Milivojević: Francuska smatra da treba da bude glavna sila u EU

Karijerni diplomata Zoran Milivojević izjavio je danas da je Francuska značajno podigla svoju spoljno političku aktivnost i da smatra da treba da bude glavna sila u Evropskoj uniji kada je bezbednost u pitanju.

Milivojević je za Tanjug rekao i da u EU posle bivše nemačke kancelarke Angele Merkel vlada kriza liderstva, te da se vidi da EU nije globalni igrač sposoban da sam zaštiti svoje interese.

Što se tiče francuskog nastupa na Savetu bezbednosti UN, kada je njen ambasador odbacio zahtev Rusije da se vodi rasprava o NATO bombardovanju SRJ, Milivojević je Tanjugu rekao da je ključni motiv tog nastupa angažovanje protiv interesa Rusije na globalnoj sceni.

"To što se juče desilo u Savetu bezbednosti, gde je francuski ambasador nastupio upravo na liniji francuskog angažovanja protiv interesa i protiv inicijativa Rusije na globalnoj sceni. To je ključni motiv i treba u narednom periodu računati i pred izbore, ali i posle toga, u zavisnosti od rezultata na jedno angažovanije, nastupanje francuske u funkciji i državnih, ali i političkih interesa Francuske. Da nekako iskoristi taj kontekst i da podigne uticaj francuske i francusku poziciju potvrdi kao globalnu silu", rekao je Milivojević.

On smatra da Francusku u ovom trenutku motiviše borba protiv interesa Rusije i pokušaju da se Ruska Federacija oslabi, jer je ona, kako smatra, glavni krivac što je Francuska izgubila poziciju u Africi.

"Lanac zemalja, na čelu sa Nigerom, Burkina Faso, Malijem, Čadom i Centralnoafričkom Republikom, sada je pod uticajem Rusije. I francuska politika naprosto smatra da treba uticaj Rusije suzbiti, između ostalog i aktivnim delovanjem vezanim za sukob u Ukrajini. I, imajući u vidu i politiku sankcija, ali i pritisak na Rusiju, ali i angažman Evropske unije vezano za to. Sve su to elementi kojima se francuska politika rukovodi", poručio je Milivojević.

On ističe da je Francuska značajno podigla svoju aktivnost i da nastupa i u sopstvenom nacionalnom interesu i delom, ali i u ime Evropske unije.

"Posle izlaska Velike Britanije, Francuska je ostala najznačajnija vojna sila u Evropskoj uniji, pošto je nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti. I pošto je sada tema bezbednosti u prvom planu, francuska politika smatra da ona treba da vodi glavnu reč i da je ona najpozvanija u EU da koordinira sva pitanja koje se tiču bezbednosti u regionu", objasnio je Milivojević.

On smatra da će Francuska pokušati da će iskoristi to što Nemačka, koja je nesumnjivi evropski ekonomski lider, ima problema vezanih za tu poziciju i recesiju sa kojom se suočava.

Dodao je da je, s druge strane, Francuska koristi priliku da se nametne i u personalnom smislu, i naglasio da tu misli na predsednika Makrona, ali i kao država u okviru EU.

Naš izbor

Ide li Makron Napoleonovim stopama: Šta se krije iza najava o slanju francuskih trupa u Ukrajinu?

"To su neki od strateških ciljeva. Posebno težište ima cilj da se ovo sve odrazi pred izbore za Evropski parlament, gde Makron ima interes da njegova stranka dobro prođe i da u tom smislu potvrdi i osnaži svoju poziciju i kao lider, ali i Francuska kao država", poručio je Milivojević.

Na pitanje da li su Makronove izjave u poslednje vreme, a pogotovo ona o slanju francuskih vojnika u Ukrajinu, preterano agresivne, Milivojević je naglasio da je francuski predsednik tu naišao na otpor EU ali i SAD.

Kako je rekao, Amerikancima u ovom trenutku ne odgovara ta vrsta angažovanja pošto nemaju interesa da, u ovom trenutku, dođe do sukoba Rusije i NATO.

"Sem toga, Amerikanci imaju jednu vrstu podozrenja prema Makronu, imajući u vidu njegovo zalaganje za evropske odbrambene snage. Amerika neće dozvoliti da se formiraju neke snage i da pitanje bezbednosti i njenu supremaciju kada je reč o tome ispusti. I SAD, ali i NATO kao institucija koja je sad glavni faktor kohezije, ako hoćete, i kolektivnog Zapada, ali i kolektivnih interesa, i kada je reč o Evropi u sukobu sa Ukrajinom, ali i kada je reč o globalnom kontekstu", rekao je Milivojević.

Na pitanje o krizi liderstva u EU posle Angele Merkel, diplomata odgovara da ona i dalje traje, bez obzira na Makrona, i da se to vidi iz položaja EU vezanim sa sukob u Ukrajinom, ali i na Bliskom Istoku.

"EU ne igra globalnu ulogu, vidi se da nije globalni igrač i vidi se da su interesi Evrope u drugom planu u celoj situaciji, da je podređena politički Vašingtonu i da je Evropa praktično nema u ovom trenutku svoj ni identitet, ni autoritet, ni kao globalna sila, ali ni kao neko ko odlučujuće nastupa kad je reč o sukobima u Ukrajini i na Bliskom Istoku. A radi se o prostorima od njenog neposrednog interesa, jer je Ukrajina u Evropi, a Bliski Istok je u susedstvu. I sve od politike, ekonomije, bezbednosti, sve je direktno vezano za interese Evrope, međutim je Evropa u svemu tome nema svoju reč. Jedan od razloga je kriza liderstva u Evropi i u EU", zaključio je Milivojević.