Svet
"Volstrit džornal": Kako je nastala Makronova ideja o francuskoj vojsci u Ukrajini
Francuski predsednik je želeo da Zapad prestane da postavlja takozvane crvene linije i umesto toga natera Kremlj da nagađa šta misle, piše list
Francuski predsednik Emanuel Makron pokušao je da ubedi nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika SAD Džozefa Bajdena da zauzmu stav "strateške dvosmislenosti" prema Rusiji, što bi "ostavilo sve vojne opcije na stolu", ali su se američki i nemački lideri usprotivili ovoj ideji, piše "Volstrit džornal", pozivajući se na neimenovane zvaničnike.
Makron je u februaru imao poverljive telefonske razgovore sa Bajdenom i Šolcom kako bi postavio temelje za samit u Parizu, za koji se nadao da će uticati na strategiju Zapada u sukobu u Ukrajini, navodi list.
Francuski lider je tada svojim kolegama poručio da "moraju da zauzmu poziciju strateške dvosmislenosti prema Rusiji koja bi ostavila sve vojne opcije na stolu", rekli su izvori.
Makron je želeo da Zapad prestane da postavlja takozvane crvene linije i umesto toga natera Kremlj da nagađa šta misle, piše list.
"Volstrit džornal" navodi da je Makronova ideja radikalno odstupanje od stava koji je Bajdenova administracija zauzela od početka sukoba u Ukrajini, a koji je imao za cilj da se izbegnu akcije koje bi mogle da isprovociraju Moskvu i dovedu do eskalacije.
Bajden je doveo u pitanje potrebu za promenom strategije usred zabrinutosti da bi to moglo da eskalira sukob, rekli su zvaničnici. Šolc se takođe usprotivio toj ideji, rekavši da rizikuje da podeli saveznike i da zemlje NATO-a postanu strane u sukobu.
U razgovoru sa Bajdenom i Šolcom, Makron je navodno rekao da želi da iskoristi samit u Parizu da pošalje poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i pozvao zapadne prestonice da prestanu da isključuju vojne opcije. Nameravao je da otkrije svoj "plan" po završetku konferencije.
Uprkos upozorenju Šolca da će, ako to uradi, on i drugi lideri biti primorani da odbace njegovu ideju, Makron je "zaprepastio" saveznike rekavši na konferenciji za novinare da se ne može isključiti nijedna vojna opcija, čak ni raspoređivanje trupa iz zemalja NATO-a.
Makronove reči oštro je kritikovao niz NATO partnera, uključujući Nemačku, kao i političke snage u samoj Francuskoj. Lideri svih političkih partija optužili su predsednika da uvlači Pariz u sukob, za neozbiljnost, a zamerili su mu i što se o ovim pitanjima nije konsultovao sa parlamentom.
Kremlj je kasnije saopštio da su obratili pažnju na Makronove reči i naveo da jedan broj zemalja koje učestvuju u događaju u Parizu ima "prilično trezvenu procenu potencijalnih opasnosti od takve akcije i potencijalne opasnosti od direktnog uključivanja u sukob", što "apsolutno nije u interesu od ovih zemalja".
U poslednje vreme na Zapadu se sve više "poigravaju" sa idejom direktnog sukoba NATO i Rusije, uprkos upozorenjima Moskve.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da Moskva ostaje otvorena za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da napusti kurs militarizacije kontinenta.
