UN o ljudskim pravima u Kini: Izrael i EU brinu zbog položaja muslimana; Kako se izjasnila Srbija

Jučerašnja rasprava u Ujedinjenim nacijama o stanju ljudskih prava u Kini otelovila je aktuelni raskol u globalnoj geopolitici, piše "Saut Čajna morning post".

Dok su predstavnici Zapadnih zemalja kritikovali ono što smatraju "ozbiljnim kršenjem ljudskih prava" u Sinđanu i Tibetu, ali i pozvali Peking da ukine zakon o državnoj bezbednosti koji se odnosi na Hong Kong, dok su mnogi predstavnici zemalja Globalnog juga pohvalili dugogodišnje napore Pekinga u borbi sa siromaštvom.

"Sa žaljenjem konstatujemo da je nekoliko zemalja grubo optužilo i ocrnilo Kinu ne na osnovu činjenica, već ideoloških pristrasnosti i neosnovanih glasina i laži, rekao je Čen Sju, izaslanik Pekinga pri UN nakon posle revizije koja je trajala više od tri sati.

SAD su osudile "tekući genocid i zločine protiv čovečnosti u Sinđanu", dok je Velika Britanija pozvala Peking da "prestane sa gonjenjem" u vezi sa zakonom o nacionalnoj bezbednosti.

"Odražavajući dotične geopolitičke podele, Izrael je osudio Kinu zbog tretmana muslimana u Sinđanu, dok palestinski izaslanik, zajedno sa drugim većinskim muslimanskim zemljama na Bliskom istoku, nije", navodi kineski medij.

Dolkun Isa, predsednik grupe za ljudska prava Svetskog kongresa Ujgura, rekao je da je "sramotno videti da muslimanske zemlje aplaudiraju Kini za njene napore u razvoju bez pominjanja verskog i kulturnog progona Ujgura".

Ujedinjeni front EU protiv Kine pokvarila je jedino Mađarska, čiji je predstavnik napomenuo da reviziju ljudskih prava ne treba instrumentalizovati u druge svrhe, napomenuvši da je Budimpešta zadovoljna što je Peking od poslednje revizije ratifikovao ili pristao na nekoliko instrumenata za zaštitu ljudskih prava.

Rusija je pohvalila "impresivan napredak Kine u oblasti društveno-ekonomskog razvoja", koji joj pomaže da "efikasno štiti ljudska prava", pozvavši Peking da "dosledno poboljšava razumevanje i kapacitet građana za korišćenje standardnog i govornog i pisanog kineskog jezika" u regionu.

Uprkos bliskim vezama sa SAD i EU, Ukrajina je bila odmerenija, pohvalivši Kinu za posvećenost promovisanju "univerzalnih vrednosti čovečanstva", savetujući Peking da "osnaži demokratiju".

Srbija je pohvalila Kinu za posvećenost procesu revizije, ali i napore Pekinga u borbi protiv siromaštva i uspostavljanju održivog razvoja. Srbija je pohvalila i posvećenost Kine u suzbijanju prisiljenog rada i diskriminacije protiv žena, i ohrabrila Peking da nastavi sa pružanjem zdravstvenih usluga sezonskim radnicima kao i sa svojom efikasnom borbom protiv trgovine ljudima. 

Sile u nastajanju takođe su zauzele odmereni stav u svom izlaganju. Indija je napomenula da je primetila napredak Kine od poslednje revizije i pozvala Peking da nastavi sa pomaganjem zemalja u razvoju, dok je Indonezija pozvala Kinu da "osnaži odbranu slobode veroispovesti za sve ljude".

Svaka članica UN podvrgava se reviziji stanja ljudskih prava svakih pet godina, a koja se sprovodi pod pokroviteljstvom Saveta UN za ljudska prava. Poslednja revizija Kine odvila se 2018. godine, nakon čega je navodno kršenje ljudskih prava od strane Pekinga preplavilo zapadne medije.