Vesli Klark o američkom napadu na Bliskom istoku: Nismo baš odvratili Iran, uzvratiće nam

Napadi koje su SAD izvele na proiranske militantne grupe u Iraku i Siriji nisu "zaista odvratili Iran", a Bajdenova administracija ih je "telegrafski" upozorila uoči napada kako bi se "smanjile preterane žrtve", rekao je za Si-En-En bivši komandant NATO-a u Evropi i glavni komandant agresije na SRJ 1999. godine, američki general u penziji Vesli Klark.

"Iranci će se vratiti i učiniti nešto. Pretpostavljam da će proći nekoliko dana, nekoliko nedelja pre nego što regrupišu snage. A onda, u zavisnosti od toga šta se dešava u Gazi, oni će se vratiti. Dakle, nismo zaista sprečili neprijateljstvo Irana prema Sjedinjenim Državama", rekao je on komentarišući napade na Si-En-Enu. 

"Zauzeli smo blaži pristup ovome, a pokazali smo moć SAD. Ipak, možete biti sigurni da se na terorističkim veb stranicama i u njihovoj prepisci na neki način smeju: 'dali su nam mnogo upozorenja i izvukli smo sve ljude i neke od bombi su promašene i bla, bla, bla'. To je vrsta bahatosti koju očekujete od nekih od ovih ljudi. Ono što ćemo da uradimo je da prikupimo čvrste obaveštajne podatke i da vidimo da li moramo da se vratimo i ponovo udarimo", dodao je Klark. 

Ostaje nejasno da li je čovek koji je pre 25 godina predvodio agresiju NATO i bombardovanje srpskih ciljeva pod stare dane iznenada doživeo prosvetljenje i otkrio svoju humanu stranu, ali je saopštio da su SAD verovatno slale upozorenja kako bi smanjile gubitke druge strane, koji bi nakon dojave o predstojećem napadu mogle da isele civile i porodice, ali ne bi mogle da ponesu opremu i oružje. 

Američki mediji su, sa druge strane, sugerisali da je posredi prvenstveno bio strah od iranske odmazde.

Bajdenova administracija se suočila sa skoro nemogućim zadatkom, piše Si-En-En.

Amerika je "morala da udari dovoljno snažno, ali i da obezbedi da protivnik može da primi, a da ne uzvrati udarac. SAD su 'telegrafisale'svoj odgovor više od pet dana, a visoki američki zvaničnici su informisali o njegovoj prirodi, ozbiljnosti, pa čak i nagovestili svoje mete", saopštio je američki portal.

Jedan od glavnih urednika Si-En-Ena Nik Paton Volš, podsetio je da kada je Trampova administracija ubila šefa Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija ipak nije bilo velikih posledica kojih su se mnogi pribojavali. 

"Ovaj odgovor je, u izvesnoj meri, manji od toga, svakako, ali on je izveden u sasvim drugačijem svetu u kom besni sukob Izrael-Gaza, i mesecima postoje strahovi da bi požar mogao da se proširi u celom regionu", rekao je Volš. 

Podsećamo, američka vojska pokrenula je u petak vazdušne napade na Irak i Siriju, a pogođeno je više od 85 ciljeva povezanih sa Iranskom revolucionarnom gardom i milicijama koje ona podržava, kao odmazda za napad dronom prošlog vikenda na severoistoku Jordana kada su poginula tri američka vojnika.

Američka vojska je napadnuta najmanje 100 puta u Iraku i Siriji od početka rata između Izraela i Hamasa 7. oktobra.