Počinje Minhenska bezbednosna konferencija, učestvuje i predsednik Vučić

U Minhenu danas počinje 60. Minhenska bezbednosna konferencija, vodeći svetski forum za debatu o međunarodnoj bezbednosnoj politici, a među učesnicima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tokom tri dana konferencije u hotelu "Bajerišer Hof", učesnici će razgovarati o najvećim izazovima spoljne i bezbednosne politike, a cilj skupa je izgradnja poverenja, kako bi se doprinelo mirnom rešavanju sukoba, održavanjem kontinuiranog i neformalnog dijaloga unutar međunarodne zajednice.

Tradicionalno u februaru, konferencija okuplja šefove država, vlada, ministara, vodeće ličnosti međunarodnih i nevladinih organizacija, predstavnike industrije, medija, akademske zajednice i civilnog društva koji učestvuju u različitim debatama.

Putin: Rusija ne želi sukob sa NATO zemljama, to je potpuna glupost

Ove godine okupiće se više od 450 učesnika, a konferenciji prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se već sastao sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Dejvidom Kameronom, američki državni sekretar Entoni Blinken i potpredsednica SAD Kamala Haris, šef kineske diplomatije Vang Ji, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i drugi.

Predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije Kristof Hojzgen naveo je u izveštaju da svet u 2024. godini karakteriše "nazadovanje globalne politike zbog sve većih geopolitičkih napetosti i ekonomske neizvesnosti" zbog čega gube svi.

Ruski predsednik Vladimir Putin izašao je 2007. na scenu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji i održao proročki govor u kom je kritikovao unipolarnost sveta.

"To je svet sa jednim gospodarom, jednim suverenom, što je opasno i za sve ostale i za samog suverena, jer ga razara iznutra", rekao je aludirajući na SAD i dodao da je takav poredak "i neprihvatljiv, i nemoguć".

Putin je tada upozorio da širenje NATO-a na istok nameće "nove linije podele i zidove". Sada, 17 godina kasnije, Zapad se ponovo suočio sa Putinom. Uprkos svim ozbiljnim govorancijama američkih i evropskih lidera o jedinstvu pred Moskvom i podršci Ukrajini koliko god je potrebno, mnogi kreatori politike koji će se okupiti u Mihnenu tiho strahuju da se Alijansa klima kako Ukrajina sve više propada, piše "Forin polisi".

Druga glavna tema o kojoj će svi pričati su izbori u SAD. Američki saveznici u Evropi uznemireni su perspektivom revanša između sadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa, naročito u svetlu Trampovih najnovijih opaski o NATO-u, ali i činjenice da ankete pokazuju da vodi u odnosu na svog demokratskog rivala.

Tramp novom izjavom opet naljutio Belu kuću: Ko ne plaća za NATO, neka ga napadne Rusija

Zatim, tu je pitanje glavnog zakona o finansiranju nacionalne bezbednosti SAD koji uključuje vojnu pomoć Ukrajini i koji je mesecima zaglavljen u Kongresu. Usvajanje zakona smatra se važnim testom da li Sjedinjene Države zaista mogu da ispune svoje obaveze prema saveznicima i Ukrajini.

Jedna od tema biće i pitanje Kine. Evropa se još bori sa tim da li da tretira Kinu kao ekonomskog partnera ili kao dugoročnu geopolitičku pretnju i pomno prati kako Vašington upravlja vezama sa Pekingom. Evropski zvaničnici su oprezni da ne budu upleteni u "hladni rat 2.0". Do sada je Bajdenov tim radio na suzbijanju tenzija sa Pekingom, na olakšanje mnogih Evropljana, ali nije jasno koliko će to trajati.

Tu je i strah od sukoba na Indopacifiku, preciznije oko Tajvana i jačanja takozvanog "azijskog NATO-a".

A ako to nije bilo dovoljno, tu je i kriza na Bliskom istoku. Već su vidljivi znaci da se Evropa odvaja od SAD u pogledu njihovog pristupa sukobu i nepokolebljive podrške Izraelu čime se, navodi "Forin polisi", dodaje novi nivo stresa na američko-evropske odnose.

Minhenska bezbednosna konferencija trajaće do nedelje, 18.februara.