Svet
RT Balkan istražuje: Šta Davos čini tako privlačnim
Davos je "ideološki univerzitet" finansijskog vrha koji drži ogroman deo svetskog bogatstva u svojim rukama, a cilj mu je kreiranje ideologije koja treba da objasni da je to nenormalno ne samo normalno – nego i jedino ispravno, kaže Branko Pavlović za RT Balkan
Najkraći i najjednostavniji odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta, šta Davos čini tako privlačnim, bio bi: novac.
Od onih 10 najbogatijih ljudi u svetu koji bi čak i da izgube 99 odsto svog bogatstva i dalje bili bogatiji od 99 odsto ljudi na planeti, kako pokazuje istraživanje britanskog "Oksfama", gotovo svi su u Davosu. Kao aktivni učesnici Svetskog ekonomskog foruma, njegovi podržavaoci, tvorci ideja koje se odatle plasiraju.
Stvar je, naravno, ipak kompleksnija od krilatice da "novac okreće svet" kad je u pitanju Davos i njegov uticaj.
Tri najveća investiciona fonda, "Blekrok", "Vajngard" i "Stejt strit", podržavaju Davos i otuda njegova moć, kaže ekonomista Branko Pavlović za RT Balkan. Njihova ukupna gigantski velika imovina jednaka 75 odsto ekonomije SAD, a prisutni su u radu Svetskog ekonomskog foruma, direktno ili indirektno, preko kompanija koje su u njihovom vlasništvu.
"Kada tome dodate banke u sastavu FED-a i još nekoliko hedž fondova, to je taj finansijski vrh koji Davosu daje moć. A taj finansijski vrh ima kontrolni paket vlasništva u svih 500 najvećih kompanija na američkoj berzi. Potpuno kontrolišu farmaceutsku industriju, preko mogućnosti beskonačnog zaduživanja Amerike kontrolišu vojno-industrijski kompleks. To je jedna monstruozna konstrukcija u okviru koje je Davos njen 'ideološki univerzitet' za kreiranje ideologije koja treba da objasni da je to nenormalno ne samo normalno nego i jedino ispravno", ističe Pavlović.
Dok se u Davosu decenijama unazad okupljaju svetski i biznis lideri, poslednjih desetak godina prelazimo iz jedne u drugu svetsku ekonomsku krizu od kojih svaka preti da bude više istorijska od one prethodne. Globalna nejednakost raste i već doseže neslućene razmere u kojima je ogroman deo svetskog bogatstva u rukama jedva dvocifrenog broja ljudi na planeti na kojoj žive milijarde.
Ali u Davosu, iako bi se po imenu tako reklo, i nije reč toliko o ekonomiji, koliko o "našoj budućnosti", sistemu zasnovanom na multilateralnim institucijama, transnacionalnoj saradnji. U Davosu su, kroz njegove kurseve i obuke za mlade lidere, oblikovani čelnici država i visoki zvaničnici zapadnih zemalja poput nemačke kancelarke Angele Merkel, britanskog premijera Tonija Blera, francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačke ministarke odbrane Analene Berbok. Jedan od njegovih najuticajnijih članova je i američki multimilijarder Bil Gejts, drugi najveći finansijer Svetske zdravstvene organizacije koji je dobar deo bogatstva uložio u industriju vakcina nekoliko godina pre izbijanja pandemije kovida 19. Očekivano, i u Davosu je negde u to pre-pandemijsko vreme vreme počelo naširoko da se govori o globalnoj inicijativi vakcinacije.
Poslednjih godina aktuelne su priče o veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu, a osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab piše u svojoj knjizi "Četvrta industrijska revolucija" o novim tehnologijama koje spajaju fizičke, digitalne i biološke svetove i dovode u pitanje ideju o tome šta znači biti čovek. Idejama "unapređenog čoveka" bavili su se i oni kod kojih je otac Klausa Švaba bio zaposlen - nemački nacisti. Eugen Vilhelm Švab, bio je direktor kompanije "Ešer Vis AG" koja je učestvovala u nuklearnom programu nacističke Nemačke zbog čega se i preselio u ovu zemlju, gde je Klaus rođen 1938.
"Kada imate sistem u kojem vrh finansijskog kapitala kontroliše sve, onda je njemu kao takvom, da bi vladao svetom, neophodno da ima novu ideološku matricu. Ideja da se ekonomske teme drže kao naučne, a ustvari su duboko ideologizovane nije nova. Pre 35 godina je bio Vašingtonski konsenzus koji je prodat celom svetu kao nauka, a odavno se već vidi da je to čista ideologija, čista matrica neokolonijalizma. Takav je i Davos čija je moć u globalističkom imperijalizmu. On je nastavak potrebe da se na ideološko-filozofskom planu definiše novi okvir u kojem se suštinski ništa ne bi promenilo nego bi mali broj bogatih nastavio da bude još bogatiji, a siromašni još siromašniji", kaže Pavlović.
Govoreći o Davosu danas, a forum se upravo ovih dana održava u švajcarskom gradiću, naš sagovornik napominje da je on sve manje uticajan u onoj meri u kojoj zapadna politika predvođena Amerikom ima sve manje uticaja u svetu.
"Od značajnijih učesnika, koji nisu iz tog kruga, tamo je samo predstavnik Kine, ali u sklopu kineske politike kupovine vremena i insistiranja na tome da se ne daje nikakav povod za destabilizovanje, iako Kina vrlo dobro razume u kom pravcu taj koncept ide. Uz to, zelene agende koje se još od ranije plasiraju iz tih krugova su zapravo veliki podsticaj za razvoj kineske privrede jer su ih Kinezi nadigrali i praktično preuzeli vodeću ulogu. U ovom trenutku 50 odsto svih instaliranih vetrenjača u svetu su kineske, a prvi su i u proizvodnji električnih automobila", napominje Pavlović.
Moć Davosa opada i zbog toga što kao protivtežu sebi sada ima ogromne konstrukcije međudržavne saradnje, kako ih slikovito opisuje Pavlović. Predvode ih Kina i Rusija, a oličene su u organizacijama poput Šangajske organizacije za saradnju, ASEAN-a, ali i kroz posebnu saradnju sa afričkim, južnoameričkim i arapskim državama.
"Davos gubi na značaju i ostaju uticajni još jedino na Zapadu. Ali, izvan tih milijardu ljudi, oni sve više postaju nebitni", zaključuje Pavlović.
