Zelenski i duga istorija gušenja slobode medija i političkih neistomišljenika

Vladimir Zelenski je protekih osam meseci postao nešto poput zapadnog narodnog heroja. Podržava ga i neokonzervativna desnica i veliki deo levice.

Ali, piše "Zirohedž", u sukobu je lako navijati za slabije i teško je probiti populistički žar razumnim kritikama. Preko nemoralnog ponašanja se prelazi jer hitnost "pobede" ima prednost.

Iako nije nerazumno podvesti vanredno stanje i dezintegraciju rivalskih političkih partija pod žrtve ratnog stanja, korišćenje državne moći za gušenje svih koji ne misle isto, nije ništa novo za Zelenskog, prenosi portal.

Mnogo pre ruske specijalne vojne operacije, mnoge međunarodne grupe za ljudska prava su upozoravale na zloupotrebe slobode govora, štampe i udruživanja u Ukrajini koje je često sprovodio uglavnom Zelenski.

Predizborno obećanje Zelenskog

U aprilu 2019. godine, bivši komičar Zelenski pobedio je tadašnjeg predsednika Petra Porošenka nakon što je obećao, kako je preneo Bi-Bi-Si, da će "mir u istočnoj Ukrajini biti njegov glavni prioritet". Istočna Ukrajina sa 13.000 mrtvih je bila primarno pitanje u kampanji obojice političara.

Birači su jasno dali do znanja da im je muka od rata. Obećanjem da će organizovati mirne referendume na istoku Ukrajine, Zelenski je pobedio, osvojivši čak 89 i 87 odsto glasova u Lugansku i Donjecku, koji zajedno čine sporni region Donbasa.

Obećani mir je prošao kao i većina obećanja iz kampanje. Nijedan referendum nije održan, a dve strane su se međusobno optuživale za kršenje primirja što je na kraju kulminiralo specijalnom vojnom operacijom.

Na Krimu je Zelenski još više odstupio od svog predizbornog imidža kada je u martu 2021. zvanično objavio svoj plan da "deokupira" Krim koji kontroliše Rusija, ostavljajući otvorenom mogućnost upotrebe "vojnih" mera. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je ove poteze Zelenskog "pretnjom agresijom".

Eskalacija sukoba u Donbasu i izgledi za vojnu akciju na Krimu bili su u direktnom i žestokom sukobu sa predizbornim obećanjem Zelenskog iz 2019. godine - da će raditi na pronalaženju mirnog rešenja tenzija između Rusije i Ukrajine. Ovi neprijateljski potezi doveli su do toga da su lokalni mediji kritikovali i podsmevali se Zelenskom.

"Oni (administracija Zelenskog) veruju da je moguće silom vratiti Donjeck i Lugansk Ukrajini", glasio je naslov ukrajinskog "Njuzuana". "U to bi mogla da poveruje samo uskogruda osoba sklona samoubistvu."

Pokazalo se da tolerancija nije jača strana Zelenskog.

Cenzura pod Zelenskim

Zelenski je 3. februara 2021. zaobišao parlament da bi sankcionisao tri TV stanice za koje se verovalo da su povezane sa Viktorom Medvedčukom, liderom stranke Opozicioni blok i uredno izabranim članom parlamenta, uključujući i "Njuzuan".

Osmelivši se dalje, ukrajinski predsednik je sankcionisao avio-kompaniju koju je koristio Medvedčuk i izvršio pritisak na američke kompanije poput "Jutjuba" i "Fejsbuka" da deaktiviraju naloge kompanija povezanih sa Medvedčukom, što su na kraju i uradile.

Iako su delimično opravdani Medvedčukovim navodnim vezama sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ovi postupci su ipak naišli na široku osudu međunarodnih, evropskih i ukrajinskih nevladinih organizacija za ljudska prava, prenosi portal.

Zagovornici slobodne štampe poput Međunarodne i Evropske federacije novinara (IFJ i EFJ), koji zajedno predstavljaju stotine hiljada novinara u 140 zemalja, zajednički su osudili dekret, nazvavši ga "vansudskom i politički motivisanom zabranom i očiglednim napadom na slobodu štampe koja se mora hitno poništiti."

Posmatračka misija Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ukrajini saopštila je da odluku nije doneo nepristrasan autoritet i da joj nedostaje odgovarajuće opravdanje i proporcija.

Nacionalna unija novinara Ukrajine (NUJU), grupa koja je u više navrata osudila Rusiju zbog vojne operacije, otvoreno je kritikovala sankcije iz 2021. godine.

Medvedčuk, koji je još uvek bio član parlamenta, pomogao je u stvaranju nove medijske organizacije pod nazivom "First independent". Zelenski je raspustio medijsku kući nekoliko meseci kasnije što je ukrajinsko izdanje "Kijev post" nazvalo "medijskim razbucavanjem".

Veliki nemar ukrajinskih organa za sprovođenje zakona takođe je postao centralno pitanje na međunarodnom nivou, o čemu su čak raspravljale i američke obaveštajne agencije.

Izveštaj američkog Stejt departmenta o kršenju ljudskih prava u Ukrajini iz 2021. navodi da su "grupe za ljudska prava i novinari krivili ono što su videli kao neaktivnost vlade u rešavanju zločina za pojavu kulture nekažnjivosti."

