Istraživanje "Špigla" i ZDF-a: Berlin se plaši i ćuti - svi dokazi o Severnom toku vode ka Ukrajini

Ovaj špijunski triler ima sve što je potrebno da bi promenio svetsku politiku: pre godinu dana raznet je gasovod Severnog toka u Baltičkom moru. Od tada, nemački istražitelji tragaju za počiniocima, a trag koji prate vodi ih do Ukrajine i to predstavlja veliku političku opasnost, piše "Špigl".

"Andromeda" je zrela za otpad. Trup joj je izgreban od grubih pristajanja, kroz prozore toaleta prodire smrad fekalija, a motor od 75 konjskih snaga zvuči kao stari traktor. Brod škripi pri svakom skretanju, a autopilot je pokvaren. Drugi pomorci jedva da obraćaju pažnju na nju – "Andromeda" je samo jedna u nizu dotrajalih jahtica kakvih na Baltičkom moru ima poprilično.

Brod je, dakle, savršen za situacije u kojima ne želite da se ističete i budete primećeni.

Pre godinu dana, na osnovu svega što je do sada utvrđeno, grupa ronilaca i specijalista za eksploziv je na "Andromedi" neprimetno plovila preko Baltičkog mora i 26. septembra 2022. godine digla u vazduh cevi Severnog toka 1 i Severnog toka 2. To je bio katastrofalan napad na energetsku infrastrukturu i jedinstven čin sabotaže – da ne kažemo napad na samu Nemačku, piše "Špigl".

Cilj napada bilo je "narušavanje funkcionisanja države i njenih institucija. Takav pristup predstavlja atak na unutrašnju bezbednost države", ocenio je istražni sudija Saveznog suda u postupku protiv nepoznatih počinilaca.

"Ovo je, zbog mogućih političkih implikacija, najvažnija međunarodna istraga u posleratnoj istoriji", rekli su izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti za nemački list.

Istražiteljima iz Odeljenja ST 24 u Federalnoj kancelariji kriminalističke policije kojima je poveren slučaj Severni tok je čak zabranjeno da o tom slučaju razgovaraju sa kolegama. Svi koji rade na ovom slučaju moraju detaljno da evidentiraju s kim su razgovarali, o kom aspektu postupka i kada – što je veoma neobično čak i za službenike državne bezbednosti.

Prema Članu 5 Osnivačkog ugovora NATO-a, podseća "Špigl", napad na ključnu infrastrukturu jedne članice može da izazove odgovor cele Alijanse. Ukoliko je počinilac Ukrajina, kako bi Nemačka mogla da nastavi da je podržava tenkovima i borbenim avionima? A ukoliko su Amerikanci pomogli u napadu, da li će 75 godina transatlantskog partnerstva biti uništeno?

Tragovi koji vode do počinilaca definitivno postoje, navodi nemački list. "Špigl" i ZDF su ih sa timom od dvadesetak novinara širom sveta pratili šest meseci, od Moldavije preko SAD, Stokholma, Kijeva i Praga do Rumunije i Francuske.

Kako ističu, brojne informacije dolaze od izvora koje ne smeju da imenuju. 

Informacije su dobijene od obaveštajnih službi, istražitelja, visokih funkcionera i političara, pa čak i od ljudi koji su na ovaj ili na onaj način direktno povezani sa osumnjičenima.

Istražitelji su uvereni da tragovi do sada upućuju samo u jednom pravcu: ka Ukrajini, ali pojedini političari navode da je moguće da je "Andromeda" sa ostalim tragovima podmetnuta, da je plovila "pod lažnom zastavom", i da "Amerikanci, Poljaci i Rusi" imaju više motiva za napad na gasovod.

Iako, kako navodi list, tragovi mahom upućuju na Kijev, i dalje postoji mnogo nelogičnosti.

Zašto su počinioci koristili iznajmljenu jedrilicu, a ne vojni brod? Zašto "Andromeda" nije jednostavno potopljena naknadno? Kako su dva-tri ronioca uspeli sami da raznesu cevovode na dubini od oko 80 metara?

