Analitičar: Zapadna Evropa bi mogla da postane nova Ukrajina

Za razliku od političara, građani Zapadne Evrope nisu preterano zainteresovani za sukob sa Rusijom, a da bi do sukoba došlo potrebno je dostići određen stepen ekonomskog i moralnog posrtanja - kakav je viđen u Ukrajini, smatra programski direktor Valdaj kluba Timofej Bordačev.

I pored toga što su neki vojni lideri NATO-a, pa čak i političari počeli da govore o mogućnosti vojnog sukoba, stanovnici evropskih država ne doživljavaju Rusiju kao pretnju. Međutim, ovakvo stanje bi moglo da se promeni, a najvažnija nije geopolitička situacija, već unutrašnja situacija ruskih suseda na Zapadu, piše Bordačev.

On je podsetio da zapadnoevropski vojni i politički lideri mogu da kažu šta im padne na pamet jer se sve odluke unutar NATO donose u Sjedinjenim Državama, a kako je vojna potrošnja u rukama civilnih vlasti, političari baš ne žure da ispune obećanja data na početku sukoba.

Mediji, pak, forsiraju priču o "potencijalnom ratu sa Rusijom" jer im do diže čitanost. Za razliku od njih, generali čiji je posao da budu spremni za rat, biraju reči kada je reč o eventualnom sukobu sa Rusijom, navodi analitičar.

U svakom slučaju, svaka velika agresija na komšije zahteva veoma veliki broj siromašnih i moralno degenerisanih ljudi. Otprilike to se desilo Ukrajini tokom 30 godina njene propale državnosti. Drugim rečima, sposobnost Zapadnih Evropljana da pokrenu oružanu agresiju na Rusiju zavisi od toga kako žive.

Zbog toga je, sa ruskog gledišta, sada od najveće važnosti da se posmatra šta se dešava u zapadnoevropskim ekonomijama. Iracionalna politika sankcija Rusiji i delimični raspad trgovinsko-ekonomskih odnosa već su doveli do ozbiljnih gubitaka poslovnih sektora Evrope. Ovome treba dodati unutrašnje probleme, konkurenciju američkih i kineskih kompanija i opštu recesiju globalne ekonomije.

Ne zna se tačno kako će stanovnici Zapadne Evrope reagovati na pogoršanje svoje materijalne situacije i koliko će to trajati. Sasvim je verovatno da svet neće videti praktične posledice ovog ekonomskog pada narednih 20-30 godina, naveo je Bordačev i zaključio da se ne može sa sigurnošću reći da će algoritmi ponašanja stanovnika Evrope biti potpuno isti kao u prvoj polovini 20. veka, ali Rusija mora da bude spremna.