Bugarska zvanično prestala da uvozi rusku naftu

Bugarska je danas zvanično prestala da koristi i uvozi rusku naftu za proizvodnju goriva, prenosi agencija Novinite. Prvobitno je bilo planirano da Bugarska koristi rusku naftu do kraja ove godine, ali su bugarski parlamentarci, kako su naveli u saopštenju, odlučili da skrate taj period kako bi "izbegli direktno finansiranje Rusije usred tekućih geopolitičkih tenzija".

Lideri EU su 2022. postigli sporazum o uvođenju delimičnog embarga na naftu iz Rusije. Istovremeno, Bugarskoj je tada, napravljen ustupak i dozvoljeno joj je da prerađuje rusku naftu isporučenu morem do kraja 2024. godine.

Prema tajnom izveštaju koji je pripremljen za bugarski parlament i do kojeg je došao "Politiko", rafinerija "Lukoil Neftohim" u Burgasu zaradila je skoro milijardu dolara od kada je Bugarska bila povlašćena u odnosu na druge evropske zemlje.

Zauzvrat, "Lukoil" je naveo da na vreme plaća porez i da u potpunosti ispunjava svoje obaveze prema budžetu Bugarske. Međutim, zbog želje Sofije da ograniči transakcije sa ruskom naftom, kompanija je nagovestila da će preispitati strategiju u vezi sa svojom imovinom u Bugarskoj, neisključujući mogućnost prodaje svog poslovanja u ovoj zemlji.

Ambasadorka Ruske Federacije u Bugarskoj Eleonora Mitrofanova je izjavila da odluke nadležnih u vezi sa rafinerijom "Lukoil Neftohim" u Burgasu nemaju nikakve veze sa civilizovanim poslovanjem velikih preduzeća.

Naftne sankcije zapadnih zemalja protiv Ruske Federacije stupile su na snagu 5. decembra 2022: Evropska unija je prestala da prihvata rusku naftu koja se transportuje morem, a zemlje G7, Australija i EU uvele ograničenje su cene za transport nafte morem na 60 dolara - zabranjeno je transportovati i osiguravati skuplju naftu.

Kao odgovor, ruski predsednik Vladimir Putin je ukazom zabranio od 1. februara 2023. isporuku nafte stranim licima ako ugovori direktno ili indirektno predviđaju korišćenje mehanizma za utvrđivanje maksimalne cene.

Moskva je više puta ukazivala da će se zemlja izboriti sa pritiscima sankcija koje je Zapad počeo da vrši na Rusiju pre nekoliko godina i koji nastavljaju da rastu. Kremlj je naveo da Zapadu nedostaje hrabrosti da prizna neuspeh sankcija protiv Ruske Federacije. U samim zapadnim zemljama više puta se ponavljaju stavovi da su antiruske sankcije neefikasne.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, a sankcije su zadale ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj Zapada je da pogorša živote miliona ljudi.