Svet
Dan kada je otkrivena Kuba: Da li je Kolumbo bio previše radoznao?
Na današnji dan 1492. godine Kristofer Kolumbo nabasao je na Kubu, najveće ostrvo u Karibima; Misleći da je stigao u Indiju, moreplovac je greškom otvorio jedno potpuno novo poglavlje svetske istorije
Da li su Ameriku otkrili ljudi sa severa Sibira još pre oko 10.000 godina, Polinežani 1200. godine pre nove ere, viking Erik Crveni 980. godine posle Hrista, ili možda muslimani još 1187. godine (kako je to tvrdio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan)? Čija radoznalost je kriva za to što se ranije nepoznato parče kopna danas smatra centrom sveta i ima ambicije da pokori čitavu planetu?
Iako bi se neki istoričari takozvanog Kosova danas sigurno zakleli da su Ameriku osvojila upravo albanska plemena, i to, naravno, nakon što su "izgradili" Dečane, a jedan šangajski advokat tvrdi da je to ipak bio kineski evnuh Dženg He - najodgovorniji je, bez sumnje, Kristofer Kolumbo, koji je prvi potrčao da ostatku Evrope uhvati muštuluk za svoje otkriće. I tako, zauvek, i nepromenjivo izmeni geopolitičku sliku sveta.
Početkom oktobra 1492. godine on se usidrio u San Salvadoru, a već na današnji dan, 28. oktobra, stigao je do Kube koja mu je, beleže istoričari, bila najzanimljivija i koju je najduže istraživao.
Nazvao ju je "Huana", u čast princa Don Huana, sina kraljice Izabele. I upravo odatle, kolonizacijom jednog od najvećih ostrva na toj teritoriji, kreće priča o stvaranju "Novog sveta".
U odbranu španskog moreplovca, ni on nije bio svestan kakvu je grešku napravio postavši zvanično prvi Evropljanin koji je kročio na američko tlo.
Jer, činjenica je da je čitava ova ekspedicija bila jedan veliki promašaj.
Da je Kolumbo više pazio na časovima matematike, možda bi shvatio da njegov prijatelj Toskaneli nije dobro izračunao obim Zemlje, pa tražeći Aziju, ničim izazvan, nabasao na Ameriku.
Kolumbo je, dakle, krenuo ka istoku, našao se na zapadu. Mislio je da je pronašao Istočnu Indiju, a došao u San Salvador. Kada je stigao do najvećeg među ostrvrima – Kube - bio je uveren da je u Kini, a onda na Haitiju bio sto posto siguran da je to Japan.
No, upravo su ga veličina Kube i raznolikost pejzaža bez sumnje su uverili da je zaista "pronašao" Aziju. Tvrdio je da je ovo kopno koje su do tada naseljavali Aboridžini nešto najlepše što su ljudske oči do tada ugledale.
Do tada možda i jeste bilo – jer tek nakon njegovog dolaska, "najmlađi" kontinent postaje rasadnik krvi i patnje čitavog sveta. Od domorodačkog stanovništva na toj teritoriji koje je gotovo potpuno istrebljeno, do drugih krajeva planete u kojima su Amerikanci kasnije pokušavali da nametnu svoju hegemoniju – svet jednostavno više nikada nije bio u potpunom miru.
Kamo sreće da je Kolumbo imao "Instagram"! Ovo njegovo putovanje završilo bi se, kao i kod svih normalnih turista, uz brdo fotografija s cigarom u ustima i čašom ruma u ruci. Ali, umesto pratioce na "Instagramu", Kolumbo je o svom otkriću izvestio španski dvor, pa se priča o prostoru o kome su do tada očigledno mnogi znali, ali je niko nije pričao - napokon raščula.
"Otkrio sam mnoga ostrva nastanjena brojnim ljudima. Zauzeo sam ih sva za našeg najsrećnijeg kralja tako što sam javno proglasio i razvio njegov standard. Niko nije pružao nikakav otpor", pisao je u svom raportu španskom kralju i kraljici Kristofer Kolumbo.
No, iako su pronašli blago u vidu jedne od najživopisnijih država sveta - Kube, zapadu Evrope to nije bilo dovoljno. Gladni osvajanja nastavili su svoje ekspedicije na ove terirorije, da bi sedam godina kasnije američko kopno otkrio i Amerigo Vespuči, koji je prvi shvatio da je ova teritorija zapravo potpuno novi kontinent.
Ta 1501. godina, uzima se za zvaničnu godinu kada je otkrivena Amerika odnosno, kada se saznalo da otkriveno kopno nije Indija. Prostor je zatim za tadašnje evropske osvajače postao nešto poput današnjeg Dubaija. Mesto na koje se "moralo" otići. I tako je počela kolonizacija.
"Doba istraživanja" koje je pokrenuo Kolumbo, u "Novi svet" donelo je porobljavanje i nasilje, ali i nove bolesti koje su opustošile domorodačko stanovništvo, koje, verovatno, nikada nije ni želelo da bude "otkriveno".
Prva evropska kolonijalna čizma koja je to tle zgazila bila je Kolumbova. Za njom je krenula i zaraza ekspanzinizma po kome je danas nekada indijanska zemlja poznata. I baš zbog toga danas mnogi proklinju i Kolumba i njegovu radoznalost.
