Mračne slutnje: Zašto evropski vojni lideri pominju nove ratove?

Evropski ministri odbrane i oružane snage evropskih država zabrinuti su jer političari i vojni lideri veruju da bi "NATO skeptik" Donald Tramp mogao da bude izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, i da Rusija "neće biti isterana ili poražena u Ukrajini", piše "Gardijan".

Tako od evropskih zvaničnika ovih dana često možemo čuti poruku da bi Evropa mogla da se nađe u sukobu sa Rusijom.

U isto vreme, tenzije na Bliskom istoku nastavljaju da rastu. Izrael svakodnevno napada Pojas Gaze, neprijateljstva sa iranskim Hezbolahom u Libanu se povećavaju, a Amerika i Velika Britanija bombarduju položaje jemenskih Huta kako bi zaustavili napade na brodove u Crvenom moru.

Predsednik Vojnog komiteta NATO-a Rob Bauer izjavio je da "postoji realna opasnost od toga da Rusija napadne i neku članicu Alijanse".

"Zbog toga je važno da ne pobede u ovom ratu i da mi zaustavimo tu ambiciju. Moramo se pripremiti za samoodbranu. Ukoliko ste spremni za rat, šanse da sačuvate mir su mnogo veće nego ukoliko to ne uradite. Ne kažem da će se to desiti sutra, ali se moramo bolje pripremiti za rat sa Rusijom", rekao je Bauer u intervjuu za RTCG.

Slične poruke stižu i iz Velike Britanije, pa je tako ministar odbran ove države Grant Šaps nedavno poručio da se svet nalazi u "predratnoj fazi", i da je u narednih pet godina moguće da u ključnim oblastima izbiju sukobi sa velikim silama u usponu. 

"Era dividende mira je završena. Za pet godina mogli bismo da to vidimo na više mesta, koja uključuju Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju", kazao je britanski ministar.

Prošle nedelje, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da je ruski napad na vojnu alijansu NATO "moguć" za "pet do osam godina", i da se "Evropa suočava sa situacijom vojne pretnje koja nije postojala 30 godina".

Slične izjave u prethodnih mesec dana davali su i norveški i švedski zvaničnici.

"Gardijan" navodi da sukob u Ukrajini iscrpljuje zalihe municije zapadnih država, ali i da je sve izglednije da američki Kongres neće glasati za novi paket vojne pomoći Ukrajini od 61 milijardi dolara.

Podsetimo, nekoliko republikanaca u Predstavničkom domu i Senatu nedavno se izjasnilo protiv daljeg pružanja finansijske pomoći Ukrajini. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson je izjavio da uslovljava pružanje dalje pomoći Ukrajini pooštravanjem kontrole nad južnom granicom SAD, što je podržao i lider manjine u Senatu Mič Mekonel.

Ukrajina je do sada od Zapada dobila zapanjujuće količine novca i naoružanja, među kojima su nemački tenkovi "leopard 2", britanski "čelindžer 2" i američka borbena vozila "bredli". Međutim, naoružanje zapadnih zemalja koje je dostavljeno Kijevu nije uspelo da probije ruske linije odbrane, ističe "Gardijan".

Ako bi dodatna vojna pomoć iz Amerike bila zaustavljena, Evropa bi morala da se bori kako bi nadoknadila taj jaz. "Gardijan" napominje da stručnjaci strahuju da bi, bez pomoći SAD, "Rusija mogla postepeno da preokrene situaciju".