Svet

Manje zelene agende i više naoružanja: Kako bi izgledao drugi mandat Ursule fon der Lajen?

Predsednica EK menja ploču: umesto klimatskih promena, u drugom mandatu želi da stavi fokus na odbranu i "konkurentnost"
Manje zelene agende i više naoružanja: Kako bi izgledao drugi mandat Ursule fon der Lajen?© Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prolazi kroz transformaciju od "zelene golubice" do odbrambenog sokola, piše "Politiko".

Nakon što je početkom nedelje najavila kandidaturu za drugi mandat na čelu Komisije, Fon der Lajenova je bila nedvosmislena - njena ambicija je da Evropu učini "konkurentnijom", što u 2024. godini pokriva čitav niz oblasti, od odbrane, do industrije.

Nekadašnja nemačka ministarka odbrane je primorana da se adaptirana na nove geopolitičke realnosti, pre svega na sukob u Ukrajini, ali i na mogućnost da bi Donald Tramp mogao da postane predsednik SAD na izborima zakazanim za novembar.

Nezadovoljstvo klimatskim politikama EU takođe je u porastu: konvoji poljoprivrednika, nezadovoljnih novim propisima koji za cilj imaju smanjenje emisije štetnih gasova, blokirali su mnoge evropske prestonice.

Odgovor Fon der Lajenove na te krize je dvostruk. U sektoru odbrane, ona želi da imenuje novog komesara za odbranu, kao i da usmeri države članice ka zajedničkoj potrošnji u toj oblasti.

Kada je reč o klimatskim politikama, Fon der Lajenova će morati da "uspori" i ponudi ustupke predstavnicima poslovne zajednice, koji nisu zadovoljni prevelikim mešanjem EU. To će biti neophodno ako bude želela da dobije podršku svoje Evropske narodne partije, koja je poslednjih meseci skrenula udesno.

Predsednica EK je u nedavnom govoru pokušala da odbrani svoja dosadašnja postignuća - pre svega evropsku zelenu agendu. Ipak, ona je priznala da se u poslednjih pet godina mnogo toga promenilo, kao i da je svet drastično drugačiji u odnosu na 2019.

Trenutni saziv Evropskog parlamenta izabran je u trenutku kada su klimatski protesti inspirisani Gretom Tunberg bili na vrhuncu, a zaštita životne sredine jedna od dominantnih tema.

Ovog puta, raspoloženje je znatno drugačije. Gnevni poljoprivrednici, a ne klimatski aktivisti su ti koji blokiraju saobraćajnice oko Pariza i Londona, a mnogi od njih se žale na sve rigoroznije klimatske propise.

Zelene partije su izgubile podršku, a Evropljani danas više brinu o ekonomskoj i geopolitičkoj nestabilnosti, imigraciji, rastu cena životnih namirnica i sukobu u Ukrajini nego o klimatskim promenama, piše "Politiko".

U svom govoru u ponedeljak, Fon der Lajenova jedva da je i pomenula klimatske promene: u centru njene pažnje našla su se pitanja poput konkurentnosti, migracija i odbrane.

Predsednica EK će morati da računa i na promene u Evropskom parlamentu do kojih će izvesno doći nakon junskih izbora. Partije desnice su u usponu, a "proevropska koalicija" koja ju je izabrala pre pet godina i koju čine partije desnog i levog centra, kao i liberali, najverovatnije više neće imati potrebnu većinu.

image