Svet
Izbori na Tajvanu: Test za američko-kineske odnose
Predsednički i parlamentarni izbori 13. januara biće test za pokušaje Bajdenove administracije da stabilizuje veze sa Kinom
Izbori na Tajvanu biće izazovni za Vašington bez obzira na ko pobedi, piše Rojters. Pobeda vladajuće stranke će sigurno pogoršati tenzije sa Kinom, dok bi trijumf opozicije mogao da pokrene nezgodna pitanja o odbrambenoj politici ostrva.
Tajvan je za Peking kineska teritorija i Kina je izbore na ostrvu okarakterisala kao izbor između rata i mira i upozorila da svaki pokušaj da se insistira na formalnoj nezavisnosti Tajvana znači sukob. Tajvanska vlada odbacuje suverenitet Kine. Američki zvaničnici do sada su bili oprezni da se direktno ne umešaju u izbore na Tajvanu.
"Očekujemo i nadamo se da će ti izbori proteći bez zastrašivanja, prinude, ili mešanja sa strane. Sjedinjene Države nisu uključene i neće biti uključene u ove izbore", rekao je u decembru američki ambasador u Kini Nikolas Berns.
Takav stav se u prošlosti pokazao nezgodnim za SAD, piše Rojters i podseća da je pred izbore na Tajvanu 2012. jedan visoki američki zvaničnik izrazio sumnju u to da li bi tadašnji predsednički kandidat Cai Ing-ven mogao da održi stabilne odnose sa Kinom.
Cai, iz Demokratske progresivne partije (DPP), izgubio je te godine, ali je osvojio predsedničku funkciju 2016. i reizbor 2020. godine, a tenzije sa Kinom su porasle, što je izazvalo bojazan da bi Peking mogao da postupi po svom obećanju da će Tajvan staviti pod svoju kontrolu i silom, ako bude potrebno.
Ograničenja mandata sprečavaju Caija da se ponovo kandiduje, ali Kina je ovogodišnjeg kandidata DPP-a i aktuelnog potpredsednika Tajvana Laja Čing-tea označila kao separatistu, a analitičari očekuju da će Peking pojačati vojni pritisak ako on pobedi.
I DPP i najveća opoziciona partija Tajvana, Kuomintang (KMT), kažu da samo oni mogu da očuvaju mir i da su se obavezali da ojačaju odbranu Tajvana. Obe stranke insistiraju da samo 23 miliona ljudi Tajvana može da odlučuje o svojoj budućnosti, iako se KMT snažno protivi nezavisnosti.
Vašington takođe tvrdi da ne podržava nezavisnost, ali postoji određena zabrinutost u glavnom gradu SAD da bi pobeda Hou Ju-iha iz KMT-a mogla da potkopa napore SAD da pojačaju sposobnost Tajvana za vojno odvraćanje. Stranka se tradicionalno zalaže za bliže veze sa Kinom, iako poriče da je propekinška.
"Zvaničnici kažu da su neutralni, ali njihov govor tela, koji se ogleda u sveukupnim političkim izjavama o Kini, kaže da podržavaju DPP koji poznaju, a ne KMT u koji nisu sigurni", rekao je Daglas Pal, bivši nezvanični ambasador SAD u Tajvan.
Neki američki zvaničnici veruju da će Kina povećati pritisak na Tajvan vojno, ekonomski i diplomatski, bez obzira na to ko bude izabran.
"Ovo će verovatno biti period pojačanih tenzija koji zahteva diplomatiju, jasne kanale komunikacije i ponavljanje važnosti mira, stabilnosti i statusa kvo", rekao je Rojtersu visoki zvaničnik američke administracije. "Bili smo prilično jasni na sastancima (sa Kinom), izražavajući zabrinutost zbog vojne, ekonomske i druge prinude širom sveta", dodao je zvaničnik.
Jedna osoba koja je upoznata sa politikom SAD rekla je da su američki zvaničnici "razvili duboke odnose" sa svakim kandidatom i naglasili "važnost kontinuiteta u ključnim političkim oblastima", uključujući odbranu i održavanje statusa kvo preko Tajvanskog moreuza.
Tokom godina, Vašington je naglašavao da pitanje odbrane Tajvana ne može da shvati ozbiljnije nego samo ostrvo, i snažno je gurao Tajpej da se zaštiti od eventualne kineske vojne akcije ulaganjem u oružje koje je isplativo, mobilno i teže za uništavanje.
Podrška američkog Kongresa Tajvanu je jaka, ali jedna od retkih stvari koja bi to mogla da naruši bila bi bilo kakav potez bogatog ostrva da pauzira ili odustane od pojačavanja svoje samoodbrane, kažu analitičari.
