Sumorna perspektiva energetske tranzicije: Vetroparkovi u krizi

Struja dobijena iz vetra potrebna je više nego ikada, ali u isto vreme mnogi sistemi na obali više nisu isplativi. Vetropark kompanije "Vatenfol" u Severnom moru Holandiji je verovatno jedan od poslednjih projekata iz nekog boljeg vremena. Okolnosti su sada nepovoljne, a u industriji zvoni na uzbunu, piše "Špigl".

"Vatenfol" je nedavno odustao od izgradnje velike morske vetroelektrane kod Velike Britanije, a još dva susedna projekta su pod znakom pitanja. U ostatku industrije stižu samo loše vesti. Oskudnih 400 miliona evra uloženo je u nove vetroparkove u EU tokom 2022. godine, dok je u 2021. godini bilo 16,6 milijardi, a 2020. čak 27,7 milijardi. Ono što se danas ne finansira, neće biti izgrađeno u narednim godinama - to je sumorna perspektiva energetske tranzicije.

Savršena oluja sprema se u industriji vetra

Ima mnogo razloga koji su doveli do zatišja vetra na moru. Industrija se bori sa rastućim troškovima sirovina i materijala, krhkim lancima snabdevanja i razornom konkurencijom cena, sa skupim kamatama na kredite, nedostatkom transportnih brodova i mnogo birokratije. Stručnjaci ukazuju da će morske vetroelektrane koje su još na nivou projekata teško biti profitabilne. 

Francuski stručnjak: Za ekološku tranziciju moramo da iskoristimo sve evropske rudnike

Kompanije koje su industrijski giganti kao što su "Vestas" i "Simens Gamesa" prave gubitke, dok se nemački proizvođač "Enerkon" prijavio za pomoć države. Proizvođač turbina "Nordek" zatvorio je svoju fabriku u Rostoku.

"Savršena oluja se sprema" u industriji vetra na moru, nedavno je upozorio Markus Kreber, šef nemačkog energetskog koncerna RVE. To se dešava u najnepovoljnijem trenutku, kada su Evropi hitno potrebne turbine na vetar.

Energija vetra na moru trebalo bi da postane najvažniji izvor zelene energije, da zameni isporuku nafte i gasa i da otvori globalno tržište od milijardu dolara za korporacije, a sve u cilju smanjenja cena električne energije za potrošače i industriju. Ali, postoji veliki jaz između ciljeva i stvarnosti.

Zemlje članice EU i Velika Britanija žele da do 2030. godine instaliraju 154 gigavata vetroelektrana na moru. Do sada je na mrežu priključeno 30 gigavata. Odakle će doći sve preostale turbine na vetar je misterija za mnoge u industriji.

Evropski proizvođači turbina trenutno imaju kapacitet od oko sedam gigavata godišnje. Morali bi da proizvode 11 gigavata godišnje da bi države EU ostvarile svoje ciljeve. Ali ko širi svoje proizvodne linije ili čak gradi nove fabrike - sada kada veliki deo industrije trpi gubitke?

Trenutno se čak ni postojeći kapaciteti ne koriste. Prema proračunima industrijskog udruženja "Vind Jurop", koje je objavio "Špigl", evropske fabrike su poslednjih godina proizvele samo materijal za oko četiri gigavata vetra na moru. Kako bi Evropa trebalo da ispuni svoje ambiciozne klimatske ciljeve? U svakom slučaju, ne sa vetroturbinama napravljenim na Starom kontinentu.

Naopaka ekologija: Desetine škotskih vetrenjača rade na dizel

"Vind Jurop" upozorava na katastrofe industrijske politike poput onih u solarnoj industriji. Pre otprilike deceniju, Evropa, posebno Nemačka, učinila je fotonaponsku tehnologiju značajnom – a onda izgubila posao od kineske

konkurencije. Ursula fon der Lajen želi da spreči da se ovako nešto ponovi. Predsednica Evropske komisije je opstanak industrije vetra na moru stavila kao glavni prioritet, a u pripremi je paket za spasavanje koji treba da stigne u oktobru. Federalni ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) takođe želi da podrži proizvođače turbina i operatere parkova novim kreditnim linijama i fleksibilnijim tenderskim procedurama.