Tok istrage: Prljavi brodić, lažna poljska firma, moldavsko selo i ukrajinska baka

Jednog ledenog januarskog dana 13 službenika Federalne policije i Federalne uprave kriminalističke policije, uključujući IT forenzičare, istražitelja mesta zločina i specijaliste za eksplozive posetilo je Dranske u Rugenu. Uputili su se u prostorije "Mola jahtinga" i objasnili zbunjenim zaposlenima da imaju nalog za pretres broda koji se tu iznajmljuje zbog optužbi za "izazivanje eksplozije i protivustavnu sabotažu".

Istražitelji su imali neočekivanu sreću: "Mola jahting" nije očistio brod pre nego što ga je usidrio, a diverzanti su bili poslednji koji su ga iznajmili.

Na lavabou je ostala plastična flaša "verovatno napisana na poljskom". Ispod navigacionog stola nalazila se jedna cipela, a sa stola u kokpitu detektivi su uklonili GPS sistem Garmin "GPS Map 721".

Federalna policija je nakon toga dovela pse za otkrivanje eksploziva koji su "Andromedu" njuškali duže od sat vremena. Kako su kasnije potvrdili forenzičari, mnogo tragova oktogena - podvodnog eksploziva - moglo je da se nađe na stolu ispod palube i toaletu.

Nemački istražitelji tada su bili sigurni: "Andromeda" je ključ slučaja Severni tok.

Nemačke vlasti su u početku bile skeptične. Savezni javni tužilac je tražio veštačenje sa jasnim pitanjem: "Da li takvo delo uopšte može da se sprovede običnom jedrilicom ili je potrebna mnogo, mnogo veća oprema?"

Stručnjaci su procenili da je moguće.

Dalje, prema istraživanju "Špigla" i ZDF-a, jedriličarska posada se prijavila u "Mola jahtingu" u ranim popodnevnim satima 6. septembra 2022. godine kako bi preuzela "Andromedu".

Iznajmljivanje je najverovatnije platila turistička agencija iz Varšave pod nazivom "Ferija Lvova" - kompanija bez veb stranice i broja telefona.

Prema poljskom privrednom registru, generalni direktor kompanije je pedesetčetvorogodišnja Natalija A. sa prebivalištem u Kijevu. Ona nema značajno iskustvo u turizmu i 1987. godine je diplomirala predškolsko vaspitanje i obrazovanje.

Natalija koristi ukrajinski broj telefona, ali ako se predstaviš kao novinar ona odmah spušta slušalicu. Na navodnoj adresi firme nema kancelarija i zaposlenih. Čini se da je "Ferija Lvova" fiktivna kompanija.

Istražiteljima je situaciju zakomplikovalo to što su diverzanti 6. septembra, kada su preuzimali "Andromedu", navodno predali rumunske pasoše. Jedan dokument je izdat na ime Stefan Marku.

Stefan Marku (60) je nemačkim istražiteljima čeličnu kapiju svog imanja u Gojanul Nou, selu u Moldaviji severno od Kišinjeva, otvorio u šortsu i japankama. Odatle do granice sa Ukrajinom ima manje od 50 kilometara, piše "Špigl".

Marku je snažan i preplanuo, širokih, crnih brkova. On je inženjer i ima sopstvenu kompaniju. Pronašao ga je istraživački tim "Špigla" i ZDF-a. Dvospratna kuća u kojoj živi sa porodicom najlepša je u ulici.

On je državljanin Moldavije, a za iznajmljivanje "Andromede" iskorišćen je broj njegovog starog rumunskog pasoša koji je istekao prošlog oktobra. Poslednji put je dokument koristio 2019. godine, na odmoru u Rumuniji, a nekoliko meseci kasnije ponovo u Bugarskoj.

Odakle on u priči o gasovodu – nije mu jasno. Prvi put je za to čuo od novinara, a pre toga ga niko nije ispitivao, ni policija ni tajne službe.

Kada je dobio novi pasoš, službenica mu je poništila stari.

"Kada sam došao kući, spalio sam ga, bacio u šporet", kaže Marku.

