Svet
"Telegraf": Sve čvršći savez između Pekinga i Rijada predstavlja pretnju američkoj hegemoniji
Države na Bliskom istoku ne gledaju više na Kinu samo kao na ekonomskog partnera, već kao na političku silu u usponu, dok uticaj SAD opada
Peking pokušava da pridobije Saudijsku Arabiju, koja je bila jedan od najbližih saveznika SAD na Bliskom istoku, a saudijski lider Muhamed bin Salman je otvoren za kineski uticaj, piše britanski "Telegraf".
Kada je kineski predsednik Si Đinping nedavno posetio Rijad, saudijski zvaničnici su postavili ne crveni, već ljubičasti tepih. Topao prijem tokom posete prošlog decembra simbolisao je jačanje veza Kine i Saudijske Arabije.
Kina želi da ospori globalnu dominaciju dolara. Jedan od načina da to uradi jeste da trguje naftom i gasom u juanima. Pregovori o isporukama nafte za Kinu u juanima, koja je najveći trgovinski partner Saudijske Arabije, naglo se ubrzavaju.
U novembru Kina i Saudijska Arabija potpisale su sporazum vredan 50 milijardi juana.
Sporazum Kine sa Saudijskom Arabijom trenutno predstavlja mali deo ukupne trgovine Saudijske Arabije sa Kinom, ali ovaj dogovor je značajna prekretnica, jer će se trgovina u juanima, koja brzo raste, odvijati van zapadnog finansijskog sistema.
"To je signal da je Saudijska Arabija spremna da koristi juan", kaže Alisija Garsija Erero, glavni ekonomista za Aziju i Pacifik u francuskoj investicionoj banci "Natikis" i viši saradnik u evropskom istraživačkom centru "Brojgel".
Saudijska Arabija je spremna da prihvati juan, dok je Rusija to već učinila.
Dolar je još snažan na globalnom nivou. Prema podacima Svifta, američka valuta se koristi gotovo u polovini svih plaćanja širom sveta, a udeo juana je manji od četiri odsto.
Međutim, broj transakcija koje uključuju juan raste vrtoglavom brzinom. U poslednje tri godine, globalna upotreba kineske valute se utrostručila. U septembru je juan prestigao evro.
Uloga SAD na Bliskom istoku se smanjuje, uticaj Kine naglo raste
Dominacija dolara sve više zabrinjava Peking, posebno od početka rata u Ukrajini.
Kina je podložnija sankcijama od Rusije, jer je kineska ekonomija više zavisna od uvoza i izvoza.
"Ako gledamo na kratki rok, ovde je reč o obezbeđivanju energetskih potreba", izjavila je Julija Gurol Haler, predavač na Katedri za međunarodne odnose na Univerzitetu u Frajburgu.
Međutim, oslonac nove kineske strategije je postao Bliski istok. Kina je destinacija "broj jedan" za saudijski izvoz, a Arabija je, posle Rusije, drugi najveći dobavljač nafte za Kinu. Pored trgovine, dve države produbljuju veze u tehnološkom i naučnom sektoru.
Kina je u martu posredovala u sporazumu o pomirenju između Saudijske Arabije i Irana, ostavljajući SAD po strani. "To pokazuje da regionalni akteri na Kinu više ne gledaju samo kao na ekonomskog partnera, već i kao na političku i bezbednosnu silu u usponu", smatra Gurol Haler.
Saudijska Arabija je odlučila da se pridruži Šangajskoj organizaciji za saradnju, koja uključuje Kinu i Indiju, a ovog leta Saudijska Arabija je pozvana da se pridruži BRIKS-u – savezu Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
Članice BRIKS-a raspravljaju o tome kako napraviti zajedničku valutu.
Kako kaže Gurol Haler: "O tome se mnogo raspravlja među članicama nezapadnog bloka. To je finansijska strana mnogo krupnijeg geopolitičkog fenomena. Radi se o smanjenju zavisnosti od SAD."
"Ukupni zamah izgradnje antizapadnog bloka stvoriće šire geopolitičke implikacije za SAD", dodaje Gurol Haler. "Na Bliskom istoku već vidimo kako se uloga SAD smanjuje."
Savez Pekinga i Rijada pokazuje da primat dolara neće ostati neprikosnoven.
