju poraza, izgubiti kredibilitet, Ukrajina bi mogla izgubiti doslovno sve, uključujući i državnost.

Zelenski je od početka morao da zna šta Zapad od njega očekuje. Pre svega, od njega se traži bespogovorna poslušnost, i to je današnja realnost Zelenskog i Ukrajine. Svako ko govori suprotno, smatra Meter, ne govori istinu.

Ukrajina je već poražena

Ukrajinska protivofanziva je propala, zaključuje Meter, ili je barem propala njena prva faza, ali to je izraz koji treba da nam sugeriše da tek predstoji glavna faza, do koje će teško doći.

Sada je sasvim jasno da tokom mesec i po dana trajanja kontraofanzive nikakvih značajnijih ukrajinskih napredovanja nije ni bilo, a da su žrtve u ljudstvu i gubici u tehnici neočekivano i nesrazmerno veliki.

Dan uoči NATO samita, Zelenski je pokrenuo novi veliki napad ukrajinske vojske u ključnom, zaporoškom smeru, u zoni Orehova, sa ciljem da se ostvari makar mali proboj prema Azovskom moru i da se dokaže učesnicima samita da Kijev nije uzalud potrošio njihov novac i vojnu opremu. Ali, i taj napad je doživeo fijasko.

Nezavisno od toga, Zelenski se u Vilnjusu ponašao kao da mu svi nešto duguju, iako je formalno izražavao veliku zahvalnost i zadovoljstvo, pre svega zbog novih isporuka oružja. Zapravo, Zelenski je na samitu izgledao kao prosjak koji od svih nešto moli.

Zelenski postaje nervozan i zato što je i u samom Kijevu sve više građana koji iskazuju nezadovoljstvo njegovom politikom. Ukrajinci nisu idioti i dobro vide ulogu koju su im namenili njihovi zapadni partneri.

Osim toga, kako zaključuje Meter, konflikt se odužio u nedogled, zemlja trpi ogromna razaranja, a Ukrajina je postala potpuno zavisna od zapadnih finansijskih institucija i vojne pomoći, bez koje bi rat brzo završio ukrajinskim porazom.