Informacije iz njegovog pasoša su iskorišćene da se napravi još jedna lažna lična karta sa novom fotografijom, predata pri iznajmljivanju "Andromede".

Ono što se vidi na njoj nije Stefan Marku iz Moldavije, već mladić u srednjim dvadesetim godinama, prodornog pogleda i vojničke frizure. Njegovo ime je najverovatnije Valeri K. i on dolazi iz Dnjepra u Ukrajini.

On definitivno služi u 93. mehanizovanoj brigadi ukrajinske armije.

Zaposleni u luci ne žele javno da govore o "Andromedi", a oni koji mogu da se sete posade navode da su ljudi na brodu delovali dobro obučeni i da su međusobno razgovarali na nepoznatom stranom jeziku.

Posadu je činilo pet muškaraca i jedna žena, prema rečima kapetana luke, koji je u "Andromedu" sipao gorivo za navodne diverzante. Jedan od njih je platio račun u gotovini i izvukao je iz džepa zapanjujući broj velikih novčanica u evrima – ali nije dao napojnicu.

Tačno nedelju dana pre miniranja gasovoda brod je pristao u Poljskoj, u Kolobžegu, letovalištu na Baltičkom moru poznatom po izvorima slane vode, koje je leti obično prepuno turista. Jedrilica "Andromeda" je tamo ostala samo dvanaest sati.

Poljska je oduvek bila jedan od najvećih protivnika Severnog toka 2 i godinama je tražila da se gasovod zatvori, podseća "Špigl". Varšava je energetsku zavisnost Nemačke od Rusije videla kao egzistencijalnu pretnju. Pošteno bi bilo reći da je Poljska imala snažan interes da se jednom zauvek reši ovog velikog bezbednosnog problema na svom pragu.

U maju, nemački istražitelji putuju u Poljsku kako bi istražili da li je diverzantska komanda u toj državi dobila neku vrstu podrške i da li je poljska luka služila kao logističko čvorište.

"Nema indicija da su građani Poljske umešani u miniranje gasovoda Severni tok. Rezultati istrage pokazuju da dok je jahta bila u poljskoj luci na nju nije utovaren nijedan predmet", zaključilo je Odeljenje za organizovani kriminal i korupciju u Gdanjsku. Dalje, posada je poljskim graničarima delovala sumnjivo pa su je dodatno proveravali.

Možda zbog falsifikovanih papira, navodi "Špigl".

"Zaustavite izgradnju gasovoda ili će nemačko-američki odnosi biti ozbiljno narušeni"

Od 2012. godine, skoro 60 milijardi kubnih metara ruskog gasa je stiglo u Nemačku. U 2018. je to predstavljalo 16 odsto uvoza prirodnog gasa u EU.

Severni tok 1 je bio jedan od najvažnijih gasovoda na svetu.

U proleće 2018. bageri su počeli da krče put za Severni tok 2. Planirani kapacitet: 55 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje.

Većina Nemaca podržala je izgradnju gasovoda. Istraživanje u Nemačkoj je 2021. godine pokazalo da u proseku 75 odsto pristalica svih partija podržava drugi gasovod.

Međunarodni partneri su, piše "Špigl", bili zgroženi. Za njih je i Severni tok 1 povezao Nemačku previše blisko sa Rusijom. Još jedan gasovod je ludost, upozoravali su, najviše, Amerikanci.

Američka vlada je, piše nemački list, smatrala da je Severni tok 2 toliko opasan da je otvoreno pretila – zaustavite izgradnju gasovoda ili će nemačko-američki odnosi biti ozbiljno narušeni.

Ukrajina se takođe masovno protivila Severnom toku 2. Budući da je velika količina tekla kroz cevovode koji preko Ukrajine vode u Zapadnu Evropu, drugi gasovod preko Baltičkog mora učinio bi delove ukrajinskog gasovoda zastarelim. Severni tok je predstavljao pretnju za Ukrajinu.

U junu 2022. godine nemačka Federalna obaveštajna služba je dobila šifrovane, strogo poverljive informacije od Vojne obaveštajne službe Holandije koji su imali izvor u Kijevu "koji je izveštavao o nečemu alarmantnom".

