Svet
Novi energetski rizik za Evropu: Zamenila jednog gospodara drugim
EU je zamenila ruske energente američkim. Sada se ljudi pitaju da li Evropa previše zavisi od SAD
Teksas je najveći američki proizvođač tečnog prirodnog gasa (LNG), od čega se većina otprema u Evropu. Zabrinjavajuće za Evropsku uniju je što je takođe pozornica za rastući pokret koji pritiska Vašington da smanji taj izvoz kako bi spasio klimu.
Uoči izbora u novembru i u želji da se dodvori biračima i klimatskim aktivistima, američki predsednik Džozef Bajden naredio je privremenu pauzu u odobravanju novih LNG projekata, čime je praktično zamrznuo širenje izvozne infrastrukture zemlje.
Dok su zelene grupe pohvalile odluku, Evropljani su sve zabrinutiji zbog smanjenja ponude i povećanja cena. EU se okrenula američkom tečnom gasu 2022. nakon što je odbacila jeftine ruske energente na koje se godinama oslanjala, potrošila milijarde na LNG infrastrukturu i potpisala niz novih ugovora.
Da li je Evropa napravila grešku i zamenila zavisnost od Rusije, zavisnošću od Amerike? SAD trenutno snabdevaju Evropu sa skoro 50 odsto svog LNG-a - u odnosu na otprilike četvrtinu pre sukoba u Ukrajini - i tečni gas je pretekao gas iz gasovoda kao najvažniji izvor snabdevanja.
Od početka Specijalne vojne operacije, EU i Velika Britanija su se utrkivale da zamene ruski gas - koji se uglavnom isporučuje cevovodima širom kontinenta - pomorskim pošiljkama američkog LNG-a.
Zato je Bajdenova odluka da potencijalno smanji proizvodnju LNG-a uznemirila evropsku industriju, čak i ako bi se pauza - ako se produži posle izbora - osetila tek za 10 do 15 godina. Trgovinsko udruženje "JuroGas" pozvalo je Belu kuću da preispita svoju odluku, upozoravajući na povratak na "rekordno visoke cene uzrokovane padom ruske ponude".
Nakon što je počeo sukob u Ukrajini, evropske firme su brzo proširile svoju lučku infrastrukturu i izgradile postrojenja za regasifikaciju – koja tečni gas vraćaju u upotrebljivu formu – planirajući dugoročni uvoz iz SAD.
Kompanije su takođe potpisale obilje kratkoročnih LNG ugovora sa američkim firmama. Ti ugovori su im omogućili fleksibilnost kako se obnovljivi izvori energije šire, ali otežavaju obezbeđivanje niske cene i uvek postoji nepoznanica da li će tečni gas stići za pet ili 10 godina.
"Nismo optimisti, ali rekao bih da smo u poređenju sa onim gde smo bili pre dve godine barem u neutralnoj situaciji", rekao je Torben Brabo, predsednik Gasne infrastrukture Evrope, kompanije koja predstavlja operatere i industriju širom kontinenta. "Ako želimo da imamo pouzdano snabdevanje iz SAD, moramo da prihvatimo neke srednjeročne ugovore".
Ester Bolendorf, stručnjak za gasnu politiku u "Evropskoj mreži klimatske akcije" kaže da je Evropa pretrpela "tektonski pomak" od početka SVO, napominjući da je prosečna potrošnja gasa u EU pala za oko petinu. U međuvremenu, dodala je, EU stalno povećava svoje izvore obnovljive energije i planira da smanji potrošnju gasa za dodatnih 30 odsto do 2030. godine.
Ona je upozorila i da postojeći kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni, što ih čini "nasukanom imovinom".
Sa druge strane, Nikolas Gonzales Kasares, poslanik u Evropskom parlamentu iz vladajuće Socijalističke partije Španije - koja je nadgledala izgradnju značajne nove LNG infrastrukture - i član energetskog komiteta Evropskog parlamenta, smatra da proširenje kapaciteta "nije bila greška".
"Bili su nam potrebni ovi energenti, a naša zavisnost od Rusije bila je toliko jaka da nismo mogli da kažemo ne LNG-u tokom ove dve godine", rekao je on za "Politiko".
Međutim, dodao je, prioritet bi sada trebalo da bude zamena gasa obnovljivim izvorima energije. "Ne želimo zaista ovo. Naš posao je da imamo čistu energiju ovde u Španiji, a takođe i u Evropi".
Predstavnici industrije upozoravaju da se fosilna goriva ne ostavljaju prebrzo. Oni insistiraju na tome da čak i prema planovima EU za smanjenje gasa, i dalje postoji potreba da se obezbede dodatne zalihe LNG, posebno imajući u vidu pritisak da se odustane od ruskog izvoza.
Zatim, tu je faktor Donalda Trampa. Ako se Tramp vrati u Belu kuću, gotovo je izvesno da će se zalagati za ogromnu ekspanziju upotrebe fosilnih goriva.
Dok bi bum američke proizvodnje LNG-a verovatno spustio cene, posebno za kratkoročne ugovore koje favorizuje EU, pokrenuo bi neprijatna pitanja o tome da li evropske zemlje omogućavaju krstaški rat protiv životne sredine. To bi takođe značilo da je Stari kontinent kontrolu nad svojim energetskim tržištima uzeo od ruskog predsednika i dao je američkom.
