Pomirenje Izraela i Saudijske Arabije: Bajdenov veliki plan za Bliski istok čekaju još veće prepreke

Nakon višemesečne šatl diplomatije Vašingtona i Rijada, naziru se obrisi plana administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena za normalizaciju odnosa Izraela i Saudijske Arabije. Predsednik Amerike na taj način želi preoblikuje geopolitiku regiona, međutim, na tom putu očekuju ga veliki izazovi i prepreke, piše "Fajnenšel tajms". 

Situacija je komplikovana. Saudijska Arabija bi trebalo da uspostavi formalne odnose sa Izraelom, donoseći nadu da će i druge muslimanske države slediti njihov primer. Rijad bi zauzvrat tako sebi osigurao više američke vojne pomoći za civilni nuklearni program. Pored toga, Kraljevina bi, takođe, tražila da Izrael učini ustupke Palestincima povodom njihove težnje za državnošću.

Dve regionalne sile bi tada pojačale bilateralnu bezbednosnu saradnju.

To bi predstavljalo jedan od najznačajnijih sporazuma u ​​novijoj geopolitičkoj istoriji Bliskog istoka, koji bi Izraelu doneo nagradu za diplomatske odnose sa jednim od lidera sunitskog muslimanskog sveta i čuvarom dva najvažnija islamska sveta mesta. Za Bajdena bi to predstavljalo spoljnopolitičku pobedu u trenutku u kom intenzivira kampanju za izbore 2024. godine, ocenjuje list.

Pitanje stvaranja trajnog mira između Izraela i njegovih arapskih suseda mučilo je američke predsednike više od pola veka, ali je takođe postalo prepoznatljivo dostignuće u spoljnoj politici mnogih Bajdenovih prethodnika.

Iako nijedan nije rešio dugotrajan izraelsko-palestinski sukob, Sporazum Džimija Kartera u Kemp Dejvidu sa Egiptom i Sporazum Bila Klintona u Oslu sa Palestinskim vlastima obezbedili su im Nobelovu nagradu za mir.

SAD će teško pregovarati o saudijskim zahtevima i trebaće im odobrenje skeptičnog Kongresa, objašnjava "Fajnenšel tajms". Izrael bi mogao da odbije ustupke Palestincima koje bi Rijad mogao da zahteva. Pritom, kako se bliže američki izbori, prozor za postizanje sporazuma se može zatvoriti u roku od šest do devet meseci, navode ljudi upoznati sa pregovorima za FT. 

Saudijska Arabija je odavno navela da bi palestinska država bila preduslov za bilo kakav dogovor, kao što je navedeno u njihovoj arapskoj mirovnoj inicijativi iz 2002. godine koja je ponudila priznanje Izraela ukoliko se ta država povuče sa okupiranih arapskih teritorija. Saudijski ministar inostranih poslova princ Faisal bin Farhan ponovio je taj stav ove godine, iako je priznao da bi normalizacija sa Izraelom bila od koristi regionu. 

Izvestan napredak je, kako se navodi, postignut nakon što su kraljevinu u junu posetili i Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i državni sekretar Entoni Blinken. Na sastanku sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, Blinken je ukazao da su SAD otvorene za saudijske nuklearne i bezbednosne zahteve. Blinken je ubrzo nakon sastanka telefonom razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom.

Anonimni izraelski zvaničnik je za FT naveo da veruje da je povećan angažman SAD u Rijadu možda bio odgovor na uspeh Kine u posredovanju u sporazumu između Saudijske Arabije i Irana u martu.

"Mislim da će Saudijci biti primorani da naprave izbor između SAD i Kine", rekao je izraelski zvaničnik. "Mislim da nema šanse da dobiju sporazum o odbrani bez jasnog zauzimanja američke starne".

