Svet
Da li će (i kako) Nemačka ispuniti svoje velike vojne ambicije?
Berlin je usvojio tvrđi pristup nacionalnoj bezbednosti, ali raste zabrinutost oko toga kako će obezbediti neophodna sredstva
Vojna baza Holzdorf nekada je bila ponos komunističke Istočne Nemačke, strateški oslonac za zemlje Varšavskog pakta koje su se suprotstavljale NATO-u. Sada bi trebalo da postane jedan od najvećih bedema Zapada protiv Rusije.
"Više od 500 miliona evra biće potrošeno na novu infrastrukturu ovde - hangare, radionice i nove oblasti letačkih operacija", rekao je "Fajnenšel tajmsu" pukovnik Kristijan Gunt, nemački oficir zadužen za plan proširenja baze u koju bi uskoro trebalo da stigne 60 novih helikoptera "činuk" da zamene stare "sikorski CH-53", kao i izraelski PVO sistemi "erou" sposobni da obaraju interkontinentalne balističke rakete pre nego što uđu u Zemljinu atmosferu.
Novi helikopteri i PVO sistemi se plaćaju iz novog Bundesverovog fonda od 100 milijardi evra koji je postao središnji deo novog, tvrđeg pristupa Berlina nacionalnoj bezbednosti.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini podstakla je Nemačku da odluči da postane najjača vojna sila u Evropi, sa izdvajanjem od dva procenta BDP za odbranu - NATO cilj na koji se obavezala još 2014. ali do ove godine nije ispunila.
Nemačka će ove godine potrošiti skoro 72 milijarde evra na odbranu, više nego što je ikada uradila u istoriji Bundesvera. Iz redovnog budžeta biće oko 52 milijarde evra, a iz investicionog fonda 19,8 milijardi evra.
Ali raste zabrinutost šta će se dogoditi posle 2027. godine, kada fond presuši. Stručnjaci veruju da će zemlja tada morati da izdvoji dodatnih 25 do 30 milijardi evra iz opšteg budžeta kako bi ispunila cilj od dva odsto - što je ogromna suma koja bi mogla da natera Berlin da naglo smanji socijalnu potrošnju.
"Potrebna nam je šira diskusija o tome odakle će doći dodatnih 30 milijardi evra", kaže Kristof Hojzgen, dugogodišnji savetnik za spoljnu politiku bivše kancelarke Angele Merkel, a sada šef Minhenske bezbednosne konferencije počinje ove nedelje.
"Biće nam potrebna velika debata o resursima i načinu na koji se oni dodeljuju. A moj utisak je da se vlada plaši ove rasprave i da je samo odlaže", dodao je on.
Zvanično i u javnosti, kabinet Olafa Šolca tvrdi da je cilj od dva procenta ostvariv, naročito posle poziva predsedničkog kandidata Donalda Trampa Rusiji da napadne članice NATO-a koje ne izmiruju svoje obaveze prema Alijansi. Privatno, niko ne zna kako ostvariti taj cilj, naročito ako se ima u vidu kriza u koju je zapala najveća ekonomija Evrope.
"Da li ćemo morati da smanjimo budžet za socijalnu pomoć? Ukinemo kočnicu duga? Podignemo poreze?", upitao je (privatno) jedan ministar. "Odlažemo odluku - ali nešto ćemo morati da žrtvujemo. Računa jednostavno nema".
Vojni zvaničnici godinama upozoravaju da su svi kapaciteti Bundesvera iscrpljeni. Po završetku Hladnog rata, nemačka vojska je od najjače u Evropi postala "siroče" koje niko ne želi i koja je lošije opremljena sada nego pre početka SVO. Nemačka je Kijevu dala svoje najbolje oružje i opremu i još nije jasno kako će i kada zalihe ponovo biti popunjene.
Međutim, potencijalno veći problem je pitanje dugoročnog finansiranja. "Počinjemo mnoge projekte nabavke koji neće biti završeni do trenutka kada se potroši 100 milijardi evra", kaže Johan Vadepul, portparol CDU za odbranu i spoljnu politiku. "Platićemo deo borbenih aviona F-35, deo borbenih vozila pešadije, deo novih brodova, ali ne sve. Zato finansiranje mora da se nastavi".
Nedostatak jasnoće u pogledu finansiranja je veliki nedostatak za proizvođače oružja, koji nerado ulažu u nove proizvodne kapacitete bez garancije budućih porudžbina. "Industrija mora da zna da ima kupce – recimo petogodišnji ili desetogodišnji plan sa zagarantovanim otkupom", kaže Mari-Agnes Strak-Cimerman, predsednica odbora za odbranu Bundestaga.
Tu je i problem u vezi sa jednim od najambicioznijih planova Nemačke - stacioniranjem brigade od 5.000 ljudi u Litvaniji, što će biti prva stalna strana rotcija te zemlje od Drugog svetskog rata.
Stručnjaci kažu da još nije jasno kako će se brigada formirati. Potencijalni regruti još nemaju pojma gde će njihove porodice biti smeštene, gde će njihova deca ići u školu ili gde njihovi partneri moći da rade.
"Ne možete da ispunite svoje obećanje o slanju operativne oklopne brigade u Litvaniju bez dodatnog osoblja i materijala", rekao je Markus Grubel, poslanik CDU, ministru odbrane Borisu Pistorijusu. "Brigada za sada nema dovoljno novca".
To je zapravo suština jednog od najvećih izaova Pistorijusa i Bundesvera - manjak osoblja. Nemačko ministarstvo odbrane planira da poveća vojsku sa 183.000 aktivnih vojnika na 203.000 do 2031. Ali to će biti ogroman zadatak, posebno imajući u vidu starenje nemačkog stanovništva i sve veći nedostatak kvalifikovanih radnika.
Čak i sada, svake godine mora da se popuni 20.000 slobodnih mesta pošto profesionalni vojnici i dobrovoljci napuštaju službu ili se penzionišu. A zahtevi za osobljem samo će rasti.