"Vladini organi su ponekad učestvovali i odobravali napade na novinare", navodi se u izveštaju i dodaje da je "vlada gonila novinare kao odmazdu za njihov rad".

Udvostručenje cenzure

Ignorišući međunarodnu reakciju, Zelenski je 20. avgusta 2021. uveo široke sankcije protiv raznih izdavača digitalnih medija, još jednom bez učešća parlamenta.

Portal "Strana", jedan od najvećih ukrajinskih medija u to vreme sa 24 miliona poseta mesečno, bio je primarna meta sankcija. Nakon što je njegov primarni url blokiran, prebacili su se na drugi domen koji je još uvek zabranjen u Ukrajini, a broj čitalaca je drastično pao.

Organizacije za ljudska prava ponovo su smatrale da je opravdanje "proruskih" veza neubedljivo. Novinarska udruženja IFJ, EFJ i NUJU, ponovo su izdala zajedničko saopštenje, osuđujući odluku Zelenskog kao "pretnju slobodi štampe i medijskom pluralizmu u zemlji".

"Fridom haus", američka prodemokratska organizacija pozvala je predsednika Džozefa Bajdena da zauzme jači stav protiv akcija Zelenskog. "Predsednik Zelenski nastavlja da koristi izvršnu vlast, bez sudske revizije, da sankcioniše medijske kuće, tehnološke platforme, novinare i veb stranice pod izgovorom borbe protiv dezinformacija", navela je grupa u otvorenom pismu predsedniku SAD.

Možda je najzanimljivija meta sankcija iz avgusta 2021. bio Anatolij Šarij, novinar i bloger rođen u Kijevu sa odanim ukrajinskim obožavaocima, koji je osnovao političku partiju 2019.

"Partija Šarija" je dobila skoro 10 odsto glasova u nekim mestima tokom izbora u Ukrajini 2020. godine, sa nekoliko kandidata koji su dobili funkcije na gradskom i regionalnom nivou. Šarij je bio primoran da pobegne od progona vlade Viktora Janukoviča, naklonjene Putinu.

Šarij je osudio rusku specijalnu vojnu operaciju, a organizacija povezana sa UN, "Slobodna savest", ispitala je sankcije koje je Šariju uveo Zelenski i zaključila da ukrajinske "vlasti pogrešno prikazuju Šarija kao novinara koji je proruski".

Prošle godine na konferenciji za novinare u Briselu, Šarij je rekao da je njegov "stav kao ukrajinskog građanina da je Krim deo Ukrajine" ali je dodao da se ne slaže sa pristupom Zelenskog sukobu.

Kao odgovor na to što su ga predstavili kao simpatizera Rusije, Šarij je rekao: "Ukrajinska vlada opušteno koristi takve etikete protiv svakoga ko izražava bilo kakvu kritiku... Imam pravo da kritikujem korupciju predsednika i vlade."

Partija Šarija bila je među nekoliko političkih partija koje su raspuštene predsedničkim dekretom na početku sukoba, a tu odluku je kasnije potvrdio ukrajinski Vrhovni sud bez mogućnosti dalje žalbe.

U decembru 2021, Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava oštro je osudio "rezultate" Zelenskog u vezi sa "osnovnim slobodama".

"Osnovne slobode u Ukrajini su ugušene", navodi se u tekstu UN-a i dodaje da je Savet "dokumentovao 29 incidenata usmerenih na novinare, medijske profesionalce, blogere i pojedince koji su kritikovali vladu 'ili mejnstrim narative', između novembra 2019. i oktobra 2021."

Šta Ukrajinci misle?

Lokalnu perspektivu o odnosima Zelenskog i medija pruža ukrajinski medij koji je sada poznat mnogim zapadnjacima, "Kijev indipendent" koji o sukobu piše na engleskom.

Pošto su ranije ove godine bili slavljeni u "Forbsu" zbog svojih izveštaja o situaciji na frontu i poziva Zapadu da uvede sankcije Rusiji, "Kijev indipendent" bi se teško mogao prikazati kao prorusko glasilo, piše "Zirohedž".

Pre specijalne vojne operacije, u januaru ove godine, "Kijev indipendent" je objavio članak pod naslovom "Kako administracija Zelenskog radi na ukidanju slobode medija u Ukrajini", u kojem su dokumentovali više od 10 nedavnih povreda nezavisnosti medija.

"U protekla četiri meseca došlo je do naleta pokušaja da se kontrolišu mediji", izvestio je kijevski "Indipendent", ističući obrazac ponašanja vlade koji karakterišu "pretnje krivičnim gonjenjem medijskih kuća i novinara".

Sumirajući Zelenskog u jednoj rečenici, autor je napisao: "Umesto da poboljša svoj dijalog sa štampom, vlada Zelenskog odlučila je da krene direktnijim putem: da ohrabri  pristalice i uguši kritičare."

Portal "Zirohedž" zaključuje da bi američki zvaničnici i birači trebalo da razmotre oštar kontrast između Zelenskog prikazanog u zapadnim medijima i Zelenskog kako ga vide njegovi građani kada procenjuju da li je podrška njegovim propalim planovima za Krim i Donbas vredna potencijalne nuklearne konfrontacije sa Rusijom.