Svet
Sto godina Turske: Erdogan, naslednik ili protivnik Ataturka
Osim što oblikuje tursko društvo, predsednik Turske je veoma svestan geopolitičkog uticaja države na čijem je čelu
Sto godina nakon što je Kemal Ataturk proglasio Republiku Tursku, zemlja pokušava da balansira između istoka i zapada. Redžep Tajip Erdogan želi da ostavi svoj trag u sudbini zemlje na štetu njenog slavnog osnivača namećući o "veku Turske", piše Tanjug u tekstu posvećenom turskom predsedniku.
Redžep Tajip Erdogan želi da ostavi svoj trag u sudbini svoje zemlje, koja 29. oktobra obeležava stotu godišnjicu stvaranja moderne republike.
Protivnici optužuju turskog predsednika da gradi "novu Tursku", koja je konzervativnija i religioznija.
"Turski predsednik priprema novi ustav koji će ženama garantovati pravo da nose veo, prema kojem će porodica postati temelj društva, a brak zajednica između muškarca i žene", izjavila Seren Selvin Korkmaz, direktor Istanbulskog instituta za politička istraživanja.
"Polarizacija Turske se proširila i na proslave stogodišnjice: AKP govori o 'veku Turske', drugi o drugom veku Republike", tvrdi Korkmazova. Osim što oblikuje tursko društvo, Erdogan je veoma svestan geopolitičkog uticaja Turske.
Nakon 17-mesečnog diplomatskog zastoja, Erdogan je u ponedeljak potpisao protokole o pristupanju Švedske NATO-u Alijansi, naglašavajući da će konačna odluka biti doneta u parlamentu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i švedski premijer Ulf Kristerson bili su uvereni da će Švedska brzo ući u Alijansu. Turski predsednik je ranije uslovio ulazak Švedske u Alijansu kupovinom borbenih aviona F-16 Turskoj, koju je blokirao američki Kongres.
U odnosima Ankare sa EU ne nazire se napredak. Turski predsednik je 1. oktobra rekao da njegova zemlja "više ništa ne očekuje od Evropske unije", podsećajući da Turska "čeka pred vratima već 40 godina".
"Održali smo sva obećanja koja smo dali EU, ali oni nisu ispunili skoro ništa od svojih", rekao je Erdogan, dodajući da neće "tolerisati nikakve nove zahteve ili uslove u procesu pridruživanja Turske EU".
Turska se prošle godine ponudila kao posrednik između Ukrajine i Rusije, pomažući u sklapanju sporazuma o žitu.
U Erdoganovom odgovoru na smrtonosne napade Hamasa 7. oktobra, turski predsednik je zauzeo odmeren ton, osuđujući sve napade na civile.
Erdogan je postao mnogo glasniji posle napada na bolnicu Ali Arab u Gazi, za koji je Hamas optužio Izrael.
U sredu je Erdogan izjavio da otkazuje posetu Izrael zbog njegovog "nehumanog rata" protiv Hamasa u Gazi. Turski lider je dodao da Hamas ne gleda kao na terorističku organizaciju, nego kao na "oslobodioce", koji se bore za svoju zemlju, što je izazvalo žestoku osudu izraelske vlade.
Prema turskim izvorima, Erdogan je rekao da je trajno mirovno rešenje na Bliskom istoku moguće samo uspostavljanjem Palestinske države u granicama iz 1967, sa Istočnim Jerusalimom kao prestonicom.
Turska je poslednjih godina proširila svoj uticaj na Zapadnom Balkanu. Turska je u infrastrukturu BiH uložila više od 284 miliona evra, a najavljen je i veliki projekat autoputa Beograd-Sarajevo vredan četiri milijarde evra, koji finansira Ankara.
Načelnik Oružanih snaga Turske Jašar Guler sastao se 25. oktobra u Beogradu sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom odbrane Milošem Vučevićem. "Turska ima veliki i značajan politički, ekonomski, bezbednosni i kulturni uticaj i značaj za prostor Zapadnog Balkana", rekao je Vučević.
Ostaje pitanje u kom pravcu Erdogan pokušava da usmeri Tursku i da li će na kraju biti uspešan.
Za Berka Esena, profesora na Univerzitetu u Istanbulu, "Erdogan se zalaže za `Drugu republiku`, konzervativniju, više islamsku, koja se distancira od Zapada".
"Erdogan se trudi se da ostavi trag na svim važnim političkim poljima. Ali, bilo da se radi o proslavljanju nezavisnosti zemlje ili odavanju počasti vojsci, Mustafa Kemal Ataturk je svuda", napomenuo je akademik.
"Nije u potpunosti uspeo da to izbriše Ataturkovo nasleđe, ali će to verovatno pokušati da uradi posle 2023. godine", ocenio je Esen.
