Godišnjica ukrajinske nezavisnosti: Preko obojenih revolucija do razorene zemlje

Predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov je 24. avgusta 1991. podneo ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije, osnovane 93 godine ranije. Tog istog dana, ukrajinska Rada (skupština) je, uprkos rezultatima referenduma iz 1990, na kojem je većina zahtevala očuvanje zajedničke države, proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Gorbačov je danas, pre svega u ruskom narodu, upamćen kao "izdajnik", kao onaj ko je razbio "veliku zemlju" i izazvao stradanja miliona ljudi.  

Bio je to, faktički, kraj SSSR-a i početak niza dramatičnih događaja, obeleženih izdajom, koji će na koncu izazvati sadašnju rusku Specijalnu vojnu operaciju i dovesti do krvavog raspleta u Ukrajini.

Put takozvane nezavisne Ukrajine započeo je proglašenjem samostalnosti, zatim je vodio preko "obojenih revolucija" finansiranih i rukovođenih spolja, uključujući i "narandžastu revoluciju" iz 2005. i zloglasni "Evromajdan".

"Evromajdan" je doveo na vlast huntu, prouzrokovao dalji rast ekstremnog ukrajinskog nacionalizma, a potom, očekivano, izazvao građanski rat, koji je najpre buknuo na istoku zemlje.

Dirljiva i mistična "vera u Evropu"

Zapravo, kako primećuje ruski pisac Zahar Prilepin, "nezavisna" Ukrajina je bila proizvod "pozne sovjetske birokratije Sovjetske Socijalističke Republike Ukrajine, kojoj je postalo unosno da se ne potčinjava saveznom centru u uslovima započete podele narodne imovine."

Nacionalizam i takozvana ukrajinska nacionalna duhovnost, kao i posebna "ukrajinska istorija", tvrdi Prilepin, bile su i ostale samo "zgodan paravan za pokrivanje najzamašnije preraspodele vlasništva". Antikomunizam je ujedinio ukrajinske nacionaliste i liberale u jedinstven front, u pokušaju da se odvoje od "mračne komunističke prošlosti" i "otputuju u Evropu", što dalje od Rusije i od stvarne istorije Ukrajine.

U takvoj Ukrajini, "vera u Evropu" postala je neobjašnjiva, dirljiva i skoro "mistična". Ironijom istorijske sudbine, do nje je došlo upravo u trenutku kada je Evropa kročila na prag nove civilizacijske krize. Upravo u takvoj "nezavisnoj Ukrajini stvorena je klica, zloćudni zametak budućeg rata: požara u kojem će se uskoro raspasti i izgoreti čitava zemlja.

Usledila je prva "narandžasta revolucija" iz 2005, koju je predvodio tadašnji predsednički kandidat Viktor Juščenko, iza čega su stajale SAD i njihove tajne službe.

Početkom 2007. Juščenka je na mestu predsednika smenio neodlučni Janukovič. Kolebljivost Janukoviča, koji je na koncu izbegao u Rusiju, kumovala je, ili je direktno omogućila krvavi kijevski "Majdan" iz februara 2014.

Tragedija rusko-ukrajinskih odnosa nije počela 2014

Prilepin je 2009. godine napisao antiutopiju u kojoj se Ukrajina raspada na dva dela, a u zemlji započinje građanski rat. Rat u Ukrajini mogao je da se predvidi.

Građanski rat u Ukrajini, koji će ubrzo prerasti u sukob Rusije sa kolektivnim Zapadom, počeo je zastrašivanjem i smišljenim, sistematskim terorom nad neistomišljenicima i nad (pro)ruskim stanovništvom. Tako je došlo do jezivih, ali pomno isplaniranih zločina, poput onog koji je 2. maja 2014. počinjen u Odesi.

"Tragedija rusko-ukrajinskih odnosa nije počela 2014. godine", zapisao je Prilepin. Pripremala se mnogo pre, gotovo u potaji. "Ova tragedija je počela 1999. u Jugoslaviji ili 1991. u Rusiji."

Pre početka tragedije, Rusi i Ukrajinci bili su bliski ili jedan narod, bez tačnih granica i bez jasnih jezičkih podela, što se danas na Zapadu prećutkuje ili namerno previđa.

"Zapravo, ovo što se danas dešava u Ukrajini", tvrdi Prilepin, "posledica je niza izdajstava koja moraju biti ispravljena."

Ko je Vladimir Zelenski?

