"Euraktiv": Puč u Nigeru znači loše vesti za italijanski energetski plan

Puč u Nigeru može biti loša vest za Italiju, kako zbog mogućeg rizika koji on predstavlja za italijanski plan za diverzifikovanje evropskih lanaca snabdevanja energentima, tako i zbog mogućeg novog talasa migranata koji on može izazvati, piše Frančesko Sasi, istraživač geopolitike energetike na Institutu za energetska i industrijska istraživanja u Bolonji.

Dok je hunta predvođena generalom Abdurahmanom Tijanijem preuzimala vlast od predsednika Nigera Mohameda Bazuma, italijanska premijerka Đorđa Meloni je boravila u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je od predsednika SAD Džozefa Bajdena tražila podršku za tzv. "Mateijev plan" o preoblikovanju italijanske i evropske energetske sigurnosti, piše Sasi za "Euraktiv".

Nazvan po osnivaču italijanskog energetskog giganta "Eni" Enriku Mateiju, ovaj plan predstavlja nastavak politike prethodnika Melonijeve, bivšeg premijera Marija Dragija, a za cilj ima pretvaranje Italije u posrednika između EU i energenata koji pristižu sa afričkog kontinenta, sa namerom da nadomesti nekadašnju energetsku saradnju Moskve i evropskih zemalja, prekinutu usred antiruskih sankcija koje je blok uveo kao odgovor na Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

U skladu s tim planom, Rim već osamnaest meseci vodi intenziviranu energetsku diplomatiju u Africi, a "Eni" je ojačao bilateralna partnerstva sa Alžirom, sada glavnim italijanskim snabdevačem gasa, i posredovala u najvećoj italijanskoj investiciji u energetski sektor u Libiji u poslednjih 25 godina.

Trenutak istine za "Mateijev plan"

Podsetimo, Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike (EKOVAS) uvela je sankcije Nijameju i zapretila da bi mogla upotrebiti vojnu silu kako bi vratila svrgnutog predsednika Nigera na vlast. Sa druge strane, hunte iz Malija i Burkine Faso poručile su da će svaku vojnu intervenciju u Nigeru smatrati objavom rata.

Dok je italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto upozorio evropske sile, a posebno Francusku, da ne posežu za vojnim rešenjem u Nigeru, okretanje leđa novim previranjima u Africi nije rešenje za Italiju koja toliko želi da osigura nove izvore energenata, napominje Sasi, dodavši da nedostatak zapadnog prisustva otvara vrata za Rusiju, Kinu i Tursku.

Zašto bi zbog državnog udara u Nigeru Francuzi mogli da ostanu bez struje?

Čak i bez rata, izgledi za "Mateijev" plan su prilično sumorni, zaključuje autor, ističući da bi regionalna nestabilnost mogla dovesti do povećane aktivnosti džihadista, koji bi, pak mogli pojačati napade na energetsku infrastrukturu u Nigeru i susednim državama, uključujući i Nigeriju, značajnog izvoznika nafte i gasa za Evropu.

Istovremeno, migranti će nastaviti da beže iz regiona i pristižu na mediteranske obale, što ne ide u korist politici suzbijanja migracija koju vodi Melonijeva, ali i pogoršava stanje u drugim važnim partnerima Rima pri "Mateijevom planu", odnosno Libiji i Tunisu.

Još jedna glavobolja zbog Nigera: Šta će biti sa Trans-saharskim gasovodom za Evropu?

"Sa krizom u Nigeru, Rim bi vrlo brzo mogao (ponovo) da otkrije da su energetske međuzavisnosti, ipak samo još jedna politička igra", zaključuje Sasi.

Podsetimo, list "Nju telegraf" iz Nigerije prethodno je ukazao da puč u susednom Nigeru može takođe ugroziti planiranu izgradnju Trans-saharskog gasovoda, koji bi dopremao gas iz Nigerije, kroz Niger i Alžir, u Evropu, budući da sankcije EKOVAS-a podrazumevaju zabranu svih transakcija, uključujući i energetske, između Nigera i članica ove organizacije, kojima pripada i Nigerija.