Svet
Kako je Britanija izdala svoje plaćenike, elitne avganistanske komandose
Vojnici su pobegli u Pakistan, a mnogima je Britanija odbila azil, iako su ih oni obučavali, plaćali i slali na najteže zadatke u Avganistanu, piše Bi-Bi-Si
Oko 200 pripadnika avganistanskih specijalnih snaga, koje je obučavala i finansirala Velika Britanija, suočava se sa neposrednom deportacijom u svoju domovinu koju kontrolišu talibani, saznaje Bi-Bi-Si.
Brojka, koju je prikupila mreža avganistanskih veterana, otkriva razmere onoga što jedan bivši britanski general naziva izdajom i sramotom.
Vojnici su pobegli u Pakistan, koji sada najavljuje da će proterati avganistanske izbeglice. Velika Britanija, s druge strane, tvrdi da je izvela hiljade Avganistanaca na sigurno.
General ser Ričard Barons, koji je služio u britanskim trupama u Avganistanu više od 12 godina, rekao je za Bi-Bi-Si da je neuspeh Velike Britanije da izmesti ove vojnike "sramota, jer pokazuje da smo ili dvolični kao nacija, ili nesposobni".
Kako je dodao, to je izdaja, "a cena te izdaje biće da će ljudi koji su služili sa nama umreti ili provesti život u zatvoru".
Tadašnji britanski premijer Boris Džonson rekao je 2021. godine u parlamentu da je služba avganistanskih specijalnih snaga bila neverovatno važna, dodajući da će Ujedinjeno Kraljevstvo učiniti sve što može da im obezbedi "bezbedan prolaz".
Podseća se i da je britanska vlada takođe odbila pozive svojih visokih diplomata i vojnih zvaničnika da ponude azil ključnim avganistanskim civilnim liderima čiji je život bio u opasnosti.
Britanski medij dobio je privatno pismo poslato u martu 2022. Forin ofisu, u kojem se poziva na hitnu pomoć grupi od 32 bivša guvernera, tužioca i zvaničnika koji su radili sa Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD u provinciji Helmand tokom operacija između 2006. i 2014. godine.
Mnogi funkcioneri i vojnici su odbijeni, dok drugi nakon više od godinu dana još čekaju odluku o azilu.
Jedan od vojnika avganistanskih specijalnih snaga, kojeg Bi-Bi-Si predstavlja kao "Alija", a koji se suočava sa proterivanjem iz Pakistana, rekao je da oseća da ga je Velika Britanija napustila i izdala.
"Bili smo zajedno danju i noću. Tokom obuke spavali smo pod jednim šatorom, jeli iz istog kazana. Tokom operacija ratovali smo rame uz rame sa Britancima, kao članovi jedne porodice", priča ovaj vojnik.
On je bio član elitne jedinice poznate kao "Komando fors 333", koju je 2003. formirala Velika Britanija da bi se suprotstavila rastućim problemima Avganistana sa proizvodnjom opijuma.
Zajedno sa svojom sestrinskom jedinicom, Avganistanskim teritorijalnim snagama 444, postali su poznati kao "Trojke". Brzo su se pročuli po efikasnosti, poštenju i hrabrosti, a kako kaže Barons obavljali su najopasnije, najteže i najvažnije misije uz britanske vojnike.
U avgustu 2021, kada je došlo do sloma u Avganistanu, jedna od retkih jedinica koja je ostala nepoljuljana bile su "Trojke". Zajedno sa kolegama iz jedinice, Ali se uputio u hotel "Baron" u glavnom gradu Kabulu kako bi zaštitio vlasnike britanskog pasoša dok su bežali iz zemlje.
Ali, nije mogao sam da se ukrca na let za evakuaciju i na kraju je kopnom stigao u Pakistan. Pretpostavio je da će njegove skoro dve decenije borbe zajedno sa Britancima značiti da će mu uskoro biti ponuđena pomoć. Pogrešio je.
"Nikada nismo mislili da će heroji biti napušteni. Preuzeli smo sve te rizike. Bili smo spremni da pomognemo međunarodnoj zajednici, poštovali smo slobodu govora i ljudskog života, a onda se sve okrenulo naglavačke. Zaista je razočaravajuće", rekao je on.
Sada, dok se pakistanske vlasti obračunavaju sa Avganistanima bez dokumenata, preteći da će deportovati svakoga koga uhvate, Ali objašnjava da zbog toga ne može da radi. On živi u jednoj sobi sa ženom i petoro dece zbog straha od policije i kako dodaje već tri meseca ne izlazi iz kuće.
Osim pripadnika avganistanskih specijalnih snaga, na cedilu su ostavljeni i avganistanski civili koji su pomagali Velikoj Britaniji.
Mohamed Fahim je bio jedno od političkih lica borbe protiv talibana kao guverner okruga Garmsir u Helmandu. On je ispričao da je hapsio talibanske vođe, kao i da su oni znali za njegovu saradnju s međunarodnom zajednicom što je bila i ostala istinska pretnja za njega. Fahimovog brata i dva rođaka ubili su talibani, a njega su 2018. pretukli toliko da je mislio da će umreti.
On je dodao da je pretpostavljao da će godine bliskog partnerstva sa britanskim snagama značiti da će mu biti dato utočište, ali je odbijen.
Sada se krije u zemlji koja je susedna Avganistanu, viza mu je istekla, a mogućnosti su mu sve manje.
"Izdan sam. Nikad nisam mislio da ću ovako ostati sam", kaže Fahim.
I vojnika Alija takođe je odbilo britansko Ministarstvo odbrane. Rečeno mu je da se ne kvalifikuje kao neko ko je direktno zaposlen u Velikoj Britaniji ili radi u odeljenju britanske vlade.
General-potpukovnik Abdul Hadi Kalid, prvi komandant "Komando fors 333" koji je preseljen u SAD, rekao je za Bi-Bi-Si da je ta odluka potpuno nepravedna. On je objasnio da su njegove ljude direktno plaćali Britanci, kao i da su sva oprema, odeća, hrana, svi troškovi, uključujući plate, stizali iz Britanije.
"Siguran sam da kada druge nacije, druge progresivne snage vide Avganistan, kada pogledaju avganistanski narod, avganistanske muke, zapitaće se kako mogu da veruju Zapadu", upozorava Kalid.
Iz Ministarstva odbrane saopštili su da se Velika Britanija "ambiciozno i velikodušno" posvetila tome da pomogne ljudima koji ispunjavaju uslove u Avganistanu.
"Do sada smo izveli oko 24.600 ljudi na sigurno, uključujući hiljade ljudi koji ispunjavaju uslove za naše avganistanske programe", rekao je portparol ministarstva.
