Svet
"Fajnenšel tajms": Zelena deindustrijalizacija Nemačke
Emisije ugljen-dioksida u Nemačkoj pale za petinu usled stagniranja industrijske proizvodnje, a ne usled prelaska na zelene, obnovljive izvore energije
Emisije gasova staklene bašte u Nemačkoj pale su za oko petinu prošle godine, što je najniži nivo još od 50-ih godina prošlog veka, ali je do ovog smanjenja došlo usled pada industrijske proizvodnje, a ne zbog poboljšanja energetske efikasnosti, piše "Fajnenšel tajms".
Prema godišnjem izveštaju berlinske istraživačke grupe "Agora enerdžievidens", Nemačka je 2023. godine emitovala 673 miliona tona ekvivalenata ugljen-dioksida ili 21 odsto manje nego prethodne godine.
Otprilike polovina ovog pada može se pripisati usporavanju aktivnosti nemačke industrije. Samo 15 odsto posledica je tehnoloških poboljšanja, kao što je veća upotreba obnovljive energije.
Nemačka industrija teško je pogođena izbijanjem sukoba u Ukrajini i prekidom kupovine energenata iz Rusije.
Do ovog pada dolazi zato što mnoge nemačke kompanije smanjuju svoje kratkoročne investicije ili prebacuju proizvodnju u inostranstvo. Na primer, najveća svetska hemijska grupa BASF najavila je smanjenje proizvodnje zbog visokih cena energije.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek pozdravio je brojke koje je objavila "Agora", ističući da je 2023. godine više od polovine snabdevanja električnom energijom u Nemačkoj proizvedeno iz obnovljivih izvora. Ipak, Habek je priznao da je najveći deo smanjenja upotrebe fosilnih goriva posledica usporavanja industrijske proizvodnje.
Govoreći na konferenciji za novinare u Berlinu u utorak, predsednik nemačkog industrijskog lobija Saveza nemačke industrije Zigfrid Rusvurm izjavio je da nemačka vlada ne razume koliko je „kritična” situacija sa kojom se suočavaju preduzeća.
"Više ne govorimo o kratkoročnim ekonomskim padovima, koji će se ispraviti sami od sebe, već o strukturnim problemima u Nemačkoj", kazao je Rusvurm, pa je dodao: "Konkretne mere, koje poboljšavaju položaj kompanija u globalnoj konkurenciji, nažalost, još uvek izostaju."
"Agora" je saopštila da brojke pokazuju da je nemačka ekonomska proizvodnja opala za 0,3 odsto u 2023. godini, ali su te cifre mnogo veće za energetski intenzivnu proizvodnju – u hemijskoj industriji i u proizvodnji čelika – i iznose čak 11 odsto.
Skoro polovina električne energije iz uvoza dolazi iz obnovljivih izvora, a četvrtina potiče od nuklearki.
