Svet
Kako je Hamasov napad na Izrael zaljuljao i Belu kuću
Američki predsednik suočen je sa velikim problemima nakon eskalacije nasilja na Bliskom istoku
Sukobi koji besne na Bliskom istoku zadali su, kako "Njuzvik" piše, ogromne glavobolje i američkom predsedniku Džozefu Bajdenu koji se trenutno suočava sa žestokim optužbama da je upravo on omogućio Hamasov napad, dozvolivši transfer šest milijardi dolara zamrznutih iranskih sredstava iz Južne Koreje u Katar kao deo sporazuma o razmeni Amerikanaca zatočenih u Iranu (koji inače finansira Hamas).
Bajdenov najveći rival Donald Tramp direktno je rekao da su dolari američkih poreskih obveznika iskorišćeni za napad, a sličnog je stava bio drugi njegov protivkandidat na izborima, Majk Pens koji je istakao da se ovo dešava kada predsednik SAD "projektuje slabost na svetskoj sceni i klanja se mulama u Iranu sa otkupninom od šest milijardi dolara".
Ni Ron Desantis nije poverovao obrazloženjima Bele kuće da je oslobođeni novac predviđen samo za hranu, lekove i medicinsku opremu, pa je takođe ustvrdio da je Bajdenova politika popunila kase Irana koji je zatim finansirao napad. Ne pomaže Bajdenu ni to što je iransko ministarstvo poručilo da će samo "nadležni organi" u Teheranu odrediti kako će se sredstva koristiti.
"Sav novac koji se nalazi na ograničenim računima u Dohi kao deo aranžmana za obezbeđivanje oslobađanja 5 Amerikanaca u septembru ostaje u Dohi. Nije potrošen ni peni", tvrdio je podsekretar finansija Brajan Nelson, braneći se od ovih optužbi.
Bajden je u problemu i zbog toga što je zaoštravanje nasilja ugrozilo napredak koji je pokušavao da sa Rijadom postigne u jačanju trogodišnjeg Avramovog sporazuma sa Saudijskom Arabijom.
U septembru 2020, SAD su, naime, vodile pregovore koji su doveli do toga da predstavnici Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina potpišu ono što se naziva Avramov sporazum u Vašingtonu. Maroko se kasnije složio, a Sudan je takođe potpisao deklaraciju, ali ne i bilateralni sporazum sa Izraelom.
Ovim sporazumom Abu Dabi i Manama su postale treća i četvrta arapska država koje su priznale Izrael, a cilj sporazuma je bio da se normalizuju diplomatski odnosi.
Bajdenova administracija pokušavala je i da Saudijsku Arabiju uvede u okrilje Avramovog sporazuma, što bi za SAD predstavljalo značajnu spoljnopolitičku pobedu. Američki predsednik teško će, međutim, tu poentirati, jer po svemu sudeći Rijad je sporazume o normalizaciji zamrznuo.
"Ovo će značajno usporiti, ako ne i ubiti saudijski Avramov sporazum", predvidela je za "Njujork tajms" bivša Obamina diplomatska predstavnica za Bliski istok Mara Rudman.
Hamas je na sve to, situaciju za Bajdena iskomplikovao ne samo na spoljnopolitičkom planu, već i unutar Demokratske stranke.
Poslednjih godina, naime, demokrate na levici sve više se protive podršci Izraelu, pa je tako letos predstavnica Vašingtona Pramila Džajapal nazvala Izrael "rasističkom državom", iako se kasnije izvinila.
"Želim da znate da smo se borili da jasno stavimo do znanja da je Izrael rasistička država, da palestinski narod zaslužuje samoopredeljenje i autonomiju", rekao je tada Džajapal. Šta će tek biti nakon eskalacije nasilja, i koliko će demokrate posle svega biti podeljene oko podrške Izraelu, ostaje da se vidi.
I sve ove udarce bi možda Bajden lakše podneo da se njegova administracija nije, pre samo nedelju dana hvalila kako je bliskoistočni region mirniji nego pre dve decenije.
Iako je tada savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan dodao da naglašava reč "za sada" jer se sve to može promeniti, sigurno je da Amerikanci nisu očekivali da će realnost ovako brzo demantovati njihovo hvalisanje.
Zbog sukoba koji besne između Izraela i Hamasa, ove nedelje bi mogla i da skoči cena sirove nafte što je još jedan problem za američkog predsednika.
Izrael i Palestina su, naime, "na pragu važnog regiona za proizvodnju i izvoz nafte", objašnjavaju američki zvaničnici.
"Uticaj na cenu nafte će biti ograničen osim ako ne vidimo da se ’rat‘ između dve strane brzo proširi na regionalni rat u koji se direktno umešaju SAD i Iran i druge pristalice strana", uverava međutim, Iman Naseri iz konsultatnske kuće "Fakts global enerdži".
