Svet
"Nepokolebljivi branilac" pokazatelj straha od Rusije: Povećan broj trupa i "mobilisanje" civila
Prema rečima američkog generala, vežbe će početi sledeće nedelje i trajati do kraja maja, a ratne igre će sadržati "simulirani scenario novog sukoba sa bliskim protivnikom"
Tokom proteklih nedelju dana pojavila se vest da je Poljska počela sa raspoređivanjem trupa u blizini granice sa Belorusijom i Ukrajinom, a ubrzo se ispostavilo da je reč o finalnim pripremama za NATO vežbu - "Nepokolebljivi branilac 24" ("Steadfast defender 24").
U pitanju je jedna od najvećih vežbovnih aktivnosti NATO snaga od kraja Hladnog rata, koja će se pored Poljske, održati u Nemačkoj i Baltičkim zemljama sa ciljem uvežbavanja brzog razmeštanja trupa na "opasnim pravcima, radi sprečavanja napada sa istoka".
Pojedini zapadni mediji objavili su i da je scenario vežbi simulacija trećeg svetskog rata, koji će početi napadom neprijatelja pod nazivom "Okasus" na jednu od država članica Alijanse. Pored snaga NATO, učešće će uzeti i vojska Švedske, koja i dalje nije punopravni član.
Iznenadno povećanje snaga
Prema prvobitnom planu "Nepokolebljivi branilac 24" trebalo je da traje od februara do kraja marta i da uključi više oko 41.000 vojnika, više od 50 brodova i veliki broj borbenih aviona i helikoptera.
Međutim, 18. januara američki general i glavnokomandujući NATO snaga za Evropu, Kris Kavoli saopštio je da će na vežbama, ipak, učestvovati 90.000 vojnika, uz više od 50 vojnih brodova - od nosača aviona do razarača, 80 borbenih aviona, helikoptera i bespilotnih letelica, kao i oko 1.100 borbenih vozila, od čega 133 tenka i 533 borbena vozila pešadije. Vežbama velikih razmera biće obeleženo i 75 godina postojanja Alijanse.
Prema rečima američkog generala, vežbe će početi sledeće nedelje i trajati do kraja maja, a ratne igre će sadržati "simulirani scenario novog sukoba sa bliskim protivnikom". Iako glavnokomandujući NATO snaga u Evropi nije otvoreno rekao ko je taj "bliski protivnik", iz najvišeg dokumenta Alijanse, "Strateški koncept 2022" jasno je da se radi upravo o Rusiji.
Kako se navodi u ovom dokumentu:
"Ruska Federacija je najznačajnija direktna pretnja po bezbednost država članica i mir i stabilnost na Evroatlantskom prostoru".
Stoga nema sumnje da su najveće NATO vežbe od kraja hladnog rata, tj. vežbe "Refordžer" iz 1988. godine u kojoj je učestvovalo 125.000 ljudi, usmerene protiv Rusije.
To se naravno može zaključiti iz lokacija na kojima se održavaju, budući da se Poljska i Baltičke zemlje posmatraju kao "prve na udaru" u potencijalnom sukobu sa Moskvom, dok Nemačka služi kao čvorište za dopremanje opreme i pojačanja iz država sa periferije NATO.
Da li se NATO plaši Rusije?
Doslovno preko noći vežbe "Nepokolebljivi branilac 24" su se više nego udvostručile po broju angažovanih vojnika, iako nije poznato kako će države članice u kratkom roku rasporediti dodatne trupe. Neočekivani porast obima vežbi usmerenih protiv Moskve, sam po sebi govori da se Alijansa zaista plaši Rusije, pogotovo imajući u vidu sve gore stanje na frontu po ukrajinsku vojsku, što je primetio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Da je strah stvarno prisutan govore ne samo brojke već i neki drugi pokazatelji, poput izjave predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO, Roba Bauera da i civili moraju da se pripreme za eventualni sveobuhvatni rat sa Rusijom.
"Pored oružanih snaga i veliki broj civila mora biti mobilisan, a vlade (država članica) imaju zadatak da uspostave sisteme za upravljanje tim procesom", saopštio je Bauer, prenosi "Telegraf".
Osim civila, za "sveobuhvatni rat sa Rusijom", moraće da se pripreme i privatni proizvođači naoružanja i vojne opreme, koji prema ocenama visokih zvaničnika NATO-a "zaostaju u pripremama na unutrašnjem planu". Razlog zbog kog može doći do angažovanja privatnih kompanija za potrebe vojnoidnustrijskog kompleksa NATO zemalja je iscrpljenost zaliha iz rezervi i "zastarelih" sredstava, isporučenih Ukrajini.
NATO zemlje su do te mere iscrpile ratne rezerve da će biti potrebne godine da se one popune trenutnom stopom proizvodnje, a upravo se strateška rezerva pokazala kao ključ za prevagu u dugoročnom sukobu poput Specijalne vojne operacije.
Tako dok Rusija nakon gotovo dve godine borbi raspolaže ogromnom količinom tehnike i municije, EU nije u stanju da isporuči dovoljnu količinu artiljerijskih granata, Nemci i dalje ne šalju "tauruse", dok ukrajinski piloti još čekaju na isporuku F-16 iz Danske i Holandije. Rusija je pored uključivanja sredstava iz rezervi, znatno intenzivirala stopu proizvodnje novih i sistema modifikovanih na osnovu iskustava sa bojnog polja, što je još jedan od uzroka straha u redovima Alijanse.
Delimičan razlog zabrinutosti je i manjak usaglašenosti o pitanju slanja pomoći Kijevu, budući da su i američki i evropski paket pod znakom pitanja. Ovo je ozbiljan pokazatelj da u slučaju sukoba sa Rusijom, Alijansa možda i ne bi bila toliko jedinstvena kao što se mislilo.
Na kraju, oficiri NATO snaga svesni su da ruska vojska sada raspolaže nečim što njihovim trupama odavno fali. U pitanju je iskustvo iz oružanog sukoba, u kom glavni protivnik nisu talibani, Islamska država i druge militantne i terorističke formacije, već konvencionalna vojska sa podrškom čitavog bloka zemalja, kog čine i neke od najrazvijenijih na svetu.