Holanđani su obavestili i CIA, a Amerikanci su kasnije iz bezbednosnih razloga tu informaciju prosledili Nemcima.

U tajnim dokumentima pronađene su informacije o planovima napada na gasovode Severni tok: šest ukrajinskih komandosa sa lažnim ličnim podacima bi iznajmilo brod i pomoću specijalne opreme raznelo cevi na dnu Baltičkog mora. Njima komanduje glavni komandant ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužni, a predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski o tome navodno nije bio obavešten.

Akt sabotaže planiran je za vreme NATO manevra "Baltops" na Baltičkom moru. "Vašington post" je ranije otkrio sadržaj pisama upozorenja koja su poslata nekoliko meseci pre sabotaže. Zbog trajanja NATO vežbe pisma se nisu smatrala relevantnim i nisu se preduzele nikakve posebne mere zaštite i istrage. U nemačkoj bezbednosnoj birokratiji preovladavao je stav da su informacije iz pisma bile pogrešne.

Federalna policija, mornarica i savezni i državni antiteroristički centri nisu obavešteni o informacijama. Nije obaveštena ni savezna agencija odgovorna za Severni tok.

Da li je očigledno dobro obaveštena holandska obaveštajna služba znala više nego što je rekla, pita se "Špigl". Čak i da jeste, tragovi su u međuvremenu zamagljeni. Sada nemački istražitelji moraju da spajaju slagalicu delić po delić.

Koja je uloga "Čečena iz Dnjepra"?

Trag lažnog Stefana Markua, čoveka koji se pojavljuje na fotografiji na ličnoj karti, Ukrajinca Valerija K. vodi do velikog grada u centralnoj Ukrajini na periferiji Dnjepra.

U jednoj zgradi na trećem spratu nalazi se stan uknjižen na ime oca navodnog diverzanta. I sin i otac rade u vojsci, objašnjavaju komšije.

Čak ni posle drugog kucanja niko ne otvara vrata. Komšije, stariji par, objašnjavaju da Valeri K. mlađi i stariji (obojica nose isto ime) žive u susednoj kući, a da su stan izdali. Upućuju novinare na baku mladog Valerija K. koja je radila kao prodavačica u prodavnici u prizemlju.

Pet minuta kasnije, Ljubov K, niska žena sa farbanom crvenom kosom koja govori ruski navodi da ne želi da razgovara sa novinarima.

Pitaju je da li je njen unuk Valeri u vojsci.

"Da", odgovara.

A šta on to radi?

"Ne znam", odgovara baka i navodi da su njen sin i unuk regrutovani pre samo nekoliko meseci.

Kratak razgovor se završava tvrdnjom bake da njen unuk nije mogao da bude na "Andromedi" jer nije imao pasoš za putovanje u inostranstvo.

Komšije ne pričaju mnogo o Valeriju K. mlađem, a njegova aktivnost na društvenim mrežama je takođe oskudna.

Ono što najviše upada u oči je da Valeri K. prati otvoreno nacionalističku omladinsku organizaciju VGO Sokil, a mladima nudi, između ostalog, obuku ronjenja i gađanja.

Svoj poslednji aktivni VK profil mladi ukrajinski vojnik napravio je pod imenom "Čečen iz Dnjepra". Tu su i tragovi njegove dugogodišnje devojke Ine H. Njih dvoje očigledno više nisu zajedno, ali imaju sina. Majka i dete više ne žive u Dnjepru, već u Frankfurtu.

Devojku i sina u maju posećuje policija i pretresa im stan. Uzorak DNK sina Valerija K. upoređuje se sa dokazima pronađenim na "Andromedi", ali nema poklapanja.

Istražitelji Federalne policije i državnog tužioca ne sumnjaju da je ukrajinski komandos digao u vazduh cevovode. Priča se da je upadljiv broj tragova vodio do Ukrajine. Počevši od Valerija K, preko IP adresa mejlova i telefonskih poziva, do podataka o lokaciji i brojnih drugih, još jasnijih tragova koji su do sada držani u tajnosti.

