Svet
Holandska kraljevska porodica i kolonijalno nasleđe: Južna Afrika traži izvinjenje i reparacije
Kralj Vilijam Aleksander u trodnevnoj poseti zemlji naglasio je da je tu da sluša i uči, dok potomci afričkih kraljevskih kuća, koje su davnih godina Holanđani raselili, traže da budu obeštećeni za sve ono što im je oduzeto
U svojoj prvoj poseti jednoj afričkoj zemlji otkako su se popeli na tron pre deceniju, kralj i kraljica Holandije su u petak simbolično posetili Ložu robova u Kejptaunu u Južnoj Africi, gde su holandski kolonisti nekada porobili hiljade Afrikanaca i Azijaca.
Dok su ulazili u dvospratnu zgradu sa škripavim podovima, suočili su se sa članovima druge kraljevske kuće: malom grupom vođa Koi i San, starosedelačkih grupa koje su prvo raselili holandski kolonisti pre 350 godina.
Holandski kralj Vilijem Aleksander se ove godine zvanično izvinio zbog uloge svoje zemlje u ropstvu i kolonijalizmu. Ali starosedeoci Južne Afrike i potomci onih koje su porobili Holanđani žele direktno izvinjenje, kao i reparacije od Holandije za zločine počinjene u Južnoj Africi tokom 150 godina kolonijalizma.
Kralj je svojoj trodnevnoj poseti zemlji dao ton izvinjenja, ali nije uputio direktno izvinjenje ili pomenuo restituciju, već je naglasio da je tu da sluša i uči. On je govorio o zajedničkoj istoriji koja je trajala duže od vek i po i obeležena je kolonijalizmom, zloupotrebom vlasti i ropstvom.
Holandski kralj je među ostalim evropskim monarsima koji se suočavaju s tim kako da se javno iskupe za zlodela koja su njihovi preci počinili tokom kolonijalne ere u Africi.
Krajem meseca, britanski kralj Čarls Treći otputovaće u Keniju, još jednu bivšu koloniju, da "produbi svoje razumevanje pretrpljenih nedela", saopštila je Bakingemska palata. Tokom prošlogodišnjeg samita Komonvelta, britanski monarh je izrazio "ličnu tugu" zbog uloge svoje zemlje u trgovini robljem.
Holandski kralj je u julu zatražio oproštaj u ime svojih predaka za njihovu ulogu u trgovini robljem, nazvavši to "očiglednim nedostatkom akcije protiv ovog zločina protiv čovečnosti".
Dok Južna Afrika i Holandija danas imaju dobre odnose, od 1652. do 1803. Holanđani su nasiljem vladali svojom kolonijom u Južnoj Africi. Osvojili su San i Koi, primoravši mnoge na ropstvo. Takođe su uhvatili i prokrijumčarili 63.000 ljudi u Južnu Afriku čak iz Indonezije. Mnogi su prodati poljoprivrednicima sa zemljom na periferiji grada.
U Loži robova, Holandska istočnoindijska kompanija, u ime holandske vlade i kraljevske porodice, držala je 9.000 ljudi u užasnim uslovima.
Trgovina robljem u Indijskom okeanu, iako je obimom manja od trgovine robljem u Atlantiku, nije bila ništa manje brutalna, rekao je Šanaz Galant, kustos izložbe o ropstvu u Loži robova, sada muzeju.
Dok su u muzeju članovi holandske kraljevske porodice slušali priče o onima koji su tu držani, grupa okupljena napolju rekla je da su se osećali ignorisanim zbog posete. Princeza Dondelaja Dejmons iz kraljevske kuće Grikua, klana Koi i San, molila je članove holandske kraljevske porodice da posete gradove na periferiji Kejptauna, gde još uvek žive potomci Sana, Koija i porobljenih.
"Želeli smo da nam obeštete ono na čemu smo radili, kao što su bolnice, obrazovanje i posebno naši rudnici, koji su nam oduzeti", rekla je ona za lokalni televizijski kanal.
Članovi holandske kraljevske porodice saslušali su njihove pritužbe, u skladu sa svojim obećanjem da će ova turneja biti edukativna. Par se takođe sastao sa predsednikom Južne Afrike Sirilom Ramafosom koji je odao priznanje holandskom monarhu za izvinjenje koje je uputio rekavši da je to bio važan korak ka promovisanju pomirenja, obnove i zaceljivanja starih rana.
Izvinjenje bi imalo težinu samo ako bi uz njega Holanđani pružili nešto konkretno, rekao je poglavica naroda Grikua Sesil Lefler.
"Danas su naši ljudi siromašni. Oni i dalje pate od psiholoških ožiljaka kolonijalizma i aparthejda", dodao je Lefler.
Nije samo kolonijalizam i robovlasništvo mračni deo prošlosti sa kojim kraljevska porodica u Holandiji treba da se suoči.
Nedavno je otkriveno da je pokojni holandski princ Bernard imao nacističku člansku kartu. Poreklom Nemac, muž holandske kraljice Julijane i deda holandskog kralja Vilijama Aleksandera, Bernard je do smrti tvrdio da nije bio nacista. Međutim, nedavno objavljena u javnosti članska karta iz 1933. godine, za koju je AFP dobio potvrdu iz krugova kraljevske porodice da je autentična, pokazuje da je pokojni princ bio član Hitlerove Nacionalsocijalističke radničke partije.
