Svet
Ukrajina i obećana brzina integracija: Kako je Evropska unija opalila novi šamar balkanskim zemljama
Kakva se poruka šalje Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kada jedna Ukrajina dobije početak pregovora u aktuelnom stanju i uslovima, a neke od ovih zemalja su morale da prave ogromne ustupke pred pritiscima Brisela da bi došle u isti status, pita se naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić
Evropski savet "potvrdio je punu i nedvosmislenu posvećenost članstvu Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji" i pozvao na ubrzanje procesa pridruživanja ovog regiona, ali i doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, a Gruziji dodelio status zemlje kandidata.
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, dr Aleksandar Mitić, za RT Balkan kaže da zaključci samita EU predstavljaju javno poniženje zemalja kandidata i potencijalnih kandidata na Zapadnom Balkanu.
"Videli smo da je ceo smisao odluka bio da se odobri početak pregovora sa Ukrajinom. Ta odluka u vezi sa Ukrajinom je posledica činjenice da EU - koja je ugurala Kijev u sukob sa Moskvom, a sada pokušava da se izvuče - nema više adekvatne instrumente za vojno suprostavljanje Ruskoj Federaciji, odnosno za vojnu pomoć Kijevu. U nedostatku te pomoći, ide se na 'plan B', a to je da se Ukrajini odobri zeleno svetlo za članstvo, čija je perspektiva apsolutno nerealna, čak i pod najvećim pritiskom Vašingtona", navodi Mitić.
On ističe da Ukrajina, "ne samo da je razorena i disfunkcionalna, sa unakaženom privredom naslonjenom na višedecenijsku korupciju, već je i to zemlja čije se konačne granice ne znaju".
"Dakle, u samom startu, EU krši svoje osnovne principe. Godinama su pričali kako ne žele da im se desi 'novi Kipar' u slučaju da prime Srbiju sa Kosovom i Metohijom u sastavu jer je to tobože 'nerešeno teritorijalno pitanje', te da je to razlog zašto Srbija mora da se odrekne svoje južne pokrajine ukoliko želi u EU. Da ne zanemarimo činjenice da su lažna obećanja o perspektivi članstva više od obmane - to je politički zločin prema Ukrajincima", dodaje naš sagovornik.
On naglašava da u Evropskoj uniji "vrlo dobro znaju da niti Ukrajina ima kapaciteta, niti države članice EU imaju istinske volje da je prime".
"Sve je to i te kako u vezi sa zaključcima o Zapadnom Balkanu, odnosno, bolje reći o nedostatku istih. Najpre, kakva se poruka šalje Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, kada jedna Ukrajina dobije početak pregovora u aktuelnom stanju i uslovima, a neke od ovih zemalja su morale da prave ogromne ustupke pred pritiscima Brisela da bi došle u isti status", dodaje.
On podseća da je Srbija već 23 godine na "evropskom putu" - od samita EU-Balkan u Zagrebu 2000. godine - a rezultati procesa pristupanja su "mizerni", uprkos činjenici da je Srbija, sa ciljem otpočinjanja pregovora, morala da donosi odluke koje su joj nanele nemerljivu štetu.
"Beograd je, da bi otpočeo pregovore, morao da potpiše Briselski sporazum, sa katastrofalnim posledicama povlačenja institucija države Srbije sa Kosova i Metohije. Zauzvrat, od EU kao garanta posrednika u pregovorima, dobila je jedno veliko ništa kada je u pitanju ispunjenje jedinog suštinskog ustupka Albanaca - Zajednice srpskih opština. Naprotiv, nadogradila je prevaru novim ultimatumom u formi 'francusko-nemačkog plana' o 'dobrovoljnom' odricanju Srbije od svoje teritorije", podseća Mitić.
On dalje navodi da je Severna Makedonija promenila i ime, uskladila se sa svim sankcijama protiv Ruske Federacije, "i opet ništa, odnosno novi neprihvatljivi uslovi za promenu ustava".
"Šta reći za Bosnu i Hercegovinu? Uprkos disfunkcionalnosti te države, koja se nalazi pod nekom vrste zapadne 'kolonijalne uprave' u vidu lažnog 'visokog predstavnika', nemačkog opozicionog političara Kristijana Šmita, nije li i ona barem malo funkcionalnija od aktuelne Ukrajine", pita se Mitić.
