Kako su poplave u Sloveniji paralisale nemačku automobilsku industriju

Zbog razorne bujice koja je početkom avgusta poplavila i zalila muljem fabriku "KLS" u Ljubnom, jednog od ključnih kooperanata najvećeg automobilskog koncerna u Evropi, "Folksvagenove" fabrike jedna za drugom obustavljaju ili smanjuju proizvodnju, javljaju lokalni mediji.

Ispostavilo se da su zalihe delova, već nabavljenih iz Ljubna, dovoljne samo za još nedelju dana proizvodnje u postrojenjima u Nemačkoj, ali i onim rasutim po drugim evropskim državama.

Posle katastrofalnih poplava u Sloveniji prva se oglasila fabrika iz Portugalije saopštenjem da zbog havarije u slovenačkom "KLS-u" obustavlja proizvodnju na dva meseca; potom je "Folksvagen" obznanio da zbog zastoja u snabdevanju komponentama izazvanih poplavama u Savinjskoj dolini skraćuje radno vreme u više svojih pogona u Nemačkoj.

Pogođena i treća fabrika Folksvagena

Saopšteno je da se privremeno smanjuje proizvodnja u fabrici u Emdenu na severu Nemačke, isto tako u Hanoveru, a sada i u matičnom, najvećem pogonu u Volfsburgu.

Tako je u roku od samo tri dana zbog poplava u Sloveniji zaustavljena proizvodnja u nekoliko fabrika automobila širom Evrope.

Dirk Grose-Lohajde, direktor nabavke u "Folksvagenu", potvrdio je uoči otvaranja ovogodišnjeg Sajma automobila u Minhenu za nemačku novinsku agenciju DPA da slovenačka kompanija "KLS Ljubno", koja nemačku automobilsku industriju snabdeva prstenastim zupčanicima i prstenovima za starter i pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem, više nije u mogućnosti da išta proizvodi.

U naporu da umiri komentare da se Folksvagen našao u ozbiljnom problemu, Grose-Lohajde je izjavio da su u međuvremenu, da bi popunili nastali vakuum, proizvodnju povećali zamenski "Folksvagenovi" dobavljači delova, što je raspalilo zebnju među 260 slovenačkih radnika u Ljubnom da će im drugi kooperanti nemačkog automobilskog giganta iz Evropske unije ili konkurencija iz drugih delova sveta oteti posao i ostaviti ih trajno na ulici.

Strepnju nije otklonilo ni obećanje Nemaca da matično preduzeće ne namerava da prekine saradnju sa slovenačkim dobavljačem koji ključnim delovima snabdeva 80 odsto preduzeća na evropskom automobilskom tržištu, još posebno jer je direktor slovenačkog "KLS"-a ocenio da je šteta na mašinama velika i da bi deo proizvodnje mogao da bude pokrenut tek krajem godine. Tačnije, čim se odstrani 12.000 kubnih metara blata.

Najveći problem su mašine i roboti, kao i uništene ili oštećene električne instalacije. Samo čišćenje će trajati više od dva meseca, nastala šteta je procenjena na više od 100 miliona evra.

Vođstvo fabrike je obeshrabrilo i saznanje da će od osiguranja dobiti samo dva odsto odštete. Pojedine mašine koštaju i po 900.000 evra, neke su uspeli da očiste od nagomilanog smeća, operu i spasu, druge ne. Proizvodnja od sudbonosnog 4. avgusta ne postoji.

Grose-Lohajde je u izjavi za slovenačke medije malo ublažio strah među partnerima u Sloveniji rečima da je "KLS" solidan dobavljač (plus što trenutno drugog nema na vidiku), stoga i "Folksvagen" pokušava da spasi proizvodnju i radna mesta kod kuće tako što aktivno pomaže slovenačkom kooperantu da očisti proizvodne trake i ponovo pokrene pogone.

U to ime je nemački automobilski koncern iz svoje fabrike u Salcgiteru put zaseoka Ljubno poslao 100 zaposlenih, a onda i iz Hanovera dodatnih 30, kao ispomoć pri filigranskom čišćenju blata i đubreta koji su potopili robotizovane mašine.

Na udaru i "Seat", "Škoda", "Audi"

Zbog nedostatka važnih komponenti, "Folksvagen" je već pre nekoliko dana morao da smanji proizvodnju automobila u fabrici u Hanoveru. Takođe i u Palmeli kod Lisabona, gde će mašine potpuno stati 11. septembra, sve do sredine novembra, javila je nemačka novinska agencija DPA koja se dočepala internog obaveštenja zaposlenima u fabrici. Posledično će narednog ponedeljka i u nemačkom Volfsburgu biti desetkovan broj smena.

"Folksvagenova" podružnica "Autoeuropa" u gradu Palmela je jedna od najvećih stranih industrijskih investicija u Portugalu. "Autoeuropa" od 2021. predstavlja 1,5 odsto portugalskog BDP-a i četiri odsto portugalskog izvoza. "Folksvagen" u Palmeli proizvodi "T-rok" modele od 2017. godine.

Metalurško postrojenje "KLS Ljubno" koje se jedva diglo iz pepela posle raspada Jugoslavije kada je izgubilo 90 odsto narudžbina, poslednjih godina je svojim zupčanicima koji se ugrađuju u pogonska vratila, kvačila i reduktore pogona automobila snabdevalo više od 80 odsto automobilskog tržišta u Evropi.

Direktor Bogomir Strašek rekao je za Televiziju Slovenija da bi prema optimističnom scenariju možda mogli da pokrenu proizvodnju ranije nego što je prvobitno planirano kako bi prve isporuke ključnih automobilskih komponenti krenule u "Folksvagenove" i druge evropske fabrike pre početka novembra.

Zbog izostanka delova iz Ljubna je, prema rečima portparola "Folksvagena" Andreasa Morera, onemogućena proizvodnja svih "folksvagenovih" modela automobila sa unutrašnjim sagorevanjem kao i kombija i drugih vozila, a ništa manje su pogođeni i "Seat", "Škoda" i "Audi". U problemima je i "folksvagenova" fabrika u Bratislavi.

"KLS Ljubno" proizvodi oko 150 miliona zupčanika godišnje, a 2020. je počeo da proizvodi i delove za električne automobile evropskih proizvođača.

Loše vesti iz Slovenije su još jedan udarac za nemačku automobilsku industriju iza koje je ionako teška godina zbog antiruskih sankcija i deindustrijalizacije, ali "ostaje nada da će trenutni problemi biti rešeni u što kraćem roku", zaključila je TV Slovenija.

"KLS" ima sreću da u Evropi uživa monopol jer snabdeva čak 30 poznatih automobilskih kompanija, zato se uzda da niko od njih neće uspeti da nađe zamenu "preko noći". Što ne znači da "Folksvagen" i drugi proizvođači automobila, poučeni ovim lošim iskustvom, nisu u groznici traženja alternative, još posebno jer fabričke hale "KLS"-a ostaju na istom području u Ljubnom koje je i dalje podložno poplavama reke Savinje.

Prethodno je istu fabriku snašla slična sudbina novembra 1990, istina, ne tako devastirajuća. I tada fabrika nije radila dva meseca (sada neće najmanje četiri).

Slovenački stručnjaci upozoravaju da je Slovenija u poslednjih 30 godina protivpoplavnu zaštitu potpuno zanemarila za razliku od ostalih republika bivše Jugoslavije. To se obilo o glavu tako stanovnicima poplavama ugroženih područja kao i preduzećima koja su u roku od par sati ostala bez svega: hala, mašina, zaliha sirovina, robe proizvedene za prodaju…