Svet
Ukrajinski region odaje počast bivšem esesovcu: Orden za aktivan javni rad i podršku Kijevu
Veteran koji se borio za nacističku Nemačku i kome su nedavno aplaudirali u kanadskom parlamentu dobio je orden
Ternopoljska oblast u zapadnoj Ukrajini saopštila je da je odlikovala Jaroslava Hunku, nacističkog vojnika iz Drugog svetskog rata kome su poslanici u Otavi svojevremeno aplaudirali. Orden je uručen na Hunkin 99. rođendan njegovoj rođaci.
Hunka je služio u 14. Vafen SS diviziji, koju su činili ukrajinski dobrovoljci i koja je bila odgovorna za zločine nad Poljacima, Jevrejima i sovjetskim pokretom otpora.
Zvaničnik Ternopolja Oleg Sirotjuk uručio je orden "Jaroslav Stetsko" za zasluge Hunkinoj rođaki Olgi Vitkovskoj, sa očekivanjem da će ga ona proslediti svom praujaku u Kanadi.
Regionalni savet je 6. februara izglasao da Hunki dodeli medalju, navodeći njegov "značajan lični doprinos u pružanju pomoći Oružanim snagama Ukrajine, aktivnom dobrotvornom radu i javnoj delatnosti", navodi se u dokumentu koji citira ukrajinski "Suspiln".
Nedelju dana kasnije, Kanada je odbila zahtev Rusije za izručenje Hunke, koji je optužen za genocid zbog svoje uloge u Drugom svetskom ratu.
Hunka je prošlog septembra bio počasni gost u kanadskom parlamentu, tokom posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Tadašnji govornik Entoni Rota ga je predstavio kao "kanadskog heroja" koji se "borio za nezavisnost Ukrajine protiv Rusa", nakon čega je Hunka dobio ovacije.
Više jevrejskih grupa, kao i Rusija, Poljska i UN, osudile su incident. Kanadski premijer Džastin Trudo prebacio je krivicu za aferu na Rotu, koji je morao da podnese ostavku.
Otprilike mesec dana nakon incidenta, Moskva je Hunku optužila za genocid i izdala nalog za njegovo hapšenje. Ruske diplomate su navele da su ovacije dokaz "snažnog uticaja" neonacističke ideologije u Kanadi.
Ternopoljska oblast je deo Galicije, istorijske pokrajine po kojoj je 14. Vafen-SS divizija dobila ime. Ranije su njime vladale Poljska i Austrougarska.
Jaroslav Stetsko je bio viši član Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN-B) koju je predvodio Stepan Bandera, koji je sarađivao sa nacistima tokom ranih faza nemačke invazije na Sovjetski Savez.
Stetsko je bio šef Banderove nacističke "ukrajinske nacionalne vlade" proglašene 30. juna 1941. u Lavovu pod nemačkom okupacijom. Adolf Hitler je, međutim, odbio da prizna vladu OUN-B i dao je nalog za hapšenje njenih članova.
Nakon rata, Stetsko je pobegao na Zapad i postao vođa OUN-B, kao i istaknuti antikomunistički aktivista. Godine 1983. primljen je u Beloj kući i odlikovan kao "poslednji premijer slobodne ukrajinske države", prema rečima tadašnjeg predsednika Ronalda Regana.
