Svet
Rabin Asiel: Broj žrtava ne određuje moralnost vojnih operacija
Palestinski izveštači upadljivo preteruju kada javljaju o broju žrtava, kaže glavni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji
Ovaj rat u kojem je arapska strana neprekidno, nelegalno i agresivno ciljala civile, dok je izraelska strana neprekidno, legalno i odbrambeno odgovarala napadima na vojne ciljeve, počeo je 1929. godine, kaže vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel objašnjavajući u razgovoru za beogradsku "Politiku" uzroke i posledice rata između Izraela i Hamasa koji je otpočeo 7. oktobra.
Kako je dodao, ovaj rat započeo je, ustvari, pre 94 godine "dobro planiranim i pažljivo koordinisanim masakrom šezdesetoro jevrejske dece, žena, staraca i drugih nenaoružanih civila koji su živeli u biblijskom gradu Hebronu". Rabin je istakao da su palestinski fedajini, koje su sponzorisali Egipat i Sirija, ubili stotine izraelskih civila između 1948. i 1967. godine, kao i da je te godine svaka arapska armija, egipatska, sirijska, palestinska, jordanska i iračka, gađala izraelska civilna naselja.
Upitan da li je odgovor Izraela na napad Hamasa 7. oktobra nesrazmeran, budući da je u izraelskim napadima na Pojas Gaze stradalo više od 9.000 ljudi, od kojih su trećina deca, rabin Asiel kaže da "sam broj žrtava ne određuje moralnost ili legitimnost vojnih operacija". On je takođe dodao da palestinski izveštači upadljivo preteruju kada javljaju o broju žrtava, kako je naveo.
"Od 1.400 mrtvih na strani Izraela u napadu Hamasa 7. oktobra, 1.100 su bili nevini civili, mnogi od njih žene, deca i starije osobe, i da napomenemo 229 kidnapovanih civila. Porediti slučajne žrtve među civilima tokom legitimne samoodbrane od terorizma sa ciljanim ubijanjem nedužnih civila, slično je poređenju leka s otrovom", kaže rabin Asiel.
On je naveo i da palestinski teroristi, kako ih je nazvao, koriste civile kao živi štit.
"Korišćenje civila kao štit predstavlja prekršaj međunarodnog prava, a civili koji su ubijeni dok su korišćeni kao štit, po međunarodnom pravu, smatraju se žrtvama onih koji su ih koristili kao štit, ne onih koji su legitimno pokušavali da napadnu određeni vojni cilj", dodao je rabin.
Veza jevrejskog naroda s zemljom Izraela neprekidna je skoro četiri hiljade godina i ne može se dovoditi u pitanje, napomenuo je rabin.
Govorio je i o Arapima koji žive danas u Izraelu, njih oko 1,5 miliona, rekavši da su oni integrisani u društveni, politički i kulturni život zemlje. Napomenuo je i da je ograda koja je podignuta oko Gaze, bezbednosna prepreka protiv upada terorista.
"Da su palestinske vlasti, posle sklapanja sporazuma u Oslu 1993. počele da uvode vrednosti tolerancije i koegzistencije u školske programe, možda bi generacija mladih terorista danas drugačije radila. Zavedeni su da poveruju da za Arape i muslimane nema uzivšenijeg poziva osim samožrtvovanja dok ubijaju što je više moguće omraženih Jevreja - sinova 'majmuna i svinja' kojim rečima neki od njihovih govornika označavaju Jevreje", rekao je rabin Asiel.
Govoreći o antisemitizmu i konstataciji da se on danas širi od Amerike preko Zapadne Evrope do Turske, Isak Asiel je naveo da je, otkako su razotkriveni nacistički zločini, postalo tabu nazivati se protivnikom Jevreja.
"Zato danas prvi put u istoriji, antisemiti poriču da su antisemiti. Anticionizam je jedinstven samo u jednom: to je prvi oblik mržnje prema Jevrejima koji poriče da mrzi Jevreje. Izjava da anticionisti nisu neprijatelji Jevreja, uprkos zastupanju politike koja bi vodila masovnom ubistvu Jevreja, nedosledna je", zaključuje rabin Asiel.