"Zna se mnogo više nego što se javno govori", rekao je anonimni visoki zvaničnik za "Špigl".

Prema informacijama nemačkog lista, istražitelji su sigurni da su diverzanti bili u Ukrajini pre i posle napada. Na to ukazuju tehničke informacije, koje se "uklapaju kao slagalica". Slika je sada, kako zaključuju, prilično jasna.

Potencijalni motivi se međunarodnim bezbednosnim krugovima takođe čine jasnim: cilj je bio da se Moskva liši važnog izvora prihoda koji bi se koristio za finansiranje sukoba u Ukrajini.

Međutim, ključna pitanja su još uvek bez odgovora.

Sa koje visine je naređen napad i ko je znao za njega? Da li je to bila akcija tajne službe za koju je politički vrh u Kijevu saznao tek kasnije ili akcija komandosa koji je delovao samostalno? Da li je u pitanju vojna operacija ukrajinskog generalštaba?

Nemački obaveštajni zvaničnici i političari zaduženi za bezbednost smatraju da je malo verovatno da je Zelenski bio upoznat: u slučaju sabotažnih akcija, političko rukovodstvo se često namerno izostavlja kako bi kasnije moglo da negira bilo kakvo saznanje.

Berlin strahuje od rezultata istrage

Nemački detektivi ne mogu da istražuju u Ukrajini, a od Kijeva ne može da se očekuje podrška, piše "Špigl". Posezanje za potencijalnim pravnim rešenjima se izbegava jer bi nemačke vlasti tada morale da obelodane sve što znaju, a to bi Ukrajini dalo priliku da prikrije sve postojeće tragove i zaštiti odgovorne.

Na pitanje da li će uskoro biti naloga za hapšenje, policajac upoznat sa dešavanjima odgovara: "Moramo da imamo mnogo strpljenja".

Dakle, ukrajinski komandos je izvršio napad na ključnu infrastrukturu Nemačke?

Pre nekoliko meseci, Savezna kancelarija je intenzivno raspravljala o tome kako da se nosi sa osetljivim rezultatima istrage. Nemački kancelar Olaf Šolc je razgovarao o posledicama istrage sa svojim najbližim savetnicima.

Kako navodi "Špigl", Nemačka nije imala mnogo opcija. Spoljnopolitička promena kursa ili ideja da se Kijev suoči sa nalazima izgledala je nezamislivo.

Situacija se, međutim, u martu promenila.

"Njujork tajms", "Cajt" i nemački RBB izveštavaju o tragovima u Ukrajini. Ubrzo nakon toga, savetnik nemačkog kancelara Jens Plotner razgovarao je o navodima sa Andrejem Jermakom, jednim od najbližih poverenika Zelenskog. Jermak je uveravao da ukrajinska vlada nije umešana u zaveru i da niko iz ukrajinskog bezbednosnog aparata ne zna ko stoji iza nje.

Niko u Berlinu ne želi da razmišlja o tome kako se dalje ponašati prema Kijevu ukoliko se dokaže umešanost ukrajinske vlade.

S jedne strane, Nemačka ne bi mogla jednostavno da ignoriše tako ozbiljan zločin. Ipak, zaustavljanje podrške Ukrajini u ratu protiv Rusije takođe ne bi bila opcija.

"Svi zaziru od posledica istrage", navodi anonimni zvaničnik.

Koliko je situacija delikatna vidi se po tome što političari više ne govore ništa na tu temu, ćute i ignorišu upite.

Ko ovih dana pita ministarstva ili parlament kako napreduje istraživanje napada na gasovod Severni tok ili o tome da li vlada već smišlja scenarije u slučaju da je ukrajinsko rukovodstvo bilo obavešteno o operaciji, obično gleda u prilično bespomoćna lica, piše nemački list.

Pritom, informacije dostupne poslanicima u ovom slučaju su izuzetno oskudne. Federalni javni tužilac daje samo šture informacije o istragama koje su u toku, a savezna vlada sve nalaze drži pod ključem. Većina članova kabineta i članova parlamentarnog tela zaduženog za nadzor obaveštajnih službi zna samo malo više od onoga što se javno izveštava o napadu.