On je naglasio da je EU još jednom "potvrdila svoje vrhunsko licemerje i opalila novi šamar" zemljama Balkana, ali i da posledice po evroskepticizam građana ovih zemalja neće moći da nadomesti najavljenim ulaganjem novih fondova za propagandne aktivnosti i borbu protiv "ruskog malignog informativnog uticaja" na Balkanu.
"Za Brisel bi bilo bolje da se pozabavi skepticizmom prema proširenju u sopstvenim redovima. Kako pokazuje najnovije istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove, svega 25 odsto ispitanika u EU se izjasnilo da želi prijem Srbije u Uniju, dok se 35 odsto jasno izjasnilo protiv", zaključuje Mitić.
Milivojević: Geopolitika je u prvom planu
Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da u zaključcima EU nema ničega novog, da se sve, u suštini, radi u funkciji geopolitičkih interesa Zapada.
"Oni su praktično izneli svoje ciljeve, koji su, pre svega, geopolitički motivisani, to je ono o čemu slušamo poslednjih dana i meseci. Dakle, evropsku perspektivu podignuti na malo viši nivo sa planom za Zapadni Balkan i ponovnim obećanjem na politiku proširenja", dodaje Milivojević.
On napominje da je u fokusu sada i istočna politika, s obzirom na to da su započeti pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom i da je Gruzija dobila status kandidata.
Prema njegovim rečima, geopolitika je u prvom planu, a sve je daleko od kriterijuma za proširenje koji su nekada važili u EU.
On navodi da je Mađarska u pravu kada ima primedbe na otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, jer "kako možete da vodite pregovore sa Ukrajinom koja je u ratnom stanju"?
"Kada je reč o Zapadnom Balkanu, njihov interes je da se priča ubrza, o tome se govori već šest meseci. Cilj je da se ovaj region zaokruži i ugradi u transatlantsku zajednicu, ako je moguće dok su u funkciji aktuelne administracije u Briselu i Vašingtonu. Oni žele da se to reši pred izbore, zato su rokovi kratki, i zato često čujemo odrednice poput 'odmah', 'bez izuzetka'... To je suština cele priče, nudi se ta šargarepa kroz finansijski plan od šest milijardi evra (dve milijarde bespovratne pomoći i četiri milijarde kredita) koje je EU najavila za Balkan, ali i obećanje da se politika proširenja vraća", ističe Milivojević.
Međutim, dodaje, jasno je da to nije realno obećanje, s obzirom na to da znamo kakvo je stanje u Uniji, kakve reforme joj predstoje u budućnosti, i kakvih unutrašnjih (političkih, institucionalnih i ekonomskih) problema ima.
"Kada je reč o Srbiji, sve je očekivano, a dve stvari su nove. Jedna je namera da se Ohridski sporazum ugradi u poglavlje 35 u obliku merila i videćemo šta će od toga biti. Stav Saveta je da bi to trebalo da bude završeno do januara. Takođe je podignut pritisak u vezi uvođenja sankcija Rusiji", navodi naš sagovornik.
On podseća da je Srbija, kada je reč o poglavlju 35 i Ohridskom sporazumu, potvrdila stav od ranije, i izrazila rezervu povodom tačaka koje predstavljaju elemente državnosti za "Kosovo".
"Ukoliko bi se to prihvatilo, to bi praktično predstavljalo de fakto priznanje, što oni i traže. Sada je EU na testu, a videćemo šta će da pretoče u merila i šta će da uglave u poglavlje 35. Ako uključe Ohridski sporazum ovakav kakav je i ako ne prihvate rezerve Srbije, onda se otvaraju pitanja daljih pregovora, dijaloga između Beograda i Prištine, kao i pristupnih pregovora", kaže Milivojević.
Kada je reč o sankcijama, navodi da se Beograd jasno izjasnio kada je rekao da ih neće biti - "to je stav Srbije i on se neće promeniti".
"Ne menja se ni stav oko pitanja Kosova i Metohije i mislim da je ova rezerva jako važna, njom se daje do znanja da Srbija neće dati prednost Evropskim integracijama na račun sebe same, na račun odricanja dela teritorije. To je jasan stav da Srbija ne prihvata da ulazak u Evropsku uniju ukoliko je uslov da se odrekne dela svoje teritorije", zaključuje Milivojević.
