Zapadna "demokratija": Ko su najnepopularniji lideri na svetu

Nijedan američki predsednik nije imao lošiji rejting od Džozefa Bajdena u ovom periodu svog mandata, piše "Njujork tajms".

Međutim, mnogi lideri zapadnih demokratija imaju negativnije ocene čak i od Bajdena i to u godini kada više od polovine svetske populacije izlazi na izbore.

Prema podacima "Njujork tajmsa" dobijenim u istraživanju koje je sprovedeno od 26. februara do 6. marta ove godine, najnepopularniji je nemački kancelar Olaf Šolc čiju politiku ne odobrava 75 odsto birača.

Drugi na lestvici nepopularnosti je francuski predsednik Emanuel Makron, čiju politiku ne podržava 71 odsto stanovništva, slede predsednik Južne Koreje i premijer Japana.

Rejting Šolcove vlade probio dno: Nemci nezadovoljni po svim pitanjima

Na petom mestu nepopularnosti našao se britanski premijer Riši Sunak sa 66 odsto onih koji ga ne podržava, a sledi premijer Kanade Džastin Trudo sa 59 odsto.

Američki predsednik Džozef Bajden našao se na sedmom mestu i njegovu politiku ne odobrava 54 odsto ispitanika. Najmanje nepopularan je belgijski premijer Aleksandar de Kro.

"Njujork tajms" tvrdi da iza nepopularnosti stoje četiri problema: inflacija, imigracija, nejednakost i dužina vremena provedenog na vlasti.

Rast cena uticao je na to da se birači naljute, a nisu zadovoljni ni rešenjima koje su vlade preduzele da je zaustave. Mnoge centralne banke podigle su kamatne stope kako bi usporile rast cena, a veće kamate poskupljuju zajmove, plaćanja kreditnim karticama i hipoteke.

SAD i Evropa su se poslednjih deset godina suočile sa višestrukim migracionim krizama. Iako imigracija može da ima svoju prednost, posebno u odnosu na rastuće ekonomije i smanjenje inflacije, ljudi su zabrinuti da imigranti koriste vladine resurse, zapošljavaju se i utiču na smanjenje plata, a menjaju i kulturu zemlje. To stvara osećaj haosa i bezakonja, za koje birači krive svoje vođe.

Zato se odlučuju da podrže desničarske kandidate, što se desilo u Holandiji i Italiji. Ovi političari često žele da zaustave imigraciju.

Nisu samo godine problem: Tri razloga zašto je Bajdenov rejting dostigao dno (dna)

Širom sveta velike kompanije postaju sve veće, a nekoliko pojedinaca upravlja bogatstvom koje prevazilazi budžet čitave zemlje. To je doprinelo većem nepoverenju prema elitama, ljudi smatraju da su oni koji su na funkcijama iskoristili svoju moć da obogate sebe i svoje prijatelje.

Četvrti faktor "Njujork tajms" objašnjava tako što postoji tendencija da se glasači zamore od nacionalnih lidera što su duže na vlasti.

Najveća japanska partija u poslednjih sedam decenija većinom je vodila zemlju. Lideri ili stranke u Francuskoj, Kanadi i Velikoj Britaniji vladaju od sedam do 14 godina. U SAD demokrate drže Belu kuću 11 od 15 poslednjih godina.