Konačno, na kraju ovog puta nalazimo jednog "komičara" - sadašnjeg predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, koji je pobedio zahvaljujući zalaganju za mir, faktički na "proruskoj platformi", ali je učinio sve da izazove rat.

Vladavina Zelenskog ubrzo je proizvela kulminaciju krize u Ukrajini i dovela do početka ruske Specijalne vojne operacije 24. februara 2022.

Inače, Zelenski je rođen u Krivom Rogu, u jevrejskoj porodici, kao rusofoni Ukrajinac, što znači da mu je maternji jezik ruski. Međutim, to mu nije smetalo da se kao predsednik Ukrajine poveže sa najekstremnijim nacističkim grupama, uključujući i zloglasni bataljon "Azov" i da faktički postane njihov glasnogovornik.

Nije teško zaključiti ko je izazvao rat u Ukrajini, ko ga je tako dugo i uporno pripremao i zašto. U takvim okolnostima nije bilo teško potpaliti i potpomoći izbijanje rata sa strane. U džepove nacističkih bojovnika slile su se reke novca, sa Zapada i od domaćih oligarha.

Na frontove su uskoro pristigli specijalci i vojni savetnici iz SAD, kao i plaćenici iz čitavog sveta. Nacizam u Ukrajini nije samo predmet manipulacije moćnika iz zemlje i inostranstva. Još mnogo pre "Majdana", nacizam (fašizam) je već "stekao sopstvenu dinamiku", zapisao je Prilepin, prestajući da bude kontrolisan i upravljan tuđom rukom. Otuda je "dolaženje fašista na vlast", godinama pre kijevskog puča, bilo samo pitanje vremena.

Sa početkom Specijalne vojne operacije usledila je direktna "vojna pomoć" Zapada, teška na desetine milijarde dolara, odnosno otvoreno mešanje u sukob Sjedinjenih Država i njenih "saveznika". Od "nezavisnosti" Ukrajine pod Zelenskim nije ostalo doslovce ništa.

Ponavlja se ista slika kao ona iz 1918. godine. Kako je, ne bez istorijske ironije, povodom proslave ukrajinskog Dana nezavisnosti 2017. na svom sajtu navela ukrajinska ambasada u Beogradu: "Do aprila iste godine (1918.), čitava Ukrajina bila je oslobođena od boljševičke okupacije, ali se faktički našla pod nemačkom – Nemačka je nasilnim putem dovela na vlast svog poslušnika." 

S tim što je ovaj, nekad nemački poslušnik, danas poslušnik SAD i NATO-a, koji se odaziva na ime Zelenski.  

Povratak u "veliko vreme"

Zelenski, kao i Gorbačov, ostaće upamćen kao izdajnik koji je uspešno razorio svoju zemlju: Gorbačov Sovjetski Savez (Rusiju), Zelenski rodnu Ukrajinu. Prema mišljenju Prilepina, ove "nepravde će jednom biti ispravljene." Ovde je reč o nasleđu "velike ruske zemlje."

Što se tiče Sovjetskog Saveza, mađarski politički aktivista i analitičar Ben Tot iznosi zanimljivo gledište: "Pojava SSSR-a nepovratno je promenila svet u celini, ali je pre svega promenila nerazvijene i siromašne, `zemlje u razvoju`, ono što se danas naziva `Globalnim jugom`."

Značaj onoga što se započelo sa stvaranjem SSSR-a danas je u velikoj meri potcenjen, smatra Tot: "Do tog trenutka, anglosaksonska imperija je vodila svet. Imperijalisti su se borili između sebe oko plena, ali imperija nikada nije bila ozbiljno izazvana sve do pojave Sovjetskog Saveza. Boljševici su doneli na svet ideju ekonomskog razvoja za svaki narod, i to na globalnom nivou."

"Orijentacija Sovjetskog Saveza bila je dosledno antizapadna i antiimperijalistička", podvlači Tot. "Kineska revolucija, iako po mnogo čemu različita od Oktobarske, ne bi pobedila da nije bilo sovjetske podrške. Posleratni ekonomski procvat, najveći u istoriji, pokretala je ova zemlja."

Da li se istorija u nečemu ponavlja? Da, ali nikad doslovno. Kako zaključuje Tot: "Vreme u kome danas živimo može se uporediti jedino sa revolucionarnim periodom, koji je doveo do stvaranja Sovjetskog Saveza." Ideja ekonomskog razvoja za svaki narod nije ideja Zapada, već ideja Globalnog juga.