Ipak, saudijsko-američki sporazum bi morao da prevaziđe još neke nezgodne elemente, poput neprijateljstva Kongresa prema Rijadu nakon ubistva novinara Džamala Kašogija 2018. i nedavne odluke Saudijske Arabije da smanji proizvodnju nafte.

Rijad je godinama težio nuklearnoj saradnji sa SAD, pa je čak i potpisao memorandum o razumevanju po tom pitanju 2008. godine, ali je napredak zaustavljen za vreme Trampove administracije, u trenutku u kom su odnosi između Rijada i Vašingtona čak bili topliji.

Ambicija Saudijske Arabije da obogati uranijum na sopstvenom tlu biće teška za SAD, koje žele da Rijad pristane da ne razvija tehnologije obogaćivanja ili ponovne obrade koje bi mogle da omoguće proizvodnju nuklearne bombe. SAD takođe žele da Rijad potpiše dodatni protokol sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju UN-a, dajući im veći nadzor nad saudijskim planovima u vezi sa nuklearnim oružjem.

Za SAD će takođe biti teško da ispune bezbednosne zahteve Saudijske Arabije, pogotovu želju Rijada za paktom koji bi garantovao američku pomoć u slučaju napada na kraljevinu.  

Taj zahtev bi verovatno bio preveliki za Belu kuću ili Kongres, iako bivši zvaničnici kažu za FT da bi Vašington ipak mogao da "ponudi malo šargarepe Rijadu". Trebalo bi uzeti u obzir i da su se SAD obavezale da će održati izraelsku "kvalitativnu vojnu prednost" u regionu.

Primere poteškoća možemo videti na sporazumu SAD i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kada su UAE pristali da normalizuju odnose sa Izraelom 2020. godine, jevrejska država je obećala da neće sprovesti u delo pretnje o okupiranju Zapadne obale, dok je Trampova administracija obećala da će Emirati dobiti veći pristup američkom vojnom asortimanu, uključujući naprednim F-35 borbenim avionima.

Ipak, pregovori SAD i UAE o prodaji aviona F-35 su od tada zaustavljeni, pri čemu je Vašington zabrinut da će osetljive informacije procuriti u Kinu, a Abu Dabi frustriran ograničenjima vezanim za potencijalno korišćenje aviona, rekli su izvori za FT.

Svaki veliki dogovor SAD, Saudijske Arabije i Izraela takođe može zavisiti od toga da strane pristanu na značajnije ustupke Palestincima, mnogo veće nego što ih podrazumeva Abrahamov sporazum, koji, uprkos povlačenju pretnje o aneksiji delova Zapadne obale, nije uspeo da spreči nastavak širenje izraelskih naselja.

"Deo ključnog faktora zapravo nije u Vašingtonu, on zaista jeste u Jerusalimu. Nejasno je šta će, ako išta, Rijad zahtevati od Izraelaca u vezi sa palestinskim sukobom", rekao je rekao je Džonatan Lord, direktor departmana za Bliski istok bezbednosti u Centru za novu američku bezbednost.

Izvori upoznati sa saudijskim stavovima kažu da kraljevina veruje da palestinski lideri - koji nisu strana u pregovorima - moraju da budu fleksibilniji prema Izraelu, što bi zauzvrat moglo da dozvoli SAD da izvrši pritisak na Izrael, koji bi onda učinio ustupke Palestincima. 

Još jedna u nizu prepreka je sama izraelska vlada, piše FT. Netanijahu nikada nije ponudio više od površne podrške palestinskoj državnosti i više puta je govorio da neće dozvoliti bilo kakve ustupke za koje smatra da predstavljaju pretnju izraelskoj bezbednosti. Diplomate takođe ne očekuju da će on učiniti bilo kakve ustupke po pitanju Jerusalima, čiji je status sporan, posebno nakon što ga je Tramp priznao kao glavni grad Izraela i tamo 2018. godine preselio američku ambasadu.

Za Izrael kompromisi po pitanju teritorije nisu izvesni, zaključio je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman za "Fajnenšel tajms".