Skot Riter: Krim je bio i ostao ruski

Dok Specijalna vojna operacija u Ukrajini ulazi u treću godinu, fokus na tekući sukob učinio je da još jedna godišnjica prođe relativno nezapaženo – deset godina od nasilnih događaja na kijevskom trgu Majdan koji su pokrenuli okolnosti koje su ubrzale trenutni sukob.

Tokom pet dana, od 18. do 23. februara 2014, neonacistički provokatori iz Partije Svoboda i Desnog sektora, koalicije krajnje desnih ukrajinskih nacionalista koji slede politička učenja Stepana Bandere i Organizacije ukrajinskih nacionalista, radili su sve da uklone sa vlasti predsednika Viktora Janukoviča i zamene ga vladom koju podržavaju SAD.

Kada im je to pošlo za rukom, stanovništvo Krima koje je pretežno govori ruski preduzelo je akcije da se odvoji od nove ukrajinske nacionalističke vlade u Kijevu. 16. marta 2014. godine, Autonomna Republika Krim i grad Sevastopolj, koji su u to vreme pravno smatrani delom Ukrajine, održali su referendum o tome da li da se pridruže Rusiji ili da ostanu u sastavu Ukrajine. Preko 97 odsto je glasalo za priključenje Rusiji. Pet dana kasnije, 21. marta, Krim je i formalno postao deo Ruske Federacije.

Ubrzo nakon toga, Ukrajina je izgradila betonsku branu na Severnom Krimskom kanalu iz sovjetskog doba koji je transportovao vodu iz reke Dnjepar i obezbeđivao oko 85 odsto vodosnabdevanja poluostrva. Čineći to, Ukrajina je praktično uništila poljoprivrednu industriju Krima. Zatim su, u novembru 2015, ukrajinski nacionalisti digli u vazduh stubove koji su vodili dalekovode od Ukrajine do Krima, presekavši snabdevanje strujom, podseća bivši američki obaveštajac Skot Riter.

Ove akcije su bile samo produžetak dve i po decenije duge politike Kijeva prema Krimu. Lokalna privreda je stagnirala, a prorusko stanovništvo je bilo podvrgnuto "ukrajinizaciji". Ukratko, poluostrvo Krim je bilo u stanju propadanja i to zahvaljujući ukrajinskim vlastima.

U godinama koje su usledile nakon povratka poluostrva pod rusku kontrolu, došlo je do postepenog poboljšanja ekonomije Krima.

Lavrov: Događaji u Ukrajini pokazuju da smo bili u pravu kad smo Krim vratili kući

Ruska vlada je pokrenula program vredan 680 miliona dolara za jačanje snabdevanja vodom koji je uključivao popravku davno zapuštene infrastrukture, bušenje bunara, dodavanje skladišnih kapaciteta i izgradnju postrojenja za desalinizaciju. Iako ovaj napor nije bio dovoljan da se spasi veći deo poljoprivrede Krima, on je obezbedio osnovne potrebe stanovništva.

Ruska vlada je takođe izgradila Krimski "energetski most", polažući nekoliko podvodnih energetskih kablova preko Kerčkog moreuza koji su nadoknadili gubitak struje izazvan uništavanjem ukrajinskih dalekovoda.

Ali najveći simbol posvećenosti Rusije narodu Krima bila je izgradnja 19 kilometara dugog drumsko-železničkog mosta vrednog 3,7 milijardi dolara koji povezuje Krasnodar sa poluostrvom Krim. Most je najduži u Evropi. Izgradnja je počela 2016. godine, a za nešto više od dve godine pušten je za automobilski saobraćaj.

Od 2014. do 2022. godine, stanovništvo Krima je povećano za više od 200.000 (sa 2,28 miliona na skoro 2,5 miliona) kako su stizale porodice koje su bile prisiljene da pobegnu od ukrajinskog ugnjetavanja, a druge Ruse su privukle poslovne prilike koje su došle sa ekonomskim oživljavanjem Krima.

Sa porastom stanovništva došlo je do novih ulaganja ruske vlade u škole, puteve, bolnice i elektrane. Turizam je cvetao dok su Rusi hrlili na plaže krimske obale. U Simferopolju je izgrađen moderan aerodrom kako bi se lakše upravljalo protokom posetilaca.

A onda je počeo sukob i Krim se našao na prvoj liniji.

Iako ruske vlasti rade na poboljšanju uslova života na Krimu, infrastrukturnih problema ima, naročito u manjim mestima. Ali je za napredak potrebno vreme, posebno posle godina ukrajinskog zanemarivanja i tekućih posledice sadašnjeg sukoba.

Ruska "Staza iskupljenja" kroz Krim možda ima rupe u sebi, ali ipak postoji. Narod Krima je iskupljen od greha više od dve decenije ukrajinske pogrešne vladavine, a dalji gresi idu na dušu Kolektivnog Zapada i ukrajinskih nacionalista koji i dalje pokušavaju da nasilno suzbiju želju većine Krima da živi kao deo Ruske Federacije.

Krim je njihov dom. Krim je ruski. Krim, jednostavno, jeste, zaključuje Riter.