Evropski standardi: Ko je čiji bivši u Makronovoj vladi?

Ako ne znate šta ćete s dosadnim i upornim bivšim, pošaljite ga u Francusku - tamošnji predsednik Emanuel Makron znaće već šta da uradi s njim. Jer, njegove reforme, pokrenute kako bi ojačao mršavu podršku naroda svojoj vladi, nastalu nakon brojnih pogrešnih odluka, ali i političkih skandala - svode se poslednjih dana uglavnom na udomljavanje bivših ljubavnika njegovih saradnika i saveznika.

U zemlji ljubavi, čini se, praksa je da se političke odluke donose srcem, pa je tako najmlađi francuski premijer, inače, prvi deklarisani homoseksualac na mestu predsednika Vlade Francuske, Gabrijel Atal, svom bivšem momku Stefanu Sežurneu, našao angažman na poziciji ministra spoljnih poslova.

Atal je njihovu vezu obavio još kada se prvi put pridružio Makronovoj vladi 2018,  i iako njih dvojica nikada nisu obnarodovali da su raskinuli, trenutni premijer je Visokoj upravi za transparentnost javnog života, koja uzima izjave visokih zvaničnika kako bi evidentirala potencijalne sukobe interesa, u oktobru izjavio da nema partnera.

Francuska, inače, već nekoliko godina ima Zakon o moralnosti političkog života, koji zabranjuje političarima da zapošljavaju rođake i supružnike. O bivšima, po staroj dobroj paroli - "sve najbolje", pa je zato u ovoj zemlji legitimno nekadašnjim seksualnim partnerima dodeljivati funkcije. 

Po evropskim standardima, to što među bivšim ljubavnicima nema zle krvi, uvek treba monetizovati – ko će kome ako ne svoj svome. U "zatucanoj Srbiji", ova praksa se međutim, naziva nepotizmom.

Zanimljiv je, ali u Francuskoj kritikovan, i izbor Rašide Dati, bliske saveznice bivšeg predsednika Nikole Sarkozija za novu ministarku kulture. Dati je bila prva muslimanka koja je služila kao ministar u vladi Francuske (na poziciji ministra pravde), a njenu karijeru obeležili su – ne neke uspešne pravosudne reforme, već opštenarodno razglabanje o njenom seksualnom životu.

Intimne navike ministarke koja je svojevremeno na televiziji uspela da pomeša i  "felacio" (oralni seks) i "inflaciju" postali su pitanje od nacionalnog značaja kada je Dati zatrudnela, i kada su počele spekulacije o tome ko bi mogao biti otac njenog deteta.

Šuškalo se da bi srećni tata mogao biti upravo Sarkozi, sa kojim je, navodno, Dati bila u vezi nakon što se drugi put razveo. Kažu da joj je u to vreme glavna rivalka bila upravo i pobednica ovog malog ženskog duela i buduća Sarkozijeva žena Karla Bruni. Brunijeva ju je, kažu svojevremeno, pokazujući na krevet u Jelisejskoj palati, pitala : "Želela bi da ga zauzmeš, zar ne?"?

Šta je Datijeva želela možemo samo da nagađamo, ali ispostavilo se, međutim, da je Sarkozi, poznat po burnom seksualnom životu, u pitanju očinstva bio nevin.

Rašida je, naime, sudskim putem zatražila da se utvrdi da je otac njenog deteta francuski tajkun Dominik Desen, a njeni advokati su tokom ovog "rijaliti" porodiljskog odsustva izneli listu od osam muškraca s kojima je bila francuska ministarka u vreme začeća: Među njima su, pisalo se, bili jedan televizijski voditelj, ministar, jedan izvršni direktor, španski premijer, katarski generalni tužilac, naslednik imperije luksuzne robe i brat Nikole Sarkozija, ali ne i sam francuski predsednik.

Zlonamerni bi rekli da je čudno da je Sarkozi odoleo "Barbi Rašidi", kako su neki nazivali francusku ministarku. Poznato je, naime, da je on oduvek voleo žene, pa se tako još pamte njegovi zavodnički poduhvati.

Sarkozi je, ako je verovati Francuzima, imao poseban fetiš na venčanja – pa je tako svoju drugu ženu Sesiliju upoznao na njenom venčanju sa francuskim te-ve licem Žakom Martijem, da bi je zatim prevario sa ženom kojoj je čak i kumovao na svadbi. Reč je naime, o ćerki Žaka Širaka, Klod, a zbog afere se, kako neki tvrde, njen muž kasnije i ubio.

Makron u strahu za svoju vlast: Obećava reforme i moli Francuze da budu ujedinjeni

No, nije Sarkozi najneverniji – Francuska se može pohvaliti ozbiljnom preljubničkom tradicijom. Jer za ljubav se žrtvovao i Oland, koga su paparaci uhvatili kako na vespi ide u stan francuske glumice Žili Gaje. Ni Miteran nije mogao da odoli lepim ženama, a saznalo se, da je novcem poreskih obveznika plaćao troškove života čitavoj jednoj "tajnoj porodici", ljubavnici Ani Pinžo i njihovoj ćerki Mazarin.

Neraskidive veze seksa i francuske politike, ne namerava da narušava ni Makron, čiji je izbor 20 godina starije partnerke bio poslastica za tračeva željnu javnost koja se isto tako sladila slušajući o tome da je francuski predsednik gej.

U javnosti se pominju dve njegove navodne seks afere, a jedna je veza sa bivšim direktorom Radija Frans, Matjeom Galeom, dok je drugi njegov navodni partner bio njegov telohranitelj Aleksandar Benala.

Upravo je skandal oko Benale jedan od najvećih koji su obeležili Makronovu vlast – on je naime otpušten nakon što su se pojavili video snimci na kojima tuče mladog demonstranta i maltretira drugog tokom protesta u Parizu.

Em što je Benala u to vreme nosio policijsku opremu, iako nije bio policajac, em se otkrilo da se predstavljao kao zamenik u Užoj kancelariji predsednika, što je bila mnogo prestižnija i moćnija uloga od uloge običnog telohranitelja – tako da javnosti nije trebalo mnogo da posumnja da između njega i Makrona postoji neka tajna veza.

Zato je francuski predsednik, na kraju javno demantovao glasine o gej aferi.

A govoreći o ljubavnim odnosima Makrona, nemoguće je zanemariti tračeve o tome da je njegov odnos sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, mnogo bliskiji nego što to posao od njih zahteva.

Kada su se dvojica lidera svojevremeno sreli u Teorami na Siciliji, neki su se šalili i da su oni tamo zapravo prisustvovali svom gej venčanju. Malo ko međutim, veruje da je ovo istina - a Makronove pristalice ovakve glasine objašnjavaju kao homofobične izmišljotine nastale zbog toga što ni kanadski ni francuski predsednik nisu preterano muževni.

Ništa nije izvesno i o Makronovim aferama se zasad samo nagađa, mada su afere njegovih saradnika uveliko poznate, a mnoge od njih i nekažnjene. Iako je, na primer nekadašnji njegov ministar Rišar Feran na kraju dao ostavku jer je dodelio javni ugovor kompaniji svoje nevenčane supruge, Gerald Darmanin, ministar unutrašnjih poslova, nije snosio nikakve posledice zbog optužbi za silovanje, i prisiljavanje na seksualne odnose u zamenu za posao i stan.

Šta bi tek bilo da im država nema "Zakon o moralnosti"?