Svet
Šta očekivati nakon izbora na Tajvanu: Novi lider koji je obećao da će "braniti" ostrvo od Kine
Ostrvo je blizu Tajvanskog moreuza i Južnog kineskog mora, pomorske rute koja povezuje severoistočnu Aziju sa Bliskim istokom i Evropom. Mnogi komercijalni brodovi prolaze tom rutom sa hranom, energentima i prirodnim resursima, pa bi tako u slučaju sukoba, svetska trgovina bila značajno prekinuta
Sa više od 40 odsto glasova, kandidat vladajuće Demokratske progresivne partije (PDP), Laj Čing Te izabran je za predsednika Tajvana, produžavajući vladu svoje stranke, koja je na vlasti već osam godina.
Izbori su održani usred rastućih tenzija između lokalne vlasti, koju podržava Vašington, i Pekinga, koji smatra da je ostrvo neotuđivi deo svoje teritorije, što priznaje većina zemalja, piše u analizi RT na španskom.
Dakle, ove izbore su veoma pomno pratili, ne samo stanovnici ostrva već i mnoge zemlje.
Politički pravac Laj Čing Tea
Nakon objavljivanja rezultata, Laj Čing Te, pristalica očuvanja nezavisnosti i veće saradnje sa SAD, izjavio je da "između demokratije i autoritarnosti, narod bira da se prikloni demokratiji, a Tajvan će nastaviti da hoda rame uz rame sa međunarodnim demokratskim saveznicima".
Laj Čing Te je naveo da mu je namera da "održi mir i stabilnost sa obe strane Tajvanskog moreuza, kao i 'status kvo', u skladu sa ustavnim sistemom Republike Kine".
"Sarađivaćemo na poboljšanju blagostanja stanovništva sa obe strane Tajvanskog moreuza kako bismo postigli cilj mira i zajedničkog prosperiteta. Ali mi smo odlučni da branimo Tajvan od civilnih i vojnih napada Kine", naglasio je.
Istog dana održani su i parlamentarni izbori, a Laj je priznao da njegova stranka nije osvojila većinu mesta u Kongresu.
To bi moglo otežati usvajanje nekih od njegovih inicijativa, jer druga mesta zauzeti poslanici iz partija njegovih protivnika: Ho Ju Ih, lider Kuomintanga (KMT) – glavne opozicione stranke, i Ko Ven Že iz Tajvanske narodne partije.
Obojica se zalažu za nastavak dijaloga sa Pekingom i smanjenje tenzija sa kontinentalnom Kinom.
Reakcija Pekinga i budućnost njegovih odnosa sa ostrvom
Kineske vlasti, koje su dugo insistirale na ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom, navele su da je to "nezaobilazno istorijsko" pitanje i od početka su pokazale da odbijaju ideju izbora.
Nakon što su poznati rezultati glasanja, portparol kineske ambasade u Ujedinjenom Kraljevstvu naglasio je da su "izbori u kineskom regionu Tajvan lokalni izbori i unutrašnji poslovi Kine".
On je dodao da "ma kakav ishod bio, to neće promeniti osnovnu činjenicu da je Tajvan deo Kine i da postoji samo jedna Kina na svetu".
Portparol Kancelarije za Tajvan pri Državnom savetu Narodne Republike Kine Čen Binhua izjavio je da rezultati izbora u regionu Tajvana pokazuju da "Demokratska progresivna partija ne može da predstavlja većinsko javno mnjenje".
Ističući da je Tajvan deo Kine, Čen je rekao da izbori neće promeniti zajedničku težnju sunarodnika preko Tajvanskog moreuza da ostvare bliže veze sa Kinom i da neće sprečiti neizbežan trend ponovnog ujedinjenja.
Reakcije SAD i njenih saveznika
Nekoliko sati nakon objavljivanja rezultata, predsedavajući američkog Predstavničkog doma Majk Džonson je saopštio da će delegacija američkih kongresmena posetiti Tajvan u maju, kada Laj preuzme dužnost.
"Čestitamo Vilijamu Laiju na izboru za novog predsednika Tajvana i drago nam je što demokratija napreduje među narodom Tajvana. Kako bih naglasio stalnu posvećenost Kongresa bezbednosti i demokratiji, zamoliću predsednike relevantnih komiteta Komore da predvode delegaciju u Tajpej, nakon Laijeve inauguracije u maju", napisao je Džonson na Iksu.
EU je takođe izdala saopštenje u kojem je "čestitala svim biračima koji su učestvovali u tom demokratskom događaju".
"Naši sistemi vlasti su zasnovani na zajedničkoj posvećenosti demokratiji, vladavini zakona i ljudskim pravima", navodi se u saopštenju.
Zašto Tajvan privlači toliku pažnju?
Ostrvo je blizu Tajvanskog moreuza i Južnog kineskog mora, pomorske rute koja povezuje severoistočnu Aziju sa Bliskim istokom i Evropom.
Mnogi komercijalni brodovi prolaze tom rutom sa hranom, energentima i prirodnim resursima. Tako bi u slučaju sukoba na tom području, svetska trgovina bila značajno prekinuta.
Što se tiče Amerike, SAD ima vojne baze na teritorijama Filipina, Japana i Južne Koreje, savezničkih zemalja.
Dakle, Tajvan služi kao osnovni element koji ujedinjuje Filipine sa druga dva partnera, a ta linija predstavlja strateški važan lanac za Vašington, jer bi kineskoj vojsci otežala raspoređivanje u zapadnom Pacifiku, prenosi "Saut Čajna morning post".
Govoreći o tehnološkom sektoru, treba napomenuti da tajvanska kompanija za proizvodnju poluprovodnika (TSMC), koja se smatra najvećim proizvođačem čipova, stavlja ostrvo u centar tehnološke konkurencije između SAD i Kine.
