Ko je novi predsednik Slovačke: Protivnik naoružanja Kijeva i zagovornik dobrih odnosa sa Moskvom

Peter Pelegrini je šesti predsednik Slovačke od sticanja nezavisnosti nakon raspada Čehoslovačke 1993. godine. Na toj funkciji naslediće Zuzanu Čaputovu, prvu ženu na čelu te države.

Slovački Zavod za statistiku saopštio je da je u drugom krugu predsedničkih izbora Pelegrini, kandidat koga podržava vladajuća koalicija, osvojio 53,12 odsto glasova, što znači da je dobio podršku 1.409.255 birača. Njegov protivkanidat, prozapadno orijentisani političar, bivši diplomata Ivan Korčok osvojio je 46,87 odsto glasova, odnosno za njega je glasalo 1.243.709 birača.

Novoizabrani predsednik Slovačke je u prvom obraćanju nakon pobede poručio da će učiniti sve da njegova zemlja "uvek bude na strani mira, a ne rata", čime je "pokazao" da će slediti politiku sadašnjeg slovačkog premijera Roberta Fica, svog bliskog saradnika koji se oštro protivi slanju oružja Kijevu.

Naime, Ficova partija "Smer" pobedila je na parlamentarnim izborima u septembru prošle godine na proruskoj i antiameričkoj platformi, a deo koalicione Vlade koju je Fico formirao je i Pelegrinijeva stranka Hlas (Glas).

Pelegrini, koji je bio Ficov zamenik u Smeru, postao je premijer 2018. godine, nakon što je Fico primoran da podnese ostavku posle velikih antivladinih protesta zbog ubistva novinara Jana Kucijaka i njegove verenice.

Kasnije se odvojio od Fica i osnovao sopstvenu stranku Glas, više centrističku i liberalniju od Ficovog populističko-levičarskog Smera.

Odnos prema Rusiji i situaciji u Ukrajini

Pelegrini deli mišljenje slovačke vlade o potrebi normalizacije odnosa Bratislave sa Moskvom, čiji je kvalitet naglo opao posle 24. februara 2022. godine i smatra da su se sankcije Rusiji u većini slučajeva pokazale kao neefikasne, te da su negativno uticale na stanovnike Slovačke.

Novi predsednik ne odbacuje ideju da EU ima jedinstveni pristup Ruskoj Federaciji u vezi sa situacijom u Ukrajini, ali primećuje potrebu da se uzme u obzir uticaj sankcija na ekonomije zemalja zajednice.

"Prilikom formiranja stava o tom pitanju, Slovačka treba da vodi računa o sopstvenim nacionalnim i državnim interesima", rekao je ranije Pelegrini.

On je takođe istakao da neće dozvoliti da Slovačka bude uvučena u sukob u Ukrajini i odbacio ideju o slanju stranih jedinica u tu zemlju.

Ovakav pristup, kako je ocenio, neće dati očekivane rezultate i samo će dovesti do pogibije hiljade vojnika i civila.

"Situacija u Ukrajini nema vojno rešenje, a taj sukob mogao bi da se pretvori u još veću katastrofu", napomenuo je Pelegrini, napomenuvši da Ukrajina ne može da uđe u NATO.

Ekonomista po obrazovanju sa italijanskim korenima

Pelegrini je rođen 6. oktobra 1975. godine u gradu Banska Bistrica, koji se nalazi u centralnoj Slovačkoj. Visoko obrazovanje stekao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta "Matej Bel" u Banskoj Bistrici. Diplomirao je i na Ekonomskom fakultetu Tehničkog univerziteta u Košicama (Istočna Slovačka), fokusirajući se na bankarstvo, investicije i finansije. Od 2002. do 2006. godine radio je kao ekonomista.

Pelegrini ima italijanske korene. Njegov pradeda Leopoldo Pelegrini došao je u tadašnju Austrougarsku kako bi učestvovao u izgradnji pruge između Ljevice i Zvoljena. 

Pelegrini je bio na čelu slovačke vlade od 22. marta 2018. do 20. marta 2020. godine.

Dva puta je biran za predsednika Nacionalnog saveta (parlamenta) Slovačke. Prvi put na čelu najvišeg državnog organa bio je od 25. novembra 2014. do 23. marta 2016. godine i ponovo je preuzeo tu funkciju 25. oktobra 2023. godine.

Kao Ficov najbliži saveznik, bio je deo njegovog kabineta, na raznim ministarskim funkcijama, a 11. septembra 2020. osnovao je stranku "Glas – socijaldemokratija", čiji je predsednik.