Svet

Američki obaveštajac otkriva: CIA guši slobodu govora na internetu nakon Krima i Donbasa

Mogućnost praćenja i korišćenja slobode govora na internetu upotrebljavala se kao način da se zaobiđe vladina kontrola medija na mestima kao što su Centralna Azija ili drugi delovi sveta, ali nakon odvajanja Krima i Donbasa, Amerikanci su potpuno promenili taj koncept, kaže bivši službenik Stejt departmenta
Američki obaveštajac otkriva: CIA guši slobodu govora na internetu nakon Krima i Donbasawww.globallookpress.com © © Stefan Boness/Ipon

Od pojave interneta, američke obaveštajne agencije koriste slobodu govora za organizovanje protesta i državnih udara u drugim zemljama, potvrđuje bivši službenik Stejt departmenta Majk Benc u intervjuu Takeru Karlsonu.

Sve se promenilo 2014. godine, kada je američka tehnologija dovela do suprotnog efekta na Krimu i u Donbasu. Tada je odlučeno da se prekine sloboda govora na internetu, navodi ovaj ekspert.

Izvršni direktor Fondacije za slobodu interneta Benc kaže da je mogućnost praćenja i korišćenja slobode govora na internetu upotrebljavana kao način da se zaobiđe vladina kontrola medija na mestima kao što su Centralna Azija ili drugi delovi sveta. Sve tehnologije za slobodu govora na internetu prvobitno su kreirale američke obaveštajne službe, dodaje ovaj stručnjak.

"VPN-ovi, virtuelne privatne mreže za sakrivanje vaše aj-pi adrese, Tor, darknet i na kraju čet-rumovi sa šifrovanim porukama: sve ovo je prvobitno stvoreno kao DARPA projekti ili kao zajednički projekti CIA-NSA za pomoć grupama koje podržavaju obaveštajne agencije, da svrgnu vlade koje su stvarale probleme u administraciji Klintonove, Buša ili Obame. I ovaj plan je radio kao magija od otprilike 1991. do 2014. godine, kada je došlo do preokreta u konceptu slobode govora na internetu i njegovoj korisnosti", navodi Benc.

On dodaje da je upečatljiv primer ove vrste slobode govora na internetu bilo "arapsko proleće" 2011-2012, kada su sve vlade koje su se protivile Obaminoj administraciji, u Egiptu i Tunisu, svrgnute jedna za drugom kao rezultat revolucija koje su započele na Fejsbuku i Tviteru.

I Stejt department je veoma blisko sarađivao sa kompanijama vlasnicima društvenih mreža. Podseća se na čuveni telefonski poziv Džareda Koena iz "Gugla" upućen kolegama u "Tviteru" sa molbom da ne rade rutinsko održavanje kako bi određena opoziciona grupa u Iranu mogla da koristi Tviter za pobedu na izborima.

Dakle, sloboda govora je prvobitno bila instrument državne kontrole službi bezbednosti, ističe Benc. On, međutim, kaže da se 2014. godine, nakon državnog udara u Ukrajini, dogodio neočekivani kontra-puč kada su se Krim i Donbas odvojili.

Oni su se odvojili uz vojnu podršku, dodaje on, za šta je NATO tada bio potpuno nespreman.

"Imali su poslednju očajničku šansu, a to je bilo glasanje za pripajanje Krima Rusiji 2014. godine. A kada su građani Krima umom i srcem glasali za ulazak u sastav Ruske Federacije, ovo je u očima NATO-a bila poslednja kap za koncept slobode govora na internetu. Osnovna priroda rata kako ga je NATO video promenila se u tom trenutku", zaključuje ovaj stručnjak.

image