Kompanije ne pokrivaju troškove proizvodnje

Ali koliko su obećanja političara realna? Šta je industriji potrebno da bi opstala? I da li je energetska tranzicija uopšte pristupačna bez pomoći jeftinih kineskih dobavljača?

"Simens Enerdži" ove godine očekuje gubitak do 4,5 milijardi evra. Pored domaćih nedostataka kvaliteta kod vetroturbina na kopnu, glavni razlog za gubitke je posrnulo poslovanje na moru. Ne postoji kompanija na svetu koja pravi više vetroturbina za otvoreno more, niti ima veći broj pretvarača na svetu koji spajaju, pretvaraju i prenose električnu energiju sa vetroturbina na kopno. Ako stvari krenu loše za "Simens gamesu", to će biti potres za celu industriju.

Koliko je "čista" zelena energija: Prava cena struje iz vetrenjača

Gotovo nijedan proizvođač turbina trenutno "ne pokriva svoje troškove", kaže Johan Ajkholt iz "Simens gamesa". Dodaje da industrija ima "strateški značaj" i da je neophodno zadržati proizvodne kapacitete i znanje u Evropi.

Proizvođače posebno muči rast cena: sirovine, delovi za vetroturbine, proizvodnja struje, transport, poskupelo je skoro sve što je potrebno za izgradnju turbina, i do 40 odsto. Do sada su proizvođači samo u ograničenoj meri mogli da prenesu povećane troškove.

Sve do početka sukoba u Ukrajini i previranja na tržištu sirovina, kompanije poput "Simens Gamesa" su uglavnom prodavale svoje turbine po fiksnim cenama. Obično je potrebno nekoliko godina od porudžbine do isporuke operateru vetroparka. Sve dok su troškovi proizvodnje ostali stabilni, to nije bio problem.

Ali o tome više ne može biti govora. Cena čelika je porasla za 85 odsto između 2020. i 2022. Kašnjenja u isporuci poluprovodnika ili senzora povećavaju troškove.

"Simens Gamesa" i drugi proizvođači turbina sada uključuju eskalirajuće klauzule u nove ugovore: ako troškovi sirovina rastu, cene sistema takođe rastu. Ali stari ugovori pre početka sukoba u Ukrajini obično ne sadrže takve klauzule. Ovde graditelji vetroturbina sada plaćaju znatno više. Oni nemaju novca da ulažu u nove proizvodne linije i pogone.

Činjenica da je posao postao poguban za velike delove industrije takođe je posledica trke za sve većim, snažnijim turbinama. "Simens", "Vestas" i "Dženeral elektrik" u poslednje vreme nadmašuju jedni druge sa novim modelima i lansiraju ih na tržište u sve kraćim intervalima. Kao rezultat toga, nedostaci kvaliteta se povećavaju, stariji modeli brže gube vrednost, a troškovi vrtoglavo rastu.

Kinezi postavljaju standarde

Konkurencija iz Kine u velikoj meri može da izbegne ovakve probleme. Krajem juna, proizvođač "Mingiang" uveo je prvu na svetu vetroturbinu na moru sa snagom od 16 megavata na mreži u pomorskoj vetroparku "Fujian". Kineska državna brodograditeljska korporacija već je konstruisala turbinu od 18 megavata.

Kina pretekla Evropu kao glavni svetski proizvođač struje iz vetroturbina na moru

Neki to vide kao dokaz da Kinezi sada postavljaju standarde ne samo u pogledu cene, već i u pogledu tehnologije. Čak su i giganti poput "Simens Gamesa" nemoćni protiv pritiska Kine.

"Ovo su uslovi koje ne možemo da prihvatimo", kaže Ajkholt.

Nisu svi tako kritični prema konkurenciji iz Azije. Ima i onih koji smatraju da bez turbina iz Kine, Evropa jednostavno ne može da postigne energetsku tranziciju, pogotovo ne po razumnim cenama, ali o tome u industriji pričaju iza zatvorenih vrata.