Tenzije i na Afričkom Rogu: Egipat stao uz Somaliju

Egipat neće dozvoliti bilo kakvo ugrožavanje Somalije ili njene bezbednosti, rekao je predsednik Egipta Abdel Fatah al-Sisi nakon što je Etiopija najavila da će razmotriti priznavanje nezavisnosti teritorije koju Mogadiš, ali i međunarodna zajednica smatraju somalijskom teritorijom.

Pokušaj da neko "skoči na komad zemlje" i pokuša da ga kontroliše, nešto je na šta niko neće pristati, rekao je Sisi na konferenciji za novinare sa predsednikom Somalije Hasanom Šeikom Mohamudom u Kairu.

Etiopija i međunarodno nepriznati Somalilend, koji je nezavisnost od Somalije proglasio još 1991. godine, nedavno su potpisali sporazum po kome bi ova oblast na Rogu Afrike svoju obalu Crvenog mora iznajmila Adis Abebi, a zauzvrat dobila udeo u "Etiopija erlajnsu".

Najveći problem je u tome što je predsednik Somalilenda Muse Bihi Abdi rekao da ovaj dokument uključuje i deo u kome se navodi da će Etiopija priznati ovu teritoriju kao nezavisnu državu – a tako nešto nijedna druga zemlja nije učinila u poslednjih 30 godina, odnosno od kako je bivši britanski protektorat obnarodovao da se više ne smatra delom Somalije.

Dan nakon što je Memorandum o razumevanju potpisan, Somalija ga je opisala kao čin "agresije" koji je "prepreka miru i stabilnosti". Takođe je opozvala svog ambasadora iz Adis Abebe, a onda je i ambasador Etiopije u Somaliji napustio Mogadiš.

"Mi ćemo braniti našu zemlju, branićemo je svim potrebnim sredstvima i tražiti podršku bilo kog saveznika koji je spreman da nam pomogne", rekao je predsednik Hasan Šeik Mohamud, koji je pozvavši omladinu da se "sprema za odbranu naše zemlje", Etiopiju proglasio za "neprijatelja" države.

Etiopija i Somalija imaju, inače, dugu istoriju rivalstva, a 1977. i 1978. godine, vodile su razorni rat.

Somaliland je bio britanska kolonija do 1960. godine. Teritorija je imala i svega pet dana nezavisnosti pre nego što se dobrovoljno ujedinio sa bivšom italijanskom kolonijom Somalijom. 

Bez priznanja, Somalilend se bori da privuče investicije i odsečen je od međunarodnih finansija, koje se uglavnom kanališu preko Mogadiša. U intervjuu za "Obzerver", ministar spoljnih poslova Somalilenda, Esa Kejd, rekao je da će sporazum o luci sa Etiopijom "legitimisati naše samoopredeljenje" i da bi mogao da izazove "domino efekat" da druge zemlje priznaju teritoriju.

Etiopija je bez izlaza na more ostala nakon što je Eritreja proglasila nezavisnost i zauzela etiopsku obalu Crvenog mora. Sadašnji premijer Abij Ahmed Ali pokušava da pristup moru vrati.

"Etiopija je ostrvo okruženo vodom, ali je zemlja koja je žedna. Crveno more i Nil će odrediti sudbinu Etiopije. Oni su međusobno povezani sa Etiopijom i biće osnove koje će ili dovesti do razvoja Etiopije ili dovesti do njenog propadanja",  rekao je Abij Ahmed Ali.

Uz Egipat, oglasili su se i Afrička unija, Katar, Turska i Sjedinjene Države koji su Etiopiju pozvali da poštuje suverenitet Mogadiša.