Čovek koji kontroliše protok informacija sedi na sedmom spratu Kancelarije, dijagonalno od Šolca, piše "Špigl".

Volfgang Šmit, najbliži kancelarov poverenik i šef Kancelarije, u bliskom je kontaktu sa istražiteljima. On svake nedelje dobija i novosti od novinskih službi, a "voli da i sam podigne slušalicu kako bi nešto istražio".

Šmit, međutim, ne želi da komentariše slučaj Severni tok.

Istražitelji su začuđeni koliko je Berlin malo zainteresovan da što pre razjasni neviđeni napad na kičmu nemačkog snabdevanja energijom.

Nemački istražitelji održavaju kontakte sa zvaničnicima u Švedskoj i Poljskoj i planirano je da putuju u Varšavu i Stokholm na proleće. Međutim, ne može se da se postigne dogovor o zajedničkom postupku i "udruženom istražnom timu". Navodno zato što uključene tajne službe ne žele da stalno dele svoje informacije na međunarodnom nivou.

Švedski stručnjaci za Severni tok agresivniji su od Nemaca i možda bi njihova optužnica mogla da bude podignuta ove godine.

Oni veruju da su možda u završnoj fazi slučaja, rekao je za Radio Švedska glavni tužilac Mats Ljungkvist.

Prema rečima međunarodnih istražitelja i agenata, svi nalazi su ukazivali u jednom pravcu, prema Kijevu, zaključuje "Špigl".

Ko je razneo Severni tok?

Čuveni novinar Simor Herš, pojedini zapadni stručnjaci, kao i, kako navodi novinarka "Njujork tajmsa" Erika Solomon, danski i švedski istražitelji, odlučno odbacuju priču o "Andromedi" i grupi ukrajinskih diverzanata

"Ako zaista mislite da jahta od 16 metara može da baci jedro na dubinu od 80 metara, da se iskrcaju dva ronioca i stručnjaka za eksploziv u teškim kostimima, s bocama s kiseonikom i velikom količinom eksploziva C4, ne mogu vam nikako pomoći", odgovorio je Herš nedavno u intervjuu za "Noje ciriše cajtug".

Ovaj dobitnik Pulicerove nagrade je tom prilikom dodao da je "druga smešna stvar u priči o 'Andromedi' bilo to da su na brodu pronađeni TNT prah i dva lažna pasoša. Naravno, svi ostavljamo lažne pasoše na brodu. To je zaista bila loša priča."

Herš je još 8. februara objavio istraživanje gde je, pozivajući se na izvor sa "direktnim znanjem o operativnom planiranju", naveo da su američki ronioci postavili eksplozive na ruski gasovod u junu 2022. pod okriljem "Baltops" NATO vežbi, da bi ih zatim detonirala norveška vojska tri meseca kasnije.

Prema Heršovim rečima, odluku o pokretanju operacije doneo je predsednik SAD Džozef Bajden, nakon devet meseci razgovora sa zvaničnicima administracije uključenim u pitanja nacionalne bezbednosti, dok je njegova navodna odluka da se eksplozivi i detoniraju izazvala burnu reakciju delova američke obaveštajne zajednice.

Razlog sabotaže, prema Heršovim rečima, bila je bojazan šefa Bele kuće da bi se Nemačka, koja gas iz Rusije dobija preko Severnog toka, "ohladila" od naoružavanja Ukrajine i primene sankcija Rusiji. Vašington negira ove optužbe.

U odgovoru na priču o "Andromedi", Herš je, pozivajući se na izvor sa "pristupom diplomatskim obaveštajnim podacima" krajem marta na svom blogu objavio da su "određeni elementi u CIA zamoljeni da u saradnji sa nemačkim obaveštajnim službama pripreme priču koja bi američkoj i nemačkoj štampi obezbedila alternativnu verziju o tome kako je uništen Severni tok 2", ubrzo nakon sastanka nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika SAD Džozefa Bajdena početkom tog meseca.