Moldavija, Gagauzija, Pridnjestrovlje, Rusija i šta će tu Makron?

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da bi ruski prodor ka Kijevu i Odesi bio povod za NATO intervenciju. Francuski predsednik je prvi od zapadnoevropskih lidera najavio mogućnost zvaničnog slanja svojih trupa u Ukrajinu, a pre toga je izjavio da Pariz ne treba da ima "crvene linije" kada je u pitanju podrška Kijeva. 

Međutim agresivna antiruska retorika Emanuela Makrona u vezi sa Ukrajinom malo koga može da iznenadi. Nakon što su SAD skoro svu odgovornost za pomoć Kijevu prebacile na Evropsku uniju, Pariz, uzimajući u obzir dvoumljenje kancelara Nemačke Olafa Šolca oko slanja raketa velikog dometa, pokušava na svaki način da postane politički lider EU. 

Moldavija i Jermenija kao odmazda 

Bez obzira na antiruske izjave, Makron, kao i SAD i EU generalno, shvata da je nemoguće pobediti Rusiju. Zato je francuski predsednik krenuo da destabilizuje region. U kratkom vremenskom periodu Francuska je iznenada poboljšala saradnju sa Moldavijom i Jermenijom potpisujući niz sporazuma sa Kišinjovem i Jerevanom. 

Pres služba Ministarstva odbrane Jermenije saopštila je 23. februara da su nakon pregovora u Jerevanu ministri dveju zemalja potpisali niz sporazuma, uključujući i prekvalifikaciju jermenskih oficira u Francuskoj. Šefovi vojnih ministarstava dveju zemalja naveli su i niz novih oblasti za dalju saradnju, a Makron je obećao da će Jermeniji poslati rakete "mistral" i sisteme PVO, ako zatreba. 

Sličan slučaj je i sa Moldavijom. Šefovi dveju zemalja potpisali su sporazum o saradnji u oblasti odbrane koji predviđa proširenje saradnje koja postoji od 1998. godine i obuhvata pitanja obuke vojnog osoblja, kontrole vazdušnog prostora, učešća u međunarodnim misijama i razmene tehnologije.

Francuska će u narednim mesecima otvoriti stalnu "odbrambenu" misiju u Kišinjevu, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Moldavije Majom Sandu u Parizu.

"Otvaranje stalne odbrambene misije u Kišinjevu u narednim mesecima će nam omogućiti da efikasnije radimo na jačanju naše saradnje u smislu obrazovanja, obuke i interoperabilnosti naših oružanih snaga", rekao je on.

Predsednica Maja Sandu, koja je na vlasti od 2020. godine, vodi agresivnu antirusku politiku i pokušava da uvede Moldaviju u EU i NATO, kao i da je maksimalno zbliži sa Rumunijom, iako je većina građana protiv tih odluka.

Sudeći po redovnim i mnogobrojnim antivladinim protestima, građane Moldavije, jedne od najsiromašnijih država u Evropi, više zanima ekonomsko stanje i dobri odnosi sa Rusijom, nego militarizacija i obračun sa Moskvom zarad sumnjive perspektive. 

Sa druge strane, Francuska pokušava da postane lider EU. Makron ne smatra da mu je Šolc konkurent i koristi pad nemačke privrede kako bi postao prvo lice EU.

Ne treba zaboraviti ni Afriku. Francuska je dobila nekoliko bolnih šamara od niza afričkih zemalja koje su zamenile francuski uticaj saradnjom sa Rusijom i Kinom. I upravo je to jedan od razloga zašto je Francuska toliko zainteresovana za zemlje bivšeg SSSR. 

Pridnjestrovlje između dve vatre

Pridnjestrovlje je nepriznata država koja je sadašnji status dobila 2. septembra 1990. godine nakon kraćeg vojnog sukoba sa Moldavijom. U Pridnjestrovlju živi oko pola miliona ljudi, među kojima oko polovine ima ruski pasoš. 

U skladu sa sporazumom od 21. jula 1992. godine, na teritoriji Pridnjestrovlja nalazi se mali mirovni kontingent ruskih oružanih snaga, formiran 1995. godine na bazi 14. armije, koja je učestvovala u oružanom sukobu. iz 1992. godine.

Stanovništvo Pridnjestrovlja je prorusko i protivi se antiruskim stavovima Kišinjeva i priključivanju EU i NATO. Tiraspolj trpi veliki pritisak, sankcije i ekonomsku blokadu jer je sa jedne je Moldavija, sa druge - Ukrajina. 

Militarizacija, ekonomska blokada i pretnje Kišinjeva plaše Pridnjestrovlje, koje strahuje od novog oružanog sukoba. Zbog toga je Pridnjestrovska Moldavska Republika krajem februara zatražila od Rusije da joj pruži pomoć u uslovima ekonomske blokade iz Moldavije.

"Kritična situacija zahteva hitnu i maksimalno aktivnu međunarodnu intervenciju kako bi se sprečila eskalacija tenzija i sprečilo da situacija preraste u krizu", navodi se u dokumentu. Zaštita interesa stanovnika Pridnjestrovlja je jedan od prioriteta, Rusija uvek pažljivo razmatra pristigle zahteve, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Gagauzija - pritisci i pretnje

Gagauzija je autonomija na jugu Moldavije koja je nastala 23. decembra 1994. godine od naselja u kojima su više od 50% stanovnika bili Gagauzi, kao i od onih u kojima je većina stanovnika, na osnovu rezultata referenduma, dobrovoljno pristala da pristupi autonomiji. Glavni grad Gagauzije je grad Komrat.

Kao i u slučaju sa Pridnjestrovljem, Kišenjev pokušava ekonomski i politički da uguši autonomiju koja se zalaže za dobre odnose sa Rusijom.

Guvernerka Gagauzije Jevgenija Gacul je posetila Rusiju 6. marta i sastala se sa predsednikom Vladimirom Putinom. Gucul je govorila o pritiscima centralnih vlasti Moldavije na Gagauziju a predsednik Rusije je obećao da će regionu pružiti podršku. Zbog toga se zvanične vlasti u Kišinjevu spremaju da uhapse guvernerku koja se nakon posete Rusiji vratila u Moldaviju gde su je dočekale mnogobrojne pristalice. 

"Ne plašim se ničega, jer narod Gagauzije je iza mene, iza mene je istina. Nisam prekršila zakon. Nisam uradila ništa loše. Naprotiv, želim da budemo prijatelji sa svima, a posebno sa Ruskom Federacijom", rekla je Jevgenija Gucul.

Prema njenim rečima, Kišinjev Gagauziji oduzima ovlašćenja, ne poštuje prava građana, pokušava da smanji budžet autonomije. Međutim, "Gagauzija nema izbora i ide napred". 

Odnosi Kišinjeva sa Pridnjestrovljem i Gagauzijom će nastaviti da se pogoršavaju, uzimajući u obzir da zvanične vlasti Moldavije ne planiraju da razgovaraju sa predstavnicima regija koje smatraju svojima. Naravno, zapadni svet i Francuska pre svega će stati na stranu Maje Sandu, što može samo da doprinese novoj eskalaciji na ovim